U izdanju Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ objavljena je knjiga „Prva bečkerečka ‘Staklena slikarnica’“, čiji je autor Ferenc Nemet.
Ferenc Nemet (Boka, 1956), redovni je profesor na Univerzitetu u Novom Sadu, Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici. Istoričar kulture, pisac, publicista i prevodilac, koji se posvećeno bavi kulturnom istorijom Vojvodine. Autor je preko četrdeset knjiga iz ove oblasti, kao i više stotina naučnih radova i članaka. Omiljena polja njegovih istraživanja su istorija fotografije, istorija štampe, istorija mađarske književnosti i srpsko-mađarske kulturne i književne veze.
Proteklih četrdeset godina bavio se proučavanjem i prikupljanjem bogate porodične umetničke zaostavštine Ištvana Oldala Starijeg (koji je 1853. godine otvorio prvi stalni fotografski atelje u Srbiji) i njegovog sina, Ištvana Oldala Mlađeg, koji je, baštineći sve vrednosti koje je njegov otac ostavio za sobom, takođe stvarao fotografska dela koja danas važe za zlata vrednu arhivsku građa Banata. Nažalost, nakon upokojenja unuka Oldala Starijeg, kompletna porodična umetnost pripala je njihovoj rođaci iz Austrije i tu se tom bogatsvu gubi svaki trag.
Autor posebno ističe trud njegovih kolega, Zoltana Kalapiša i Maćaša Nemeta, u procesu ovog ozbiljnog i dugotrajnog istraživanja, rekavši da su njih dvojica „najviše zaslužni za to što su ličnosti i delo Oldalovih još dalekih 1980-ih godina oteti od zaborava, te da je makar u reprodukciji spasen deo njihove bogate porodične foto-arhive.“
Prema rečima autora, knjiga „Prva bečkerečka ‘Staklena slikarnica’“ prava je riznica „rariteta, originala koji su se koristili za izradu razglednica, eksterijernih fotografija raznih mesta Banata, određenog broja originalnih staklenih ploča, ali i (možda najveće) zbirke starih razglednica Velikog Bečkereka (od kojih su najdragocenije one koje su u Oldalovom ateljeu ručno bojene, te ne postoje dve istovetne), pa i nekoliko izvanrednih slika u ulju kojima su se dičili.“
