Savetnik gradonačelnika Novog Sada Petar Đurđev prisustvovao je obeležavanju 82 godine od
deportacije novosadskih Jevreja u zloglasne logore smrti. U organizaciji Jevrejske opštine
Novi Sad, povodom godišnjice jednog od najtragičnijih događaja u istoriji Novog Sada,
položeni su venci kod spomen ploče na Sinagogi.
– Uoči Drugog svetskog rata, u Novom Sadu, Jevreji su bili prisutni u svim segmentima društva,
a njihov doprinos razvoju grada bio je trajan i neizmeran. Već 1942. godine, tokom Januarskog
pogroma u južnoj Bačkoj, stradali su i Jevreji i Srbi. Prelomni trenutak nastupio je u martu
1944. godine, nakon ulaska nemačkih trupa u Mađarsku, jer su ubrzo zatim donete odluke o
getoizaciji i deportaciji. U Novom Sadu, hapšenja su započela odmah nakon 19. marta 1944.
godine. Ljudi su privođeni, zatvarani i izloženi ponižavanju i zlostavljanju, a zatim
prebacivani u sabirne logore. Uništavanjem jevrejske zajednice, Novi Sad nije izgubio samo
svoje sugrađane. Izgubio je deo svog identiteta. Izgubio je ljude koji su gradili njegovu
privredu, kulturu i društveni život. Zato je naša obaveza da o ovim događajima govorimo jasno,
precizno i odgovorno. Da ih pamtimo kao ličnosti i da ne dozvolimo distorziju istorijskih
činjenica. Jer kultura sećanja nije samo odnos prema prošlosti. Ona je preduslov za opstanak i
budućnost. Pamćenje je mehanizam odbrane, od zaborava, od relativizacije, od ponavljanja. Ako
zaboravimo taj put od sinagoge, preko geta kod železničke stanice, do voza i logora,
zaboravićemo i kuda vodi put kada čovek prestane da bude čovek. I što je najbitnije, ispunićemo
želju krvnika da se zaboravi na ovaj zločin. Zbog toga, Novi Sad pamti i Novi Sad ne zaboravlja –
naglasio je savetnik gradonačelnika Petar Đurđev.
Hor Hašira izveo je prigodan program, a prisutnima se obratio predsednik Jevrejske opštine
Novi Sad Ladislav Trajer koji je pročitao molitvu i istakao u svom obraćanju da je tada 1600
novosadskih Jevreja nestalo zauvek, a da su među njima bili istaknute zanatlije, lekari, učitelji,
profesori, trgovci.
– Na ovaj dan 26. april 1944. godine, kada je već bio jasan ishod Drugog svetskog rata, odvedeni su
na železničku stanicu, gde su potrpani u stočne vagone i gde je njihova još gora agonija
otpočeta. Transport je trajao u nedogled… Bačka Topola, Baja desetine tranzitnih logora.
Nacistička Nemačka je gubila rat, logistika je bila poljuljana, ali nije gubila nadu da će moći
da satre sve Jevreje u Evropi, ma kakav ishod rata bio. Posle par meseci putovanja, stigli su u
zloglasni Aušvic, njih 1.900. Vratilo se svega 300 duša u Novi Sad. Jedina njihova krivica je
što im je u izvodu iz matične knjige rođenih pisalo Jevrej- rekao je Trajer.
