Objavljen je 66. broj „Nove misli”
U izdanju Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, objavljen je 66. broj
časopisa za savremenu kulturu Vojvodine „Nova misao”.
Umetnost oslobađa
Kada je krajem prošle godine, na dodeli nagrada Kulturnog centra Vojvodine „Miloš
Crnjanski”, Dušan Todorović, akademski slikar i dugogodišnji profesor i dekan
Akademije umetnosti u Novom Sadu, primao Medalju kulture za životno delo, rekao je
da moć promena leži u čoveku i proširenju svesti o kosmičkom skladu, pozivajući se
na moć umetnosti i umetnika u misaonoj, duhovnoj i emocionalnoj potrazi za smislom,
istinom i pravdom. Njegovi radovi u ovom broju „Nove misli”, počevši od korica do
slika uz pojedine tekstove, tematizuju borbu svetlosti i mraka i pokazuju da on
„iskreno veruje u moć umetnosti iako je nikad ne idealizuje, jer je jedina
sposobna da izazove istinsku revoluciju koja je u stanju da promeni svet” (Mile
Ignjatović).
I Dragana Mladenović, pesnikinja čija je zbirka poezije Robotka ovenčana
Nagradom „Milica Stojadinović Srpkinja”, apostrofira hrabrost autentičnog i
iskrenog bivstvovanja kako u umetnosti, tako i u svakodnevnom životu, pritisnutom
očekivanjima društva, nametnutim granicama, strahom. Ili autoritarnim sistemom
kao u priči „Tamnica od drveća”, latinoameričkog pisca Rodriga Reja Rose, čiji je
odlomak u prevodu Ksenije Bilbije pred vama u ovom broju „Nove misli”. Priča (iz
istoimene zbirke priča „Cárcel de árboles”) govori o eksperimentu neuropsihijatra
koji nad zatvorenicima vrši hiruršku intervenciju posle koje mogu samo da
izgovaraju jedan slog. I nisu u stanju da misle. Ali svi zajedno, kad su istrenirani,
mogu da ispevaju čitavu pesmu. Kad jedan od zatvorenika slučajno nađe papir i olovku,
shvatiće da kad piše može da misli…
O krizi sistema vrednosti govori i roman Krunisanje čileanskog pisca Hosea
Donosa, jednog od najvažnijih predstavnika i hroničara hispanoameričkog
književnog buma šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. Odlomak iz ovog
romana u prevodu Branka Anđića uvodi nas u jednu od osnovnih, opsesivnih tema ovog
nepravedno zaboravljenog pisca koji je intenzivno osećao ubrzane promene u
političko-društvenom životu – kritiku društvene dekadencije, nepravde i
licemerja. Ovom latinoameričkom tematskom segmentu i potrazi za autentičnošću
pridružuje se i odlomak iz studije Ane Marković Ženski jezik i identitet u
pripovetkama Luise Valensuele (izdanje Kulturnog centra Vojvodine „Miloš
Crnjanski”, 2024), koja čitaocima približava raznovrsno delo ove argentinske
književnice i tumači njenu preokupaciju mehanizmima državne/društvene represije
u odnosu društvenih struktura moći i ženske seksualnosti.
Na kraju, iz mnoštva preostalih vrednih tekstova u ovom broju izdvaja se
poetska linija koju čini niz pesama savremenih italijanskih pesnika Roka Skotelara
(Rocco Scottellaro) i Mije Lekomte (Mia Lecomte), kao i turskog pesnika Adnana Ozera.
Njihove stihove zaokružuje Vladan Bajčeta esejom o pesmi kao intuitivnoj spoznaji
koja u sebi miri nepomirljive egzistencijalne krajnosti „imati” i „biti”.
19. tribina „Dnevnik o Crnjanskom”
Poetika Miloša Crnjanskog i ekspresionizam
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, u utorak, 27. maja 2025.
u 18 časova, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Vojvode Putnika 2),
biće održana druga ovogodišnja, a 19. po redu tribina iz ciklusa „Dnevnik o
Crnjanskom”. Na tribini će učestvovati prof. dr Bojana Stojanović Pantović sa
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i dr Nastasja Pisarev, urednica programa. U
fokusu razgovora biće poetika Miloša Crnjanskog i aspekti evropskog ekspresionizma,
s posebnim osvrtom na njegovo inicijalno mesto u srpskom ekspresionizmu.
Moderatorka programa: Dr Nastasja Pisarev
Rukovodilac projekta: Dr Valentina Čizmar
Serija tribina „Dnevnik o Crnjanskom” se studiozno bavi delom i životom ovog
velikana književnosti kroz predavanja i razgovore, a gosti su najbolji poznavaoci
književnog stvaralaštva Crnjanskog, od profesora, teoretičara i kritičara, do pisaca-
savremenika.
Dobro došli!
