Danas smo ispred Osnovne škole „Sonja Marinković“ svedočili najdirektnijem ugrožavanju
demokratije i udaru na ljudska prava i slobode roditelja i prosvetnih radnika koji žele da
novosadska deca idu u školu i da se nastava odvija redovno, u skladu sa nastavnim planom i
programom. Na ljubav prema deci i školi suprotna strana je uzvratila lancima i katancima.
Predvođeni predstavnicima opoziconih političkih stranaka i pokreta, zaključali su ljude
koji drugačije misle.
A zašto? Zato što su se drznuli da kažu da deca treba da se vrate u školske klupe. Zato što
su smogli snage da kažu ono što misli većina građana da deca treba da idu u školu, uče i
druže se. Da traže nomralizaciju nastave. A bili su zaključani i napadani samo zato što
drugačije misle od onih koji smatraju da je dobro da se nastava ne odvija, i da Novi Sad
stane.
Najoštrije osuđujem takvo ponašanje! Linč se ne može ubrojati u sredstva demokratske
borbe. Onemogućavanje slobode kretanja predstavlja najdirektniji napad na ljudska prava i
slobode. Privrženost demokratiji se ne izražava onemogućavanjem drugih da iskažu svoje
stavove.
S obzirom da obrazovanje predstavlja nenadoknadivu vrednost u životu svakog
deteta,izuzetno je važno da aktivnosti svih građana budu usmerene na dobrobit učenika.
Primarna misija škole jeste obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja, a to se ne može postići
blokadama, niti pretnjama roditeljima koji svoju decu žele da šalju u školu. Svaka
aktivnost koja može poremetiti obrazovni proces i ugroziti prava dece, ne predstavlja akt
koji je posvećen najboljim interesima đaka. Škola kao institucija ima samo jednu obavezu –
da deci obezbedi najkvalitetnije moguće obrazovanje. I da neguje posvećenost, marljivost i
znanje. I zato smatram da je izuzetno važno da svi učesnici u društvenom životu budu
posvećeni dijalogu. Da pitanja od najveće važnosti za decu našeg grada rešavamo
razgovorom, u nadležnim institucijama.
