Godišnje nagrade Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i ove godine dodeljuje Godišnje
nagrade iz kulture u četiri kategorije. Upravni odbor Kulturnog centra Vojvodine
„Miloš Crnjanskiˮ je na sednici održanoj 8. decembra 2025. godine verifikovao
predloge odluka o ovogodišnjim laureatima po predlogu Žirija za razmatranje
pristiglih predloga.
Svečana dodela Godišnjih nagrada biće upriličena u sredu, 17. Decembra, u 18
časova, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ.
Ovogodišnji laureati su:
Iskre kulture – dodeljuje se za savremeno stvaralaštvo mladom autoru do 35 godina
Dragutin Rajković, vajarŽiri u sastavu: Alen Bešić, predsednik i članovi Aleksandra Đurić Bosnić i
Miroslav Stajić, doneli su jednoglasnu odluku da vajar Dragutin Rajković bude nagrađen
Iskrom kulture.
Dragutin Rajković (1995, Podgorica), diplomirao vajarstvo na Akademiji umetnosti u
Novom Sadu, gde trenutno pohađa master studije i radi kao saradnik u nastavi na Katedri
za vajarstvo. Autor je više javnih skulptura u Srbiji i regionu, među kojima su bista
Nikole Tesle u Studentskom domu „Nikola Tesla” u Novom Sadu, granitna skulptura u
Kuršumlijskoj Banji i rad u terakoti u Vinkovcima, Hrvatska. Izlagao je na brojnim
grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a takođe je učestvovao na međunarodnim
simpozijumima poput „Tvornica Zemlja” u Vinkovcima, „Andezit” u Kuršumlijskoj Banji
i na 43. Internacionalnom simpozijumu skulpture TERRA u Kikindi, gde je bio
volonter. Član je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV). Njegov rad
karakteriše kontinuirano istraživanje forme, materijala i interakcije između
prirode, čoveka i tehnologije.
Njegov rad polazi iz skulpture, ali se ne zadržava na jednom mediju: Rajković istražuje
prostor, svetlost, materijal i pokret kao celinu kroz koju oblikuje nova značenja. Ono
što posebno izdvaja njegovu umetničku praksu jeste sposobnost da skromnim sredstvima
otvori širok spektar asocijacija i da materijalima pristupi kao živim nosiocima
iskustva, a ne samo kao oblikovnoj građi. Njegova delikatna, ali promišljeno
konstruisana dela stvaraju tihe, sugestivne situacije koje gledaoce uvode u promišljanje
odnosa između čoveka, prirode i savremene tehnologije.
Rajkovićev umetnički razvoj karakterišu posvećenost, istraživački temperament i
stalna spremnost da preispituje sopstvene postupke, što potvrđuju njegove izložbe,
javni radovi i učešća na brojnim projektima. Kao izrazito samosvojan umetnik svoje
generacije, svojim delovanjem daje snažan podsticaj vizuelnim umetnostima u Vojvodini.
Zato je Dragutin Rajković izabran za dobitnika nagrade „Iskra kulture“, kao autor čiji
doprinos nadilazi očekivanja od mladog stvaraoca i obećava dalji značajan razvoj.
Medalja kulture za multikulturalnost i interkulturalnost
Miroslav Demak, književnik i prevodilac
Žiri Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ za dodelu „Medalje kulture za
multikulturalnost i interkulturalnost“ za 2025. godinu radio je u sastavu: dr Valentina
Čizmar, g. Martin Prebuđila, prof. dr Dragan Stanić, predsednik, i doneo je
jednoglasno odluku da dobitnik bude g. Miroslav Demak, pesnik, književnik i
prevodilac. Kao pesnik, pripovedač, putopisac, esejista, pisac za decu, prevodilac sa
srpskog na slovački i sa slovačkog na srpski Demak je ostvario književno delo za
poštovanje. U središtu njegove životne pažnje jeste život u Vojvodini kao
multikulturalnom ambijentu, kao i ostvarenju multikulturalnih odnosa na osnovu kojih
efektno sagledavamo veliko bogatstvo društvenog i kulturnog života naše sredine.
Prevodilaštvo je u tom smislu velika strast Miroslava Demaka. Preveo je više
desetina knjiga koje su usmerene kako ka slovačkom tako i ka srpskom čitaocu. Iz svih tih
razloga, kao i iz činjenice da su poslednje dve tri decenije književni i kulturni odnosi
Srbije i Slovačke bili u izrazitom porastu i jačanju, sa velikim zadovoljstvom
konstatujemo da je tim kulturalnim procesima upravo novi dobitnik „Medalje kulture za
multikulturalnost i interkulturalnost“ dao izuzetno značajan doprinos.
Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa
Dragan Kojić, kulturni delatnik
Za nagradu Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa, ove godine je odlučivao Žiri u
sastavu: Milan Micić, predsednik i članovi Đorđe Pisarev i Žaklina Duvnjak Radić.
Oni su doneli jednoglasnu odluku da ovogodišnji laureat bude kulturni delatnik Dragan
Kojić.
Dragan Kojić rodio se u Bijeljini 1953. godine. U Novom Sadu završio je gimnaziju i
pravni fakultet. Od 1977. godine radi u oblasti kulture u Novom Sadu i svojim
višedecenijskim posvećenim delovanjem doprineo je oblikovanju i kvalitetu kulturnog
miljea grada, a na nacionalnom planu na polju kulture ostavio je značajan pečat. Od 1992.
godine Dragan Kojić je radio kao direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu i do svog
odlaska u penziju menjao je i unapređivao ustanovu na čijem čelu je bio u skladu sa širom
funkcijom knjige i obrazovanja u našem društvu ali i kao čovek prepoznatljiv na
srpskom kulturnom prostoru. U vreme delovanja Dragana Kojića Gradska biblioteka u
Novom Sadu postala je značajna tačka na kulturnoj mapi Srbije. U njoj su poboljšani
uslovi rada kao i kadrovska struktura zaposlenih, uvedena je savremena tehnologija,
razvijena plodna izdavačka delatnost a biblioteka je postala važno mesto razgovora o
književnosti, kao i mesto gde su mladi i neafirmisani autori mogli da prikažu svoja
prva dela što je bila činjenica koja je uticala na razvitak književnog stvaralaštva.
Gradska biblioteka u Novom Sadu i Dragan Kojić na njenom čelu realizovali su
jedinstvene aktivnosti poput biblioteke na Dunavu, na novosadskom Štrandu, Dane
bibliotekara i biblioteka u okviru Novosadskog sajma knjiga, otvaranje biblioteke na
romskom jeziku, biblioteke strane knjige i Digitalnog omladinskog centra. Dragan Kojić
bio je osnivač i dugogodišnji predsednik Novosadskog kluba sa brojnim aktivnostima
vezanim za istraživanje i prezentaciju istorije i kulture Novog Sada, predsednik
fondacije „Laza Kostić“, potpredsednik Srpskog društva „Dr Jovan Rašković.“
Za svoju svestranu kulturnu delatnost Dragan Kojić, pored mnogih drugih priznanja,
dobio je Vukovu nagradu za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i
srpskom kulturnom prostoru, kao i Novembarsku povelju Grada Novog Sada.
Medalja kulture za životno delo tj. za ukupno stvaralaštvo/rad.
Blagoje Baković, književnik
O nagradi Medalja kulture za životno delo, tj. za ukupno stvaralaštvo/rad, odlučivao je
žiri u sastavu: Selimir Radulović, predsednik i članovi Borivoj Popržan i Mirko
Sebić. Oni su doneli jednoglasno odluku da ovogodišnju nagradu dobije književnik
Blagoje Baković.
Blagoje Baković, jedan od vodećih savremenih srpskih pesnika, rođen je 1957. godine u
Bojištima, kod Bijelog Polja, u Crnoj Gori. Studije književnosti na Nastavničkom
fakultetu u Nikšiću i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Radio je kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš“ u Vrbasu. Bio je jedan od
osnivača i urednika izdavačke kuće „Slovo“, lista za decu „Rastimo“ i književnog
časopisa „Trag“ u Vrbasu gde je i sada član redakcije.
Učesnik je velikog broja pesničkih manifestacija u Srbiji ali i u Crnoj Gori, Ruskoj
Federaciji, Rumuniji, Mađarskoj, Austriji, Slovačkoj, Republici Srpskoj (BiH),
Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Kanadi.
U više od 40 godina svog stvaralačkog rada, Blagoje Baković je objavio na desetine knjiga,
a poezija mu je prevođena na na više od trideset jezika. Zastupljen je u više od pedeset
antologija naše poezije na srpskom i stranim jezicima. Njegova dela su, više od trideset
godina, zastupljena u lektiri i čitankama.
Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, između ostalih, i: Zadužbine
“Branko Ćopić”, Zmajeve nagrade Matice srpske, „Filip Višnjić” za celokupno životno
delo, „Blažo Šćepanović“, „Zaloga“, „Libertas“, „Kočićevo pero“, „Risto Ratković“,
„Iskre kulture“ KPZ Vojvodine, „Zlatna struna“, Smederevske pesničke jeseni,
„Čarnok“, KPZ Vrbas, Oktobarske nagrade oslobođenja Vrbasa i drugih. Ravnopravno sa
Matijom Bećkovićem dobitnik je nagrade „Pečat varoši sremsko-karlovačke“ u 2008.
godini. Za ukupno delo na srpskom jeziku dodeljena mu je nagrada „Milica Stojadinović-
Srpkinja“ u 2005. godini. Dobitnik je međunarodnih nagrada za stvaralaštvo za decu:
„Bulka“ i „Dragomir Đorđević“. Dobitnik je i međunarodne nagrade Saveza pisaca Rusije
„Konstantin Simonov“ , za knjigu izabranih pesama „Put”, objavljenoj u Moskvi na
ruskom jeziku.
Za izuzetan doprinos ostvarenju međunarodnih kulturnih i duhovnih veza dobio je
nagradu Međunarodne asocijacije Vitezova sa zlatnom medaljom i likom Nikolaja
Fedoroviča Fedorova.
Za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji dodeljena mu je „Vukova
nagrada“ za 2010. godinu, a Vlada Republike Srbije 2013. godine dodelila mu je priznanje
za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.
