Dr Goran Stojanović, rukovodilac Klinike za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine i specijalista pneumoftiziologije, gostujući na Naksi Planeta Radiju govorio je o karcinomu pluća, značaju prevencije, ranog otkrivanja i savremenih terapija koje danas produžavaju i poboljšavaju život pacijenata.
On je istakao da je karcinom pluća i dalje među vodećim uzrocima smrtnosti pre svega zato što se bolest u najvećem broju slučajeva otkriva kasno, kada je već u metastatskom stadijumu i kada hirurško lečenje više nije moguće. Kako je objasnio, svega 25 do 30 odsto pacijenata dijagnozu dobije u ranom stadijumu bolesti, kada operacija može dati najbolje rezultate.
Dr Stojanović naglasio je da je karcinom pluća posebno podmukla bolest jer simptomi često izostaju ili se pojavljuju tek kada je bolest već uznapredovala. Najčešći simptom je kašalj, ali ga pušači često zanemaruju jer su na njega navikli. Promena intenziteta kašlja, iskašljavanje, pojava sukrvice, gubitak telesne težine, slabost i malaksalost, prema njegovim rečima, signali su koje ne treba ignorisati.
Govoreći o prevenciji, objasnio je da bi preventivne preglede posebno trebalo da rade osobe starije od 50 godina koje su pušači, osobe koje rade u industrijama sa štetnim isparenjima i prašinom, kao i oni koji imaju porodičnu istoriju malignih bolesti. Kao najvažniju metodu ranog otkrivanja izdvojio je niskodozni CT pluća, odnosno niskodozni skener, koji omogućava otkrivanje i veoma malih promena na plućima uz minimalno zračenje.
Posebno je upozorio na to da je pušenje i dalje dominantan faktor rizika za razvoj karcinoma pluća. Pored pušenja, kao značajne rizike naveo je izloženost azbestu, radonu, zagađenju vazduha i genetsko opterećenje. Podsetio je i na podatak da je prema procenama gotovo 40 odsto stanovništva u Srbiji pušačko, što predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem.
Dr Stojanović smatra da je jedan od najvećih problema nedovoljna edukacija stanovništva o rizicima i prevenciji, posebno među mladima. Kako je naveo, o karcinomu pluća se nedovoljno govori u javnosti, dok su programi za odvikavanje od pušenja slabo posećeni. Istakao je i značaj dosledne primene zabrane pušenja, navodeći da zemlje koje su uvele stroge mere beleže pad obolevanja i smrtnosti od karcinoma pluća.
Kada je reč o lečenju, objasnio je da je hirurgija i dalje najbolji vid terapije kada se bolest otkrije rano, jer tada postoji mogućnost izlečenja. Pored hirurgije, značajnu ulogu imaju radioterapija i sistemske terapije. Posebno je govorio o napretku ciljane biološke terapije, koja deluje na specifične mutacije tumorskih ćelija i omogućava pacijentima kvalitetniji i duži život uz manje neželjenih efekata.
Govoreći o imunoterapiji, dr Stojanović je naglasio da je upravo ona donela revoluciju u lečenju malignih bolesti. Ova terapija ne deluje direktno na tumor, već aktivira imuni sistem da prepozna i uništi tumorske ćelije. Zahvaljujući savremenim terapijama, kako je naveo, mnogi pacijenti danas mogu da žive duže, vrate se poslu i svakodnevnim aktivnostima.
Na kraju razgovora poručio je da je najvažnije razvijati zdravstvenu kulturu i odgovornost prema sopstvenom zdravlju. Redovne kontrole, preventivni pregledi i reagovanje na prve simptome, prema njegovim rečima, ključni su za rano otkrivanje bolesti i uspešno lečenje. Posebno je apelovao na osobe koje imaju genetsko opterećenje da preventivne preglede počnu i deset godina pre uzrasta u kojem je član porodice oboleo od maligne bolesti.
