Povodom obeležavanja Svetskog dana poezije, članica Gradskog veća za kulturu Grada Novog
Sada Maja Čeremidžić Šainović obišla je rodnu kuću čuvenog pesnika Laze Kostića u
Kovilju.
– Danas, na Svetski dan poezije, okupili smo se ispred rodne kuće Laze Kostića da odamo
počast ovom značajnom srpskom pesniku i eruditi. Ove godine obeležavamo 30 godina od
dodele nagrade „Laza Kostić“, koja se prvobitno dodeljivala za dela u žanrovima u kojima je
on stvarao, a od 2007. za najbolju knjigu objavljenu između dva Međunarodna sajma knjiga u
Novom Sadu. U okviru ovogodišnjeg izdanja Sajma knjiga „Dani Laze Kostića“ koji se
održava od 18. do 24. marta, Gradska uprava za kulturu organizovala je manifestacije na
više štandova u slavu i čast knjige i poezije. Gradska biblioteka će danas besplatno
organizovati učlanjivanje na štandu Gradske biblioteke. Takođe, u znak sećanja na 110
godina od rođenja Branka Ćopića na štandu Kulturnog centra Novog Sada, u Dečijem kutku,
biće organizovana izložba posvećena Ćopiću, a Katarina Novaković iz Gradske biblioteke
će, zajedno sa mladim recitatorima, približiti Ćopićevu poeziju najmlađim posetiocima.
Tijana Nikić će voditi Radionicu tipografije za decu, gde će mališani na glinenim
pločicama ispisivati stihove iz pesme „Mudre poruke za štene", učeći o kaligrafiji i
dizajnu. Program će trajati od 13 do 15 časova – rekla je Maja Čeremidžić Šainović
zaključivši da je poezija najslobodniji vid kulturnog i jezičkog izražavanja i identiteta,
a da je Svetski dan poezije ujedno prilika da se oda počast pesnicima, oživi usmena
tradicija čitanja poezije, podstakne njeno čitanje i pisanje, te promoviše integracija
poezije sa drugim umetnostima.
Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu – UNESKO, 1999. godine
proglasila je 21. mart za Svetski dan poezije, sa ciljem da se oda priznanje nacionalnim,
regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima, kroz promovisanje i podsticanje
čitanja, pisanja, objavljivanja i proučavanja poezije širom sveta. Ovaj dan osmišljen je s
namerom da se javnost podseti na snagu i važnost pesničke reči, koja je na margini
društvenog interesovanja, a takođe i da se podrži jezička raznolikost.
