Bogata trpeza, berićetna godina: Srećno Badnje veče!

Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Tog dana badnjak unosimo u naše domove, a porodica se okuplja uz posnu trpezu. Oni koji su se sa nekim tokom godine zavadili, na Badnji dan praštaju i mire se.

Kako se slavi Badnje veče 

Domaćin unosi Badnjak uz reči: „Badnjak vam dolazi u kuću!”, a domaćica uzvraća: „Dobro veče Badnjače!” i posipa ga žitom koje je pripremila u situ. Potom domaćin obilazi kuću i kvoca kao kvočka, a domaćica i ostali ukućani, posebno deca idu za njim i pijuču.

Tokom obilaska kuće domaćin u svaki ugao baca po jedan ceo orah, kao znak žrtve precima, pa unosi slamu koju širi najviše na delu gde će biti večera. Za Badnje veče se večera na podu, odnosno slami. Posle Božića slama se nosi u štalu, a u nekim krajevima se njom obavijaju voćke kako bi što bolje rodile.

U većini krajeva Srbije je ostao običaj paljenja, odnosno loženja Badnjaka. Deca džaraju vatru, kako bi napravili što više varnica, a uz to govore: “Koliko varnica, toliko zdravlja, sreće, parica, pilića, košnica…”

Za Badnje veče se  u nekim krajevima mesi česnica, odnosno hleb koji se obavezno lomi, nikako ne seče.

Trpeza za Badnje veče je izuzetno bogata. Postoje jela, za koja se verovalo da imaju magijsku moć, pa su se morala naći na trpezi, poput: meda, kupusa, ribe, belog luka, oraha, lešnika, suvih šljiva i jabuka.

Badnja večera protiče u izuzetnom miru i tišini, jer se veruje da tada duhovi naših pokojnih predaka sede sa nama i obavezno se od svakog jela odvoji po malo za njih.

 

badnjak

Večera za Badnje veče smatra najvažnijim obrokom u čast mrtvih, a ona se obavezno kadi kako bi se za njom spojili živi i oni koji nisu više sa nama. Zato je važno da protekne u miru i tišini.

U toku noći se peče pečenica za Božić i čeka se da Badnjak pregori. Onaj koji prvi primeti da je pregoreo, dobija čast od domaćina. U nekim krajevima, domaćin pucanjem daje znak da je Badnjak u njegovoj kući pregoreo.

U nekim krajevima se još uvek u noći između Badnjeg dana i Božića zahvata voda sa izvora ili iz bunara. Važno je da se to uradi dok ne izađe sunce. Toj vodi se pripusuju magijske karakteristike. Njom se mesi Božićna česnica i umivaju svi članovi porodice na Božićno jutro. Kako je po pravilu zahvataju devojke, svaka od njih se moli i nada da će u toj vodi videti lik momka za koga će se udati.

Za Badnje veče bi trebalo da svako, ko se sa nekim posvađao u toku prethodne godine, toj osobi oprosti i pomiri se sa njom, kako ne bi u nastupajuću godinu ušao sa lošim osećanjima.