Posle odličnog prijema kod publike koja je uživala u prvom novosadskom izvođenju, sa velikim
zadovoljstvom i ponosom najavljujemo drugo izvođenje predstave, ustvari monologa našeg jednog od
najpoznatijih, najgledanijih i najuspešnijih glumaca TIHOMIRA STANIĆA, a po izvodima iz knige
Ive Andrića, NA DRINI ĆUPRIJA po kojoj se ovo druženje poznatog glumca sa publikom i zove.
Održaće se u UTORAK 22. OKTOBRA 2024, VELIKOJ SVEČANOJ SALI NIS-a u Novom Sadu,
sa početkom od 20,00 sati.
Jedno od kapitalnih književnih dela na srpsko-htvatskom jeziku i jedno od najčitanijih i najviše
prevođenih, roman Na Drini ćuprija našeg nobelovca Iva Andrića, objavljeno je u Beogradu pre 75
godina. Tim povodom, u reprezentativnom prostoru Opere i teatra Madlenianum, Belle etage,
namenjenom kamernim umetničkim događajima, dramskim i muzičkim predstavama, izložbama i
promocijama, upriličeno je monološko kazivanje izabranih delova ovog romana, po izboru i u
impresivnoj interpretaciji popularnog dramskog umetnika, Tihomira Stanića.
Verni poštovalac, i više od toga – zaljubljenik u Andrićev opus, poprilično fizički sličan velikom piscu,
Stanić je tumačio njegov lik u filmsko-televizijskim produkcijama Znakovi (1995), Lajanje na zvezde
(1998), Žućko (2012) i Proleće na poslednjem jezeru (2020). Znalački, sa dubokim emotivnim
doživljajem Andrićeve pripovesti, al ii sa pouzdanim iskustvom dramskog umetnika koji zna šta čini
efektnu celinu scenskog čina, Stanić je sklopio i angažovano, glumački brljantno izrekao svoj poduži
monolog – tačnije originalan Andrićev tekst koji je naučio na pamet.
Prvak srpskog glumišta ostvario je više od 100 uloga u svim beogradskim, al i u mnogim pozorištima
van Beograda, pa i u Republici Srpskoj. Impresivna je lista njegovih sjajnih glumačkih kreacija u
igranim filmovima i TV dramama (od 1981. do 2020. snimao po dva, tri, pa i četiri filma godišnje!).
Jedan je od najviše nagrađivanih za visoke glumačke domete. Svoj veliki ugled potvrdio je i ulogama
u repertoarui Opere i teatra Madlenianum: Karenjin (Ana Karenjina A. Petrasa), Crnjanski (Miloš,
Crnjanski, S. Milovanović, I. Vujić, M. Latinović), Đakomo Kazanova (Kazanova protiv Don Žuana, M.
Ilić).
Tihomir Stanić već dve decenije kazuje u raznim prilikama Andrićeve misli i vizije, nabijene
mudrošću, istorijskom istinom, lepotom i duhom balkanskog čoveka. (Upravo je roman Na Drini
ćuprija doneo Andriću Nobelovu nagradu za književnost, 1961. godine.) O ovom svom neobično
hrabrom poduhvatu – učenju dugog i složenog proznog teksta, bez partnera i dijaloga koji glumcu
olakšava posao – Stanić kaže:
“Sticajem okolnosti, zakačio sam se za ovu ideju pre dvadeset godina. Radio sam te 1999. godine pet
meseci po pet sati dnevno i na kraju savladao jednu celinu iz romana Na drini ćuprija, koju sam
zajedno sa dr Ljiljom Mrkić Popović priredio kao veče pripovedanja… Te rečenice Andrićeve usvojio
sam, govorim ih s lakoćom vrlo često ped publikom, al ii u kafani bez ikakvog povoda…
Pronašao
sam u Andrićevom delu neiscrpnu inspiraciju za svoj profesionalni život, trening, egzistenciju i od
kada sam savladao tekst Na drini ćuprija, i prvi put izveo ovu predstavu, 17. aprila 2001. godine,
nikada više nisam morao da se brinem i trpim teror bilo kog pozorišnog reditelja, dikatora, pogrešnog
upravnika… Obezbedio sam sebi egzistenciju, znajući da uvek mogu u školama da govorim deci i
mladima Andrićev tekst. Iz velike zahvalnosti prema piscu i delu koje sam čitao još u ranoj mladosti –
rodio sam se u školi, jer mi je otac bio učitelj, jedan hodnik je moju sobu delio od biblioteke, tako da
sam kao dete mnogo čitao – ja sam zavoleo tog čoveka, njegov lik mi je intrigantan, u raznim
fazama njegovog života. Dobar deo svog profesionalnog i privatnog razmišljanja usmerio sam k
njemu i verujem da me to čini srećnijim, bogatijim i možda jednog dana i pametnijim…”
Tihomir Stanić se latio uistinu teškog posla. Iz obimne građe, iz Andrićevog slojevitog i slikovitog
prikaza života višegradske kasabe i brdovite okoline, koji zahvata period od šesnaestog stoleća do
početka Prvog svetskog rata, izvukao je na svetlost scene duhovite, dramatične, poetične, komične i
tragične peripetije Višegrađana, pre, tokom i posle izgradnje velelepnog mosta – simbola istorijskih
mena i sudbine bosanskog življa, pod Turcima i Austrijom. Posebno je naglasio zaslugu Mehmed-paše
Sokolovića, velikog vezira, otetog u detinjstvu od srpske porodicde zarad “danka u krvi” i odvedenog
u Tursku, kome i leva i desna obala Drine već stolećima duguju zahvalnost za gradnju mosta. Stanić
je superiorno, dramaturški vešto, stvorio literarno-scensko delo od izuzetnog edukativnog značaja,
koje je i kao teatarski poduhvat veoma značajno. Njegove glasovne bravure, varijacije emocija,
bogatstvo glumačke ekspresije, i nadasve njegov lični šarm, kao da su zbir i suma njegovog
raskošnog talenta i bogatog iskustva.
“Govorio sam ovaj tekst pola sata na svečanosti u SANU, prilikom simpozijuma o Ivu Andriću – seća
se Tihomir Stanić. – Pre toga sam nastupao u Malmeu, u Roterdamu, u Amsterdamu, a kazujem ga i
u raznim našim selima. U Arilju sam govorio u seoskim školama, po Kosovu sam govorio deci – bude
petnaestak njih, koliko ih ima… Govorim u raznim situacijama, ako neko ima vremena da sluša…”
Ulaznice za predstavu se mogu nabaviti na blagajni ili on line preko sajta prodajne mreže GIGS TIX-a.
Ukoliko ste zainteresovani za neke dodatne informacije, materijale ili kontakte sa akterom ili
organizatorima, kontaktirajte nas na telefon 069 8668 013 ili mejl adresu zeljko.spens@gmail.com i
miodragh@gmail.com