Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu i Državni institut za ruski jezik
„A.S. Puškin“ u julu ove godine potpisali su sporazum o saradnji, kojim je predviđena
saradnja prvenstveno u oblasti razvoja metodike nastave ruskog i drugih stranih
jezika, zajedničko organizovanje i učešće u naučno-istraživačkim projektima, razmena
nastavnog osoblja i studenata osnovnih, master i doktorskih studija. Prva aktivnost
koja se u okviru ovog sporazuma realizuje je serija predavanja pod nazivom „Naučnici
budućnosti“ koja će se održati na Filozofskom fakulteta 7. oktobra.
Plenarno predavanje održaće Vladimir Ilič Karasik, doktor filoloških nauka,
dekan Filološkog fakulteta DIRJ „A. S. Puškin“, a tema je Najvažniji problemi u
lingvokulturologiji – (kino-sala) uz simultani prevod na srpski jezik, sa početkom u
10 časova.
Od 12 časova sledi pet predavanja koja će se održavati paralelno u različitim
učionocima, na ruskom jeziku uz materijal na srpskom jeziku:
Aleksandra Nikolajevna Matrusova, docent na Katedri za opštu i rusku
lingvistiku Državnog instituta za ruski jezik „A.S. Puškin“, tema:
Lingvokulturni prostor slovenske pesme – (kino-sala)
Marina Vasiljevna Cibrjaeva, viši predavač na Katedri za teoriju i praksu
komunikacije Državnog instituta za ruski jezik „A.S. Puškin“, tema:
Međukulturni dijalog kao kreacija: iskustvo rusko-srpske saradnje
(učionica 238)
Artjom Leonidovič Guščin, doktor hemijskih nauka, šef laboratorije za
složena hemijska jedinjenja Instituta za neorgansku hemiju „A.V. Nikolajev“,
tema: Metal-organska jedinjenja u terapiji onkoloških bolesti (učionica
P8)
Iren Jevgenjevna Kuznjecova, doktor fizičkih i matematičkih nauka, redovni
profesor, zamenik direktora Instituta za radiotehniku i elektroniku Ruske
akademije nauka „V. A. Koteljnikov“, tema: Sve je pod kontrolom! Elektronski
nos, elektronski jezik i potraga za životom na Veneri (učionica 126)
Lilija Garifulovna Nikonova, magistar bioloških nauka, viši naučni
saradnik laboratorije za monitoring ugljenika u kopnenim ekosistemima
Instituta za monitoring klimatskih i ekoloških sistema Sibirskog odeljenja
Ruske akademije nauka, tema: Nadzemni ekosistemi i njihove zadivljujuće
osobine (učionica 208).
Predavanja su pripremljena u naučno-popularnom formatu i otvorena su najširu
javnost. Ulaz je slobodan.
U nastavku šaljemo sažetke predavanja.
Lingvokulturni prostor slovenske pesme: ruska pesma u XX veku
Kako pesma čuva sećanje na epohu i odražava vrednosti naroda? Predavanje je posvećeno
slikama, simbolima i kulturnim značenjima ruskih pesama XX veka, od narodne
tradicije do sovjetske i autorske pesme. Na primerima tekstova odabranih pesama
razmotrićemo teme ljubavi, otadžbine, prijateljstva i istorijskog pamćenja, kao i
dodirne tačke sa pesmom u srpskoj kulturi. Posebna pažnja biće posvećena izrazima i
kulturnim aluzijama čije razumevanje je važno za dublje poniranje u ruski jezik.
Predavač je Aleksandra Nikolajevna Matrusova, doktor filoloških nauka, docent na
Katedri za opštu i rusku lingvistiku Državnog instituta za ruski jezik „A.S. Puškin"
i simultani prevodilac. Zahvaljujući iskustvu rada na Univerzitetu u Beogradu, dobro
poznaje jezičke i kulturne osobenosti srpske publike. Osnovala je hor „Slavista“ i
rukovodila njime četiri godine. Bavi se proučavanjem vrednosti u jeziku i kulturi,
kao i proučavanjem tekstova ruskih pesama XX veka.
Međukulturni dijalog kao kreacija: iskustvo rusko-srpske saradnje
Međukulturni dijalog između Rusije i Srbije počiva na zajedničkim vrednostima —
zajedništvu, istorijskom pamćenju i pravoslavnoj duhovnoj tradiciji — koje
omogućavaju duboku i trajnu saradnju. Tri ličnosti pokazuju kako se taj dijalog pretvara
u stvaralaštvo: Sava Vladislavić-Raguzinski kao diplomata i posrednik, Vuk
Stefanović Karadžić kao reformator jezika i kulturni posrednik, i Nikolaj
Petrovič Krasnov kao arhitekta koji je oblikovao Beograd. Njihovi životi potvrđuju
da pojedinac može biti ključni nosilac kulturnog transfera, jer kroz diplomatiju,
nauku, jezik i arhitekturu ne samo povezuje dve kulture već stvara nova kulturna i
društvena značenja.
Marina Vasiljevna Cibrjaeva, viši predavač na Katedri za teoriju i praksu
komunikacije Državnog instituta za ruski jezik „A. S. Puškin“
Organometalna jedinjenja za terapiju karcinoma
Ovo predavanje dr A. L. Guščina posvećeno je razvoju inovativnih antikancerskih
lekova na granici između neorganske i organske hemije. U njemu se razmatra evolucija
„zlatnog standarda” u hemoterapiji zasnovanog na platini, kao i savremeni pristupi
koje su razvili sibirski naučnici – konkretno, stvaranje redoks-aktivnih kompleksa
platine, paladijuma i zlata sa BIAN ligandima (tzv. „elektronskim sunđerima”).
Opisani su sinergistički mehanizmi njihovog delovanja (oštećenje DNK, oksidativni
stres, inhibicija enzima TrxR), rezultati in vivo studija, fenomen imunogene ćelijske
smrti, kao i uticaj crevnog mikrobioma na terapijsku efikasnost.
Sve je pod kontrolom!
Senzori su uređaji koji nam omogućavaju da pratimo svaki aspekt svog postojanja.
Postoje prirodni senzori – čulni organi ljudi i životinja, i veštački senzori koje je
stvorio čovek. Koriste se u medicini, industriji, saobraćaju, robotici i bezbednosnim
sistemima, kao i za praćenje stanja životne sredine i u svim drugim oblastima nauke i
tehnologije. U ovom predavanju govorićemo o tome kako odabrati pravi senzor za
određene zadatke, koje se veličine mogu pratiti pomoću senzora, kako funkcionišu
akustični senzori i koje su njihove prednosti u odnosu na druge vrste, kako naučnici
kreiraju i proučavaju senzorske filmove za ove uređaje, kao i o novim pristupima koji
se trenutno primenjuju u razvoju senzora. Takođe ćemo se osvrnuti na specifičnosti
izrade „elektronskog nosa” i „elektronskog jezika”, kao i na uređaje koji bi se mogli
koristiti za otkrivanje života na Veneri.
Nadzemni ekosistemi i njihove zadivljujuće osobine
Predavanje Lilije Garifulovne Nikonove posvećeno je nadzemnim ekosistemima,
njihovoj složenoj povezanosti i načinima na koje se živi organizmi prilagođavaju
različitim uslovima sredine. Posebno su objašnjeni kruženje ugljenika,
fotosinteza i disanje, kao i uloga šuma i močvara u skladištenju ugljenika, kruženju
vode i očuvanju biodiverziteta.
Na primerima daurskog ariša, sibirskog daždevnjaka, ušatog ježa, halokilona,
sfagnuma, rosulje i losa pokazano je koliko su neobične i efikasne adaptacije živih
organizama na hladnoću, sušu, vlagu i siromaštvo zemljišta.
Glavna poruka predavanja jeste da je nauka zasnovana na radoznalosti, posmatranju i
postavljanju pitanja, a proučavanje ekosistema omogućava nam da bolje razumemo
prirodu i predvidimo posledice klimatskih promena.
Lilija Garifulovna Nikonova, magistar bioloških nauka, viši naučni saradnik
laboratorije za monitoring ugljenika u kopnenim ekosistemima Instituta za
monitoring klimatskih i ekoloških sistema Sibirskog odeljenja Ruske akademije
nauka,
