U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ, uz prijateljsku podršku Muzičke
fondacije Ernst von Siemens, u utorak, 30. septembra 2025. godine u 20 časova u
Novosadskoj Sinagogi, biće održan koncert 2K+ ansambl – „Sweetheart, Goodbye!ˮ
Ulaz je slobodan!
Permanentni antifestival savremene muzike 2K+ slavi deseti rođendan 2025. godine.
2K+ ansambl – „Sweetheart, Goodbye!ˮ je 84. koncert po redu.
Antifestival je finansijski nagrađen od nemačko-švajcarske fondacije Ernst von Siemens za
produkciju ovog koncerta u Novom Sadu na kom će biti izvedene kompozicije dokazanih
savremenih autora poreklom iz Srbije (rad u zemljama EU) i Evrope.
U 2K+ ansamblu za ovu priliku se takođe, osim internacionalnih muzičara, pojavljuju i naši
profesionalci sa međunarodnim iskustvom i mladi savremeni muzičari u usponu iz Srbije.
Koncert nosi simbolični naziv „Sweetheart, Goodbye!” (aludirajući i na život u inostranstvu) po
kompoziciji Brigite Muntendorf.
Ceo program biće premijerno izveden u Novom Sadu/Srbiji.
Program:
Marko Nikodijević / Music Box
Ansambl
Anna Sowa / MinimalANIMAL
Harmonika i elektronika
Đuro Živković / Night music
Kamerni ansambl
Zygmunt Krauze / Pour El
Čembalo
Brigitta Muntendorf / Sweethеart, goodbye!
Glas, mono zvučnik i 8 instrumenata
2K+ ansambl:
Marija Pilipović (BIH) / flauta, piccolo
Matija Raičević (CH) / klarineti
Bogdan Bikicki (HR) / klarineti
Boško Bismiljak (CG) / horna
Fedor Rogin (RUS) / truba
Daniil Gorokhov (RUS) / trombon
Milica Zakić (AUT) / klavir
Jovana Topalov (SRB) / čembalo, čelesta
Bojana Popovicki (AUT) / harmonika
Kaja Farszky (BEL)/ perkusije
Réka Csiszér (CH) / glas
Mina Đekić (SRB) / violina
Rastko Popović (SRB) / viola
Katarina Ćirić (CH) / violončelo
Javad Javadzade (GER) / contrabass
Dirigent: Beltran Gonzalez (GER)
2K+ ansambl je fluidni sastav koji se formira u svrhu izvođenja kompozicija sa aktuelnog
repertoara savremene klasične muzike. Ideja ansambla zasniva se na okupljanju novosadskih
izvođača koji žive i rade van Srbije, u kombinaciji sa domaćim profesionalnim muzičarima, kao i
angažovanjem inostranih umetnika specijalizovanih upravo za savremenu klasičnu muziku,
odabranih po kriterijumu zahtevnosti kompozicija i privrženosti izvođenju nove muzike.
Od 2015. godine i svog prvog nastupa u okviru Antifestivala 2K+, sastav je nastupio 20 puta
premijerno izvodeći kompozicije domaćih autora, kao i poznata dela savremene muzičke
litarature, odnostno kompozitore poput Kaije Saariaho, Klausa Langa, Mortona Feldmana,
Davida Langa i drugih. U poslednjim godinama ansambl nastupa i van okvira Antifestivala, a
2023. godine ostvario je i svoje prvo međunarodno gostovanje u Gracu.
Brigitta Muntendorf (1982, Hamburg) je nemačko-austrijska kompozitorka koja istražuje
krhkost društveno-političkih i tehno-socijalnih koncepata u višeslojnim muzičkim narativima i
načinima izražavanja. U svojim delima predstavlja pojmove radikalnog slušanja, ambijentalnog
pripovedanja i imersivnog teatra, uspostavljajući koncept društvenog komponovanja i pozivajući
se na senzualnost medija i kolaborativne forme produkcije.
Njeno stvaralaštvo obuhvata instrumentalnu, horsku i orkestarsku muziku, kao i audio-vizuelne
(AR) instalacije i trans-digitalni muzičko-plesni teatar. Njeno umetničko istraživanje o 3D-audio
i AI-glasovnim klonovima odvija se u naučno-umetničkim saradnjama sa partnerima poput d&b
audio i S+T+ARTS / Ars Electronica.
U poslednjim godinama fokusirala se na velike scenske produkcije kao što je ARCHIPEL
(naručeno od Ruhrtriennale, Theater der Welt, Tanz im August 2021) za 40 igrača, muzičara,
3D-audio hor (Norwegian Soloists’ Choir) i zvučnu skulpturu japanskog arhitekte Soua
Fujimota, u saradnji sa koreografkinjom Stephanie Thiersch. Njeno muzičko pozorište
MELENCOLIA (Bregenzer Festspiele 2022, Hollandfestival 2024; Muntendorf/Lobeck), bila je
prva opera nagrađena počasnim priznanjem na Prix Ars Electronica i izabrana je kao vodeći
projekat od strane nemačkog saveznog komesara za umetnost i kulturu.
Svetskom premijerom ORBIT – A War Series, 3D-audio oratorijuma za AI-glasovne klonove i
elektroniku (naručeno od La Biennale di Venezia / Biennale Musica 2023), Muntendorf je
započela veliku trilogiju posvećenu temi sistematskog nasilja. Opisana je kao „moćno
istraživanje ratnih dramaˮ (Rolling Stone) i „posthumani, futuristički i uticajni prostorni
oratorijumˮ (La Repubblica). ORBIT – A War Series referiše na rad američke umetnice Nensi
Spero i njene prikaze veze između seksualnosti i represivnih struktura moći.
Pored brojnih nagrada i umetničkih rezidencija (posebno uticajne: Villa Kamogawa, SWR Studio
Freiburg, Cité Internationale des Arts u Parizu), dobitnica je nagrade Ernst von Siemens Music
Foundation za mladog kompozitora i nagrade GEMA za mlade muzičke autore. Njena „Trilogija
za dva klavira i live elektroniku” (GrauSchumacher Piano Duo) nagrađena je Nemačkom
nagradom kritike za diskografiju 2023 i smatra se pionirskim delom, kao i njen „Public Privacy
series”, izvođen u više od 30 zemalja.
Njena dela su predstavljena na festivalima kao što su Festival d’Automne Paris, Wiener
Festwochen, Ruhrtriennale, Donaueschinger Musiktage, Warsaw Autumn, Munich Biennale,
PAN Music Festival Korea, Time:Spans Festival New York, Musica Strasbourg, ULTIMA Oslo,
Art Share L.A., Onassis Athens i Metro Club Kyoto. Njene audio-vizuelne instalacije poput
COVERED CULTURE (Muntendorf/Lobeck) za 60 pevača i izvođača ili zvučna instalacija ||:
Forest of Breath :|| izlagane su u Duolun Museum of Modern Art (Shangai),
TPAM/BANKArtTemporary (Yokohama), LOOP Alt Space (Seoul), Kyoto Experiment i u
Kunsthalle Mannheim u saradnji sa Narodnim teatrom u Mannheimu.
Kao dugogodišnja umetnička direktorka ansambla Ensemble Garage i queer-feminističkog
festivala F*MN (u saradnji sa Deutschlandfunk), realizovala je brojne koncerte i festivale.
Godine 2024. postala je punopravna članica Akademije nauka, humanističkih i umetničkih
studija Severne Rajne-Vestfalije. Od 2018. je profesorka kompozicije na HfMT u Kelnu i
direktorka Instituta za savremenu muziku.
Marko Nikodijević (1980, Subotica), studirao je kompoziciju u Beogradu kod Srđana Hofmana
i Zorana Erića, a postdiplomske studije nastavio kod Marca Stroppe na Hochschule für Musik
und darstellende Kunst u Štutgartu, gde i danas živi. Stipendista i rezident u Vajmaru,
Salcvedelu, Baden-Badenu, a deo 2012–2013. godine proveo je u Parizu kao rezident Cité
internationale des Arts.
Dela Marka Nikodijevića izvođena su širom sveta od strane eminentnih ansambala i orkestara:
Ensemble intercontemporain, Ensemble Modern, Amsterdam Nieuw Ensemble, Armida Quartet,
Asko|Schönberg, Ensemble Interface, SWR Symphonieorchester, hr-Sinfonieorchester,
Rundfunk-Sinfonieorchester Berlin, MusicAeterna, kao i pod dirigentskim vođstvom Reinberta
de Leeuwa, Johannes Kalitzkea, Micha Hamela, Franka Ollua, Jonathana Stockhammera, Juraja
Valčuhe, Brada Lubmana, Matthiasa Pintscher, Vladimira Jurowskog i Teodora Currentzisa.
Njegova muzika izvođena je na festivalima Steirischer Herbst, Huddersfield, Warsaw Autumn,
Musica Strasbourg, MATA (New York), World New Music Days i UNESCO Rostrum of
Composers.
Kompozicije karakteriše izražajna slojevitost: brza, energična dela često se približavaju zvučnim
svetovima tehna i dance muzike (music box, GHB/tanzaggregat), dok memorijalna i meditativna
dela istražuju prostor nalik crkvama, uspostavljajući osećaj zadržane rezonance i intenzivne
emotivne dubine (cvetic, kucica… / la lugubre gondola). Elektronika igra ključnu ulogu u
stvaranju prostorne i zvučne dimenzije, kako u kamernim tako i u orkestralnim delima.
Njegova dela su objavljena kod Boosey & Hawkes / Sikorski.
Nikodijević je dobitnik prestižnih nagrada i stipendija, među kojima su Gaudeamus Prize 2010,
Ernst von Siemens Music Foundation Composition Prize 2013 i Deutscher Musikautorenpreis
2014 u kategoriji unapređenja mladih talenata.
U najnovijim projektima ističu se saradnje sa Marinom Abramović, uključujući instalacije i
opere poput 7 Deaths of Maria Callas i Balkan Erotic Epic, kao i premijere novih dela za solo
instrumente i orkestar sa elektronikom širom Evrope, Azije i SAD-a.
Đuro Živković (1975, Beograd), živi i radi u Stokholmu (Švedska). Izabran je za stalnog člana
Švedske kraljevske muzičke akademije, a trenutno predaje kompoziciju na Kraljevskom koledžu
muzike u Stokholmu i kao profesor kompozicije na Univerzitetu umetnosti u Novom Sadu.
Njegova rana fascinacija folklornom i vizantijskom muzikom dovela je do razvoja brojnih
inovativnih kompozitorskih tehnika, uključujući poliritamske strukture, improvizacione okvire,
specijalizovane lestvice, mikrointervalne nijanse, slojevitu polifoniju i heterofone teksture.
Jedinstvena tehnika „Harmonic Fieldˮ izazvala je značajno akademsko interesovanje, što je
rezultiralo istraživanjem na Univerzitetu muzike u Gracu (Austrija). Dalji razvoj ove tehnike
doveo je do stvaranja jedinstvenog kompozitorskog postupka poznatog kao Ancient Mode.
Živkovićevu muziku naručuju, izvode, snimaju i emituju vodeći orkestri i ansambli širom sveta,
među kojima su: New York Philharmonic (SAD), Royal Concertgebouw Orchestra (Holandija),
Chicago Symphony Orchestra (SAD), Klangforum Wien (Austrija), Malmö Symphony
Orchestra (Švedska), Ensemble Modern (Nemačka), Sydney Symphony Orchestra (Australija),
Swedish Chamber Orchestra (Švedska), Seattle Symphony Orchestra (SAD), Asko|Schönberg
(Holandija), Zagrebačka filharmonija (Hrvatska), BIT20 (Norveška), L’Itinéraire (Francuska),
Netherlands Radio Choir, Avanti! (Finska), kao i brojni dirigenti i solisti: Anna Larsson,
Christian Karlsen, Emilio Pomarico, Baldur Brönnimann, Brett Dean, Clement Power, Brad
Lubman, Shi-Yeon Sung, Martyn Brabbins, Peter Eötvös, Rade Pejčić i drugi.
Njegova muzika dobitnik je brojnih priznanja: Švedski Gremi (2010) sa ansamblom Sonanza za
delo Le Cimetière Marin za meco-sopran i ansambl; Mokranjčeva nagrada (2012) za kantatu
Ascetic Discourse; Grawemeyer Award in Music Composition (2014) za On the Guarding of the
Heart; kao i Publisher’s Prize (2022) za delo Citadel of Love.
Anna Sowa (1987, Tymbark) je poljska kompozitorka i eksperimentalna umetnica sa sedištem
u Bazelu, sa posebnim fokusom na istraživanja elektronske muzike i izvođačke umetnosti. U
svom stvaralaštvu istražuje presek pokreta, gesta i teatralnosti u odnosu na elektronsku i
instrumentalnu muziku.
Studirala je euritmiju kod Szábolcsa Esztényija i Elżbiete Aleksandrowicz na Muzičkoj
akademiji u Lođu, gde je diplomirala sa odličnim uspehom 2011. godine. Studije kompozicije
nastavila je pod mentorstvom Zygmunta Krauzea, a 2014–2015. bila je Erasmus+ studentkinja
kod Dietricha Hahnea na Folkwang Univerzitetu umetnosti u Esenu (Nemačka) kao stipendista
KAAD-a. Dobila je kinesku državnu stipendiju za studije na Konzervatorijumu u Šangaju
(2017–2018), stipendiju Witolda Lutosławskog (2019), kao i stipendiju Nicati-de Luze
Foundation (Švajcarska). Godine 2021. magistrirala je kompoziciju na Muzičkoj akademiji u
Bazelu kod profesora Johannesa Kreidlera i Caspara Johannesa Waltera.
Njena dela izvođena su na brojnim festivalima: Warsaw Autumn (PL), ECLAT (Stuttgart),
Transit Festival (BE), Biennale Aktuelle Musik (Bremen), Sacrum Profanum (PL), Ad Libitum
(PL), Pergine Festival (IT), Musica Moderna (PL), Experimental Tuesdays (PL), Polifonie (PL),
Neo Arte (PL), Controlled Festival (PL), Touch the Theatre (PL), Fru Improvisation Contact
Festival (PL), C.A.R. contemporary art ruhr (Essen), BÉTON Brut & Bruits (Keln),
Bauhaus/Dessau Kurt Weill Festival (DE), Sao Paulo Contemporary Composers Festival
(Brazil), Theater Basel (Švajcarska).
Zygmunt Krauze (1938, Poljska) je kompozitor i pijanista. Svoj rad deli u četiri kategorije:
prva je unistička muzika (jedinstvena), inspirisana slikama Vladislava Stšeminjskog; druga –
prostorne kompozicije, izvođene u specijalno konstruisanim enterijerima; treća – „muzika o
muziciˮ, koju odlikuje prisustvo aluzija i citata; četvrta je subjektivna, duboko ekspresivna
muzika „povratka korenimaˮ.
Autor je 10 opera i preko 100 orkestarskih, kamernih i solo kompozicija. Kao koncertni pijanista
nastupa na najznačajnijim scenama u Evropi, Americi i Aziji.
Godine 1967. osnovao je ansambl Warsztat Muzyczny, kojim je upravljao 25 godina i za koji je
napisano preko 120 dela vodećih kompozitora iz celog sveta.
Dobitnik je počasnog doktorata Nacionalnog univerziteta za muziku u Bukureštu (2013) i
Muzičke akademije u Lođu (2015). Odlikovanja koja je primio uključuju francuski Nacionalni
orden Legije časti (2007), titulu Chevalier dans l’Ordre des Arts et des Lettres (1984), u Poljskoj
Orden viteškog krsta – Orden Polonia Restituta (2014) i Zlatnu medalju za zasluge u kulturi –
Gloria Artis (2010). Počasni je član Saveza poljskih kompozitora, Društva Vitolda Lutoslavskog,
kao i poljskog i međunarodnog Društva za savremenu muziku.
Beltrán Gonzalez je argentinski kompozitor, dirigent, kustos i istraživač. U svojim delima često
kombinuje kontekstualne materijale – kao što su arhive, pronađeni predmeti, filmski isečci i
birokratski tekstovi – sa čistim instrumentalnim elementima, stvarajući esejističku muziku koja
otvara novi pogled na zanemarene aspekte savremenog života.
Nakon studija dirigovanja na Univerzitetu u La Plati (Argentina), preselio se u Berlin radi daljeg
usavršavanja u oblasti savremene muzike, studirajući na Univerzitetu umetnosti u Berlinu i na
Konzervatorijumu za muziku i ples u Parizu (CNSMDP). Trenutno je doktorand na Univerzitetu
za umetnost u Gracu, gde istražuje nove narative u muzici zasnovanoj na arhivima.
Od marta 2025. Gonzalez je umetnički menadžer ansambla Ensemble Aventure. Takođe je
suosnivač i dirigent berlinskog ansambla za novu muziku Kollektiv Unruhe.
Saradnju je ostvario sa ansamblima poput Ensemble Musikfabrik, Riot Ensemble, Black Page
Orchestra, Schallfeld Ensemble, Ensemble Ascolta, Vertixe Sonora, Broken Frames Syndicate,
Brandenburgisches Staatsorchester, Sonar Quartet, Quartetto Prometeo, Ensemble ilinx,
Quartetto Maurice, FontanaMix i The Present Ensemble.
Kao dirigent, Gonzalez je radio sa Simfonijskim orkestrom Mar del Plate, Državnim orkestrom
provincije Entre Rios, Državnim orkestrom provincije Tukuman, Orkestrom Univerziteta u
Tukumanu, kao i sa ansamblima Vertixe Sonora, Kollektiv Unruhe, FontanaMix i Ensemble
ilinx.
