U organizaciji kompanije Color Media u Privrednoj komori Srbije održana je konferencija
„Serbia Goes Green 2026 – Green Economy”, koja je okupila predstavnike diplomatskog kora,
poslovnog, javnog i civilnog sektora sa ciljem promocije održivog razvoja i zelene ekonomije.
Konferencija „Serbia Goes Green”, koja se već osmu godinu zaredom bavi temama zaštite
životne sredine i održivog razvoja, svečano je otvorena insertom iz filma The Day After
Tomorrow („Dan posle sutra”), koji prikazuje posledice klimatskih promena i masovne migracije
stanovništva usled ekološke katastrofe.
Prisutnima se obratio osnivač i direktor Color Press Group, Robert Čoban, koji je istakao značaj
kontinuiranog okupljanja relevantnih aktera iz oblasti ekologije i održivog razvoja.
Čoban je naveo da Srbija, kao mala ekonomija, ne može u značajnoj meri uticati na globalne
klimatske procese, ali da može i mora delovati na unapređenje stanja životne sredine u svom
neposrednom okruženju.
„Sasvim sigurno, kao mala država i ekonomija ne možemo mnogo da utičemo na globalno
zagrevanje i procese na nivou cele planete, ali možemo da utičemo na ono što se dešava u našem
okruženju – da ne gledamo slike reka prekrivenih otpadom, da naši gradovi ne budu među
najzagađenijima tokom zimskih meseci, i da kompanije odgovorno upravljaju otpadnim
vodama”, izjavio je Čoban.
Predsednik Color Press Group je dodao da je uloga medijskih kuća da na jednom mestu
okupljaju donosioce odluka iz državnih institucija, diplomatskog kora, međunarodnih
organizacija i poslovne zajednice, kako bi se podstakao dijalog o održivim rešenjima.
Takođe je ocenio da se u Srbiji stvari postepeno menjaju nabolje, te da se briga o ekologiji sve
više posmatra kao ulaganje u kvalitet života, lokalnu zajednicu i dugoročni razvoj, a ne kao
trošak.
Konferenciju je zvanično otvorio Radovan Arežina, pomoćnik ministarke državne uprave I
lokalne samouprave.
On je istakao da zagađenje vazduha, upravljanje otpadom i čistoća vodotoka predstavljaju
zajednički izazov za sve.
„Ekološki problemi ne dešavaju se negde daleko – oni se dešavaju ovde, na našim ulicama i
našim rekama. Država donosi strategije i međunarodne sporazume, ali se prava bitka za čistu
sredinu vodi upravo na lokalnom nivou. Opštine i gradovi su prva i najvažnija linija odbrane u
zaštiti životne sredine”, rekao je Arežina.
On je naglasio da država može usvojiti najmodernije ekološke standarde, ali ukoliko lokalna
samouprava nema kapacitet, volju ili resurse da ih primeni, ti zakoni ostaju „samo slovo na
papiru”.
Nenad Ivanišević,pokrajinski sekretar za privredu i turizam AP Vojvodine, istakao je da se briga
o zaštiti životne sredine može porediti sa patriotizmom.
„Tvrdim da svako ko baci flašu, papir ili žvaku na ulicu ne voli Srbiju. Niko me ne može ubediti
u suprotno, jer se upravo na taj način pokazuje ljubav prema zemlji”, rekao je Ivanišević.
On je podsetio da Vlada AP Vojvodine kroz više sekretarijata vodi računa o zaštiti životne
sredine. Prema njegovim rečima, jedini su u Srbiji koji daju 30.000 evra nepovratno za kupovinu
električnih automobila.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji obratila se učesnicima konferencije i
naglasila značaj evropske podrške Srbiji u procesu zelene tranzicije i usklađivanja sa evropskim
standardima u oblasti zaštite životne sredine.
Od ekologije do ekonomije: Cirkularna ekonomija za novo
doba i održivi razvoj
Na panelu „Od ekologije do ekonomije: Cirkularna ekonomija za novo doba i održivi razvoj”
učestvovali su Nenad Đurđević iz Ball Corporation, Golub Marković iz Alijanse za cirkularna
pakovanja i Đorđe Popović, kompanija Trivera dok je moderatorka panela bila Marija Tasić,
stručnjak za ESG I održivi razvoj.
Učesnici su se saglasili da održivi razvoj i cirkularna ekonomija više nisu koncepti budućnosti,
već poslovna realnost koja će u narednom periodu imati ključnu ulogu u očuvanju
konkurentnosti kompanija, naročito malih i srednjih preduzeća.
Tokom diskusije istaknuto je da podaci o upravljanju otpadom u Srbiji i dalje ukazuju na
ozbiljne izazove. Prema predstavljenim podacima, čak 13,6 odsto otpada završava van sistema,
dok se stopa reciklaže komunalnog otpada kreće oko 15 odsto. Poređenja radi, u Evropskoj uniji
reciklira se približno 40 odsto komunalnog otpada, što ukazuje na značajan prostor za
unapređenje sistema upravljanja otpadom i širu primenu principa cirkularne ekonomije.
Nenad Đurđević naglasio je da cirkularna ekonomija, usled novih propisa koje uvodi Evropska
unija, više nije samo ekološko ili ekonomsko pitanje, već i pitanje pristupa evropskom tržištu.
„Jedna od najvažnijih novina koje donosi nova Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu jeste da
ambalaža više neće biti posmatrana prvenstveno kroz estetske standarde, već će njen dizajn
morati da bude prilagođen mogućnostima reciklaže”, rekao je Đurđević.
On je dodao da će biti uvedena nova klasifikacija ambalaže, kao i da proizvodi čija ambalaža ne
ispunjava propisane standarde reciklabilnosti neće moći da se plasiraju na tržište Evropske unije.
Prema novim pravilima, ambalaža koja ne dostigne najmanje 70 odsto reciklabilnosti neće moći
da bude stavljena na tržište EU.
Đurđević je pojasnio da će se ove odredbe primenjivati nakon 2030. godine, ostavljajući
industriji period za prilagođavanje novim zahtevima.
Govoreći o budućim promenama, Golub Marković istakao je da će nova regulativa Evropske
unije značajno transformisati industriju ambalaže u narednih deset do petnaest godina, utičući
kako na proizvođače, tako i na čitav lanac upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.
