OČUVANjE PRIRODNIH RESURSA: KLjUČ ZA PROIZVODNjU
ZDRAVSTVENO BEZBEDNE HRANE
(PROJEKAT MATICE SRPSKE PITANjA ŽIVOTNE SREDINE, BIOEKONOMIJA I ANALIZA
MOGUĆNOSTI ZA PROIZVODNjU ZDRAVSTVENO BEZBEDNE HRANE U AP VOJVODINI" (2021–2024))
dr Marine Soković
POZDRAVNA REČ
prof. dr Milan Matavulj, potpredsednik Matice srpske
KRATAK UVOD I PREDSTAVLjANjE TEME U OKVIRU PROJEKTA
prof. dr Đorđe Jovanović, rukovodilac projekta
Utorak, 15. oktobar 2024. godine u 12 časova.
Svečana sala Matice srpske, Novi Sad
O predavanju:
Predavanje ima za cilj analizu globalnih izazova u proizvodnji hrane, s
posebnim osvrtom na potrebu za alternativnim rešenjima i poboljšanim
načinima korišćenjenja prirodnih resursa. Antropogeni faktori,
industrijalizacija, intenzivna poljoprivreda i urbanizacija, dovode do
degradacije zemljišnih resursa, što utiče na biodiverzitet i zdravlje ljudi.
Potreba za sistematskim monitoringom i razvojem organskih metoda upravljanja
resursima postaje sve značajnija, što otvara mogućnosti za istraživanje
prirodnih proizvoda kao alternative.
Fokus istraživanja obuhvata bioekonomske pristupe koji podstiču proizvodnju
zdravstveno bezbedne hrane, ističući važnost primene prirodnih produkata u
tretmanu oboljenja biljaka, životinja i ljudi. Razvijanje metoda agroekološkog
upravljanja i integrisanog razvoja, doprinose poboljšanju plodnosti zemljišta
i smanjenju štetnih uticaja na životnu sredinu. Akcenat treba staviti na ulozi
bioekonomije u razvoju održivih sistema proizvodnje hrane. Istraživanja
prirodnih proizvoda ukazuju na potencijal korišćenja prirodnih aditiva,
pesticida i antimikrobnih agenasa, koji pored osnovne namere korišćenja, mogu
takođe doprineti i kvalitetu zemljišta, doprinoseći tako i proizvodnji
kvalitetnije hrane.
Tema analizira bilošku aktivnost prirodnih produkata, naglašavajući značaj
prirodnih bioagenasa u očuvanju biodiverziteta i zdravstvenoj bezbednosti.
Upotreba prirodnih rešenja za kontrolu bolesti i poboljšanje kvaliteta hrane
može značajno smanjiti negativne uticaje na okolinu. Ovakve prakse ne samo da
osiguravaju kvalitet proizvoda, već i podržavaju zdravlje ljudi i eko-sistema.
Lokalne inicijative mogu igrati ključnu ulogu u razvoju održivih sistema
proizvodnje i bezbednosti hrane.
O predavaču:
dr Marina Soković je rođena u Vranju gde je završila osnovnu i srednju školu.
Diplome Biološkog fakulteta (1995), magistrature (1998) i doktorske teze
(2001) stekla je na Biološkom fakultetu, Univerzitetu u Beogradu.
Naučnoistraživački rad započela je na Katedri za sistematiku biljaka,
Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu (1995-1999).
Zvanje naučnog savetnika stekla je na Institutu za biološka istraživanja 2008.
god.. Posledoktorske studije završila je na Plant Research International Institutu
u Vageningenu, Holandija, kao stipendista Vlade Holandije.
Rukovodila je izradom 3 magistarska rada, 7 doktorskih disertacija, i učestvuje
u izradi 3 doktorske teze.
Rukovodilac je nekoliko međunarodnih projekata. Urednik je u nekoliko
međunarodnih časopisa, recenzent u više od 30 međunarodnih časopisa.
Objavila je više od 450 radova u međunarodnim časopisima sa SCI liste, više
od 200 domaćih i inostranih saopštenja, oko 17000 citata (H indeks 57). Nalazi
se na listi Univerziteta Stanford najcitiranijih naučnika u prvih 2% u svetu.
Bila je član Saveta Univerziteta u Beogradu u tri mandata (2013-2019).
Od 2019. do 2022. god. bila je v.d. pomoćnik ministra za nauku u ministarstvu
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, od 2022. god. do danas je v.d. pomoćnik
ministra za nauku u ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.