Karcinom jajnika: Bolest koja se često otkriva kasno, ali savremena medicina donosi nove mogućnosti lečenja
Karcinom jajnika i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova u ginekološkoj onkologiji, pre svega zbog činjenice da se kod više od 70 odsto žena otkriva tek u uznapredovalom stadijumu bolesti. O značaju ranog prepoznavanja simptoma, savremenim dijagnostičkim metodama i novim terapijskim mogućnostima govorio je profesor dr Aljoša Mandić, načelnik Odeljenja ginekologije Klinike za operativnu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine, gostujući na Naksi Planeta radiju.
Profesor Mandić istakao je da se karcinom jajnika često naziva „tihim ubicom“, iako smatra da je preciznije reći da se radi o bolesti koja se teško prepoznaje u ranim fazama. Za razliku od nekih drugih maligniteta, za karcinom jajnika još uvek ne postoji efikasan skrining program koji bi omogućio njegovo rano otkrivanje u širokoj populaciji. Uprkos brojnim istraživanjima i pokušajima kombinovanja biomarkera i ultrazvučnih pregleda, medicina još nije pronašla pouzdan način za rano dijagnostikovanje ove bolesti.
Govoreći o simptomima, profesor Mandić naglasio je da su oni uglavnom nespecifični i da često podsećaju na tegobe gastrointestinalnog ili urinarnog sistema. Uporna nadutost, osećaj sitosti, povećanje obima stomaka, pojava tečnosti u trbušnoj duplji, kao i neobjašnjiv porast telesne težine ili nemogućnost mršavljenja, znaci su koje žene ne bi trebalo da zanemaruju. Upravo zbog toga redovni ginekološki pregledi i ultrazvučne kontrole imaju izuzetno važnu ulogu u otkrivanju promena na jajnicima.
Profesor Mandić objasnio je da je karcinom jajnika veoma heterogena bolest, sa brojnim histološkim podtipovima i različitim biološkim karakteristikama, zbog čega se savremena onkologija sve više oslanja na principe personalizovane medicine. Danas se kod pacijentkinja sa uznapredovalim epitelijalnim karcinomom jajnika rutinski sprovode molekularna ispitivanja, uključujući testiranje na BRCA mutacije, koje mogu imati značajnu prognostičku i terapijsku vrednost.
Kada je reč o lečenju, istakao je da se pristup određuje individualno, u zavisnosti od stadijuma bolesti, histološkog tipa tumora i genetskih karakteristika. Pored hirurškog lečenja i hemioterapije, pacijentkinjama u Srbiji danas su dostupne i ciljane terapije, među kojima su i PARP inhibitori, koji su pokazali dobre rezultate kod određenih grupa pacijentkinja sa specifičnim genetskim promenama.
Tokom razgovora profesor Mandić osvrnuo se i na značaj vakcinacije protiv HPV infekcije, naglašavajući da je reč o bezbednoj i efikasnoj preventivnoj meri koja u zemljama sa visokom obuhvatnošću vakcinacijom već daje značajne rezultate u smanjenju učestalosti pojedinih ginekoloških maligniteta. Istakao je da poverenje u zdravstveni sistem i preporuke stručnjaka predstavlja jedan od ključnih preduslova za uspešnu prevenciju.
Na kraju razgovora profesor Mandić uputio je apel ženama da pronađu vreme za sopstveno zdravlje i redovno odlaze na ginekološke preglede. Kako je poručio, nekoliko minuta godišnje posvećenih preventivnim pregledima može značajno povećati šanse za rano otkrivanje bolesti i uspešno lečenje. Njegova poruka ženama bila je jednostavna – briga o sopstvenom zdravlju ne sme se odlagati, jer preventiva i pravovremena dijagnostika mogu spasiti život.
