Prateći program izložbe
PLEMSTVO U SRPSKOJ VIZUELNOJ KULTURI XVIII VEKA
Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, Novi Sad
Konzervatorska priča
Između stvarnog i zamišljenog: generisanje slika pomoću veštačke inteligencije
u graditeljskom nasleđu
Prof. dr Vesna Stojaković i doc. dr Isidora Đurić, profesorke na Fakultetu
tehničkih nauka u Novom Sadu
Petak, 11. april u 19.00 sati
Tim sa Katedre za animaciju u inženjerstvu i Katedre za teorije i interpretacije
prostora u arhitekturi i urbanizmu, Fakulteta tehničkih nauka realizovao je
projekat iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa u 2024. godini, pod nazivom
„Smernice za korišćenje veštačke inteligencije za vizualizaciju objekata
graditeljskog nasleđa – Studija slučaja: Dvorci Vojvodine iz 18. veka“. Ovaj projekat u
vidu predavanja Između stvarnog i zamišljenog: generisanje slika pomoću veštačke
inteligencije u graditeljskom nasleđu predstaviće prof. dr Vesna Stojaković i doc.
dr Isidora Đurić u okviru pratećeg programa izložbe Plemstvo u srpskoj vizuelnoj
kulturi XVIII veka.
O enterijerima nekadašnjih dvoraca iz 18. veka na teritoriji Vojvodine postoji vrlo
malo podataka, najčešće tekstualnih opisa i starih fotografija koji oslikavaju
nekadašnji izgled raskošnih enterijera. 3D modelovanje i virtuelne rekonstrukcije
ovakvih prostora koje karakterišu raskošni enterijeri zahteva visoko
profesionalni rad i vremenski je veoma zahtevno te predstavlja izazov za arhitekte i
istoričare umetnosti. S druge strane, alati veštačke inteligencije koriste
generativni pristup za kreiranje vizuelnih sadržaja na osnovu tesktualnih opisa,
crteža i slika, što bitno skraćuje vreme za kreiranje vizuelnog prikaza, povećava
varijabilnost i u skladu je sa dostupnim podacima o ovoj arhitektonskoj tipologiji.
Na ovaj način, moguće je generisati slike koje dočaravaju različite aspekte kulturnog
nasleđa, što omogućava umetničku reinterpretaciju i raznoliku vizuelnu
prezentaciju objekata kulturnog nasleđa.
Cilj projekta je analiza i evaluacija korišćenja dostupnih alata veštačke
inteligencije za virtuelnu rekonstrukciju i vizualizaciju enterijera, sa fokusom na
objekte graditeljskog nasleđa. U okviru projekta kreirani su vizuelni prikazi
nepostojećih ili nedovoljno poznatih enterijera dvoraca Vojvodine iz 18. veka, koji
predstavljaju digitalnu reinterpretaciju objekata graditeljskog nasleđa uz pomoć
veštačke inteligencije.
U kreiranju vizualizacije enterijera plemićkih dvoraca na teritoriji Vojvodine iz
18. veka učestvovao je tim sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu čiji su članovi
prof. dr Vesna Stojaković i doc. dr Isidora Đurić, kao i dr Igor Kekeljević, dr
Marko Jovanović, Marko Vučić, Jelena Pepić i Tamara Miljković.
Kustosko i autorsko vođenje kroz izložbu
Msr Jovana Simić i msr Goran Vujkov, muzejski edukatori
subota i nedelja, 12. i 13. april u 13.00 i 17.00 sati
Vođenja kroz izložbu Plemstvo u srpskoj vizuelnoj umetnosti XVIII veka održaće se i
drugog aprilskog vikenda u redovnim terminima u 13.00 i 17.00 časova u Galeriji
Matice srpske. Sticanje, održavanje i učvrćivanje statusa plemstva, životne priče
privilegovanih i njihovi međusobni odnosi, predstavljaju neiscrpne teme o kojima će
govoriti . Publiku u subotu 12. aprila vodi kustos msr Goran Vujkov, dok će u nedelju
13. aprila kustoskinja izložbe biti msr Jovana Simić.
NOVO UMETNIČKO DELO U
SOBI ZA PREPUŠTANjE UMETNOSTI
Od 1. aprila do 1. maja
Izložba Plemstvo u srpskoj vizuelnoj umetnosti XVIII veka je započela niz
promišljanja. Zbog toga se ovog aprila u sobi za prepuštanje, na drugom spratu stalne
postavke Galerije Matice srpske, pitamo sledeće:
Kako se uloga plemstva menjala kroz vekove i koji modeli reprezentativnosti se mogu
uočiti na portretima u 18, 19. i 20. veku, ali i danas? Da li se išta promenilo ili su
se samo smenjivali statusni i paradni simboli i ako da, šta nam to govori o nama?
Postavljeno delo nepoznatog autora Portret mlade žene sa dečakom poziva da
pronađete odgovore na njih. Intiman prostor sobe za prepuštanje dodatno naglašava
njihovu prefinjenost te će ovo biti svečani čin upoznavanja sa, dugo
neidentifikovanim, identitetima portretisanih. Zagledajte se u portret, posmatrajte
estetske vrednosti prikazanih likova. Šta je na njima lepo? Lica, odeća, prostor,
atmosfera? Razmislite zašto je to tako i na koji način formiramo ukus o lepoti?
