Dr Nebojša Kuzmanović (1962, Gradačac) doktor je
književnih nauka, istaknuti kulturni delatnik i naučni
istraživač. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu, na temi srpsko-slovačkih kulturnih i
književnih veza.
Profesionalnu karijeru započeo je u oblasti knjižarstva
i izdavaštva, kao urednik u Književnoj zajednici Novog
Sada, a potom i kao osnivač izdavačke kuće „Istočnik“.
Značajno iskustvo sticao je i u javnom sektoru, u
Opštini Bačka Palanka, gde je obavljao dužnosti
referenta za kulturu, prosvetnog inspektora i načelnika
za društvene delatnosti.
Godine 2016. imenovan je za zamenika sekretara za
kulturu, javno informisanje i odnose s verskim
zajednicama u Skupštini AP Vojvodine. Od 2018. godine
obavlja funkciju direktora Arhiva Vojvodine u Novom
Sadu, gde svojim radom daje značajan doprinos očuvanju
arhivske građe, razvoju kulture sećanja i unapređenju
međunarodne kulturne i naučne saradnje.
Autor je i priređivač brojnih knjiga i više od 200
naučnih i stručnih radova iz oblasti književnosti,
filozofije i kulturne istorije. Njegov rad prepoznat je i
vrednovan u zemlji i inostranstvu.
Za svoj dugogodišnji i predani rad dobitnik je niza
značajnih priznanja i odlikovanja, među kojima se
izdvajaju Sretenjsko odlikovanje Republike Srbije –
Zlatna medalja za zasluge i Vukova nagrada, a ovom nizu
2
priznanja pridružuje se i nagrada „Dimitrije
Davidović“ za životno delo.
Kao čovek vizije i posvećenosti, dr Nebojša Kuzmanović
svojim sveukupnim radom ostavlja trajan trag u kulturi i
nauci, što je žiri prepoznao i vrednovao kao izuzetan i
dostojan najvišeg priznanja.“
Član UNVINM
Dragoljub Radić (1950, Štip) dugogodišnji je novinar i
stručnjak u oblasti grafičke delatnosti. Novinarstvom
se bavi od 1993. godine u redakciji lista
„Poljoprivrednik“, gde je svojim radom dao značajan
doprinos razvoju strukovnog novinarstva. Kao direktor
Štamparije „Dnevnik“ ostvario je blisku saradnju sa
redakcijama više značajnih glasila, doprinoseći
unapređenju grafičke proizvodnje i organizacije rada.
Svoje bogato profesionalno iskustvo prenosio je i kao
profesor na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija
u Novom Sadu, gde je predavao predmete iz oblasti
grafike i dizajna. Aktivan je i kao član Upravnog odbora
Udruženja „Ćirilica“ Novi Sad, gde se posvećeno zalaže
za očuvanje i široku upotrebu srpskog pisma.
Za svoj dugogodišnji rad i doprinos struci dobitnik je
više značajnih priznanja, među kojima se izdvajaju
novinarska nagrada „Slobodna Vojvodina“, kao i nagrada
za životno delo Udruženja „Ars akademija“.
3
Njegov rad ostaje trajno svedočanstvo posvećenosti
profesiji, kulturi i očuvanju vrednosti koje oblikuju
naše društvo.
Član UNVINM
Danko Vasović (1952, Beograd) istaknuti je srpski
novinar sa više od četiri decenije iskustva u
novinarstvu. Karijeru je započeo u listovima „Mladost“
i „Sport“, a od 1977. godine radio je u „Večernjim
novostima“ kao reporter i komentator, prateći
najznačajnije svetske sportske događaje, uključujući
najveće teniske turnire i Grend slemove.
Posebno se istakao istraživačkim novinarstvom, kada je
1986. godine otkrio aferu o ratnoj prošlosti Kurta
Valdhajma, što je izazvalo snažan odjek u međunarodnoj
javnosti. U svom radu sarađivao je sa istaknutim
intelektualcima, a bio je i savetnik Vladimira Dedijera
u Komisiji za genocid SANU.
Autor je više knjiga i publicističkih dela, kao i
značajnog dokumentarnog filma „Jasenovac“, kojim je dao
važan doprinos kulturi sećanja i negovanju istorijske
istine. Njegov novinarski rad obeležen je
profesionalnom hrabrošću, istrajnošću i
posvećenošću istini. Za svoj dugogodišnji i značajan
doprinos novinarstvu, dobitnik je nagrade za životno
delo „Dimitrije Davidović“.
4
Član UNVINM
Maja Knežević (1969) novinarsku karijeru započela je
1990. godine na Studentskoj radio-televiziji u Novom
Sadu, a nastavila na Radio Novom Sadu i Radiju „Sajam“,
gde je radila kao novinar i autor više emisija.
Profesionalni put usmerila je i ka odnosima s javnošću
i marketingu, gde je značajno iskustvo stekla kao PR
Novosadskog sajma, kao i u Izdavačkoj kući „Čarobna
knjiga“, doprinoseći njenoj promociji i ugledu.
Sarađivala je sa brojnim medijima i objavljivala
tekstove iz oblasti kulture i izdavaštva. Danas je
posvećena edukaciji u oblasti komunikacija i medija, kao
predavač u Centru za medije i komunikacijske veštine.
Član UNVINM
Milica Savić (1998, Novi Sad) novinarka je i
prezenterka Prve televizije, gde od 2021. godine radi u
jutarnjem programu i informativnim emisijama.
Diplomirala je i master studije završila na
Univerzitetu Singidunum, stekavši zvanje master
ekonomiste. Tokom studija istakla se aktivnim
angažmanom u studentskom životu, a danas se u
novinarskom radu izdvaja profesionalnim pristupom i
sposobnošću da složene društvene teme približi široj
javnosti. Dobitnica je novinarske nagrade „Ivan
5
Marković“, kao i više priznanja za društveni i
humanitarni angažman, uključujući dugogodišnji
volonterski rad u Crvenom krstu Srbije.
Član UNVINM
Sibila Petenji (1976, Novi Sad) vizuelna je umetnica i
predavač na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u
Novom Sadu. Diplomirala je i magistrirala na
Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku grafike.
Autor je brojnih samostalnih i kolektivnih izložbi u
zemlji i inostranstvu, učesnik međunarodnih naučnih i
stručnih skupova i dobitnik više nagrada za umetnički
rad. Njeno stvaralaštvo obuhvata različite medije – od
grafike i slikarstva do fotografije i digitalne
umetnosti. Aktivno učestvuje u umetničkim i obrazovnim
projektima i članica je više domaćih i međunarodnih
umetničkih udruženja.
Član UNVINM
Nikola Nedeljkov učenik je Gimnazije „Smart“ u Novom
Sadu, na smeru za učenike sa posebnim sposobnostima za
računarstvo. Njegova interesovanja usmerena su ka
robotici, dron tehnologiji i fotografiji.
Završio je Osnovnu muzičku školu „Josip Slavenski“,
gde je ostvario zapažene rezultate na takmičenjima, a
poseduje i sertifikat Direktorata civilnog
vazduhoplovstva za upravljanje dronovima.
6
Fotografijom se aktivno bavi i usavršava kroz stručne
obuke, povezujući tehnička znanja i kreativni izraz.
Član UNVINM
SAOPŠTENjE UNVINM
DODELjENA PRIZNANjA UDRUŽENjA NOVINARA VOJVODINE I NOVIH
MEDIJA
U Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke u Novom Sadu, 16. aprila 2026.
godine, održana je svečana dodela novinarskih nagrada u organizaciji Udruženja
novinara Vojvodine i novih medija.
Svečanost je okupila brojne novinare, umetnike, kulturne radnike i prijatelje medija,
a program je upotpunjen muzičkim nastupom kantautora Nenada Nedića, kao i
otvaranjem izložbe fotografija „Manifestacija“ autorke mr Sibile Petenji
Arbutine.
Na početku se prisutnima obratio predsednik Upravnog odbora Udruženja, ms Željko
Savić, nakon čega je usledilo uručenje nagrada istaknutim pojedincima u oblasti
novinarstva i medija. Odluku o ovogodišnjim laureatima doneo je žiri u sastavu: ms
Željko Savić, dr Žarko Dimić, dr Mirko Savić i dr Viktor Radun, predsednik
žirija.
Nagrada „Dimitrije Davidović“ za životno delo dodeljena je dr Nebojši
Kuzmanoviću, Dragoljubu Radiću i Danku Vasoviću, za izuzetan doprinos razvoju
novinarstva.
Nagradu za novinarstvo i nove medije „Zmaj“, koja se dodeljuje novinarima i
medijskim radnicima u oblasti televizije, radija i digitalnih medija, dobile su
Maja Knežević i Milica Savić, dok je nagrada „Anastas Jovanović“ za umetničku i
dokumentarnu fotografiju pripala mr Sibili Petenji Arbutini.
Nagrada za mlado novinarsko pero dodeljena je Nikoli Nedeljkovu i Leonu Vargi,
polaznicima Škole digitalne fotografije „Ars akademija“, čime je ukazano na značaj
podrške mladim stvaraocima u oblasti novih medija.
Svečana dodela nagrada još jednom je potvrdila značaj negovanja profesionalnih
standarda, kreativnosti i posvećenosti u savremenom novinarstvu, kao i važnost
podrške novim generacijama medijskih stvaralaca.
Izvor: UNVINM
«Manifestacija»
Fotografije su segment doktorskog umetničkog projekta koji obuhvata istraživanja kiča i
kempa i njihove manifestacije kao opšte prihvaćenih modernih uzora estetskih i moralnih
vrednosti. Prikazane su različite klasifikacije kiča kao pojavnosti i sveprisutnosti u
okruženju, kao i relacije kič- predmet, kič-postupak, kič-situacija i kič-čovek.
Ironično reagujem na svet u kom živim, kritikujući kulturne potrebe društva i njegovih
sistema vrednosti, koji se nameću kao uzor internog produkta jednog siromašnog zatvorenog
društva. Bavim se odnosima čovek-đubre-kič kao uzročno posledičnim vezama, koje se
konstantno kružno nadovezuju prelazeći iz jednog stanja u drugo (simulacije istog pojma u
različito vreme), koji nisu društveno određeni narativi.
Banalno se poigravam sa prikazom realnosti potencirajući estetiku ružnog, koja se
manifestuje kroz redi-mejd predmete pronađene na otpadu. Na predmetima intervenišem,
„redizajniram“ ih, postavljam u relaciju sa ostalim elementima instalacije, menjam im
značenje i ponovo im dajem svrhu i funkciju u potpunosti drugačiju od njihove prvobitne.
Želim da osvestim čoveka koji se davi u sopstvenim potrebama, koje su zapravo čista laž i
nametnute su kao kanoni šire društvene zajednice. Bez obzira što kič komunicira direktno,
bez potrebe da se traže dublja značenja, ukazala bih na mogućnost svesnog kreiranja situacije-
odnosa-potreba koja odgovara pojedincu, a ona sa, zastupljenim vizuelnim elementima
modernog kiča, izgleda banalno i besmisleno. Upravo nerazumevanje besmisla iritira i time
izaziva komunikaciju, što znači da može da prenese i dublju poruku.
U postavci elemenata kompozicije za fotografisanje vodim se kič atributima kao što su
nagomilavanje, maksimalizam, nepovezanost, efektnost, treš/đubre, laž, obmana, kopija,
konzumerizam, voajerizam,…
Razmatram odnos forme i funkcije, tj. sadržine kroz različite kontekste u koji je objekat
smešten. Takođe bih ukazala na čoveka kao konstruktora (subjekta) i konzumenta vrednosti,
funkcije i značenja stvari, koji usled otuđenja u svetu potrošačke i materijalne stvarnosti
vapi za površnim čulnim doživljajem lišen svakog dubljeg značenja, i tako postaje kič čovek
(objekat), koji dalje gradi kič odnose i situacije. Time se površnost i laž u ulozi estetike
stavljaju iznad morala i stila, tj. iznad samog sadržaja.
Sibila Petenji
