Danas je, na svečanosti u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski”, pesnikinji Jani Aleksić uručena književna nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja”. Nagradu je laureatkinji uručila Snežana Janković, vršilac dužnosti pomoćnika sekretara u sektoru za kulturno nasleđe.
„Posebnu važnu dimenziju nagrada ima poslednjih petnaestak godina, od kada postaje nagrada za poeziju ženskog autora. Time, uz zavedene ciljeve, ostvaruje još jedan – ovakva promocija ženskog stvaralaštva doprinosi rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena. I najzad, nakon ciljeva, treba pomenuti i
rezultat, a on je izuzetan – 49 knjiga pesama, objavljenih u poslednjih dvanaest meseci, našle su se u konkurenciji za ovogodišnju nagradu. Neću preterati ako kažem da je veliki doprinos ovakvoj produkciji dala manifestacija posvećena vrdničkoj vili, putem afirmacije ženskog poetskog stvaralaštva. Zato ona i ima podršku Pokrajinske vlade, preko Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i ona neće izostati ni u budućnosti”, rekla je Janković
Prisutnima se obratio i Nenad Šaponja, v. d. direktora Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, koji je istakao da je ovo 49. godina Književnih susreta „Milici u pohode”, a da je 49 knjiga stiglo na konkurs.
„Kada pročitate poeziju Jane Aleksić, kada vidite njen dosadašnji rad i pročitate njene teorijske tekstove, ja sam izrazito srećan što je upravo ona ovogodišnja laureatkinja”, istakao je Šaponja.
Svojom besedom laureatkinja je izrazila zadovoljstvo povodom nagrade i, između ostalog, navela:
„Moje pesme zanima žena: majka, sestra, ćerka, tetka, udovica, ljubavnica, preljubnica, raspuštenica, usamljenica, poslušnica, sponzoruša, karijerista; žena koja je poletna, zanesena, uplašena, kivna, rasejana, prokleta, zapletena u gustoj mreži međuljudskih odnosa. Ta žena je gorda zatočnica sopstvene patnje, ali je, povrh svega, stvaralac, i kada mesi pitu, i kada presađuje cveće, i kada svira bubnjeve, i kada obračunava stambeni kredit, i kada joj se nebeski odraz priviđa u kapljici rose na drhtavoj nadlanici. Ona se ne smiruje ni u radu, ni u ratu, ni u tuzi, ni u molitvi. Koliko je istorična, ta žena je moja savremenica. Ona je suma arhetipskih odraza i nije je zaobišlo nijedno stvaralačko iskušenje. Svakog dana je gledam kako pada i ustaje, umire i iznova se u bolovima rađa. Nesigurnim korakom hoda po začaranoj kružnici izvesnosti, čekajući sudbinski rasplet, moleći Božju milost ili naprežući se da iznađe rešenje po meri vlastite intuicije. Ona neumorno osvaja polje slobode za ostvarenje te žene u sebi, bez obzira na preuzete uloge i vidove njihovog imenovanja”.
Žiri je radio u sastavu: Dragana V. Todoreskov (predsednica), Franja Petrinović i Vladislava Gordić Petković.
