U novom, 73. broju časopisa „Nova misao”, čitaoci mogu naći mnoštvo pesničkih i proznih literarnih priloga, eseja i kritika, kao i prikaza aktuelnih kulturnih događaja, od „pozorišnog bekstva od beznađa” Ane Tasić koja analizira predstave na „Šoukejsu” Zagrebačkog kazališta mladih, do osvrta Marijane Prpe Fink na Pekinšku operu na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Mini-temat o Enesu Haliloviću otvaraju njegove pesme o Arhimedu, sledi razgovor Gordane Nonin s njim u okviru programa „Umetnik u fokusu”, a zatim priču o ovogodišnjem dobitniku nagrade ”Beogradski pobednik” zaokružuje kritički osvrt Dragane V. Todoreskov na roman Bekos i ostale romane Enesa Halilovića.
Poetske stranice ispunjavaju pesme Dženka Gundogdua, Seide Beganović, Hrista Petreskog, Nataše Bundalo Mikić, dok su u proznom segmentu odlomci iz neobjavljenog romana Radovana Vlahovića i priča Tamare Šimončikove Heribanove, a književnu kritiku piše Nataša Anđelković, Jelena Marićević Balać, Katarina Pantović i Milan R. Simić.
U tematu o magiji eseje na ovu uvek intrigantnu temu potpisuju Ilija Bakić, Nenad Jovanović, Nastasja Pisarev, Vladimir Sumina i Nebojša Kartalija, a pečat „veštičjoj priči” daje psihološki i feministički osvrt Lidije Vasiljević na arhetipski motiv veštice u društvu i umetnosti, kojem se pridružuje, nimalo slučajno, tekst Vladislave Gordić Petković o predstavljanju ženskog iskustva u anglofonoj književnosti, konkretno kod Alis Manro.
Priređivač temata o magiji Đorđe Pisarev, navodi u uvodniku:
„Nova magija koja je nemilosrdno pristigla jer kako drugačije tumačiti vreme kiborg halucinacija u kojoj ova ’star’ nauka – obnovljena magija – jedina, novom i neizbežnom logikom, može da otkrije da li je 2 + 2 jednako 3 ili 5? Četvorka se izgubila u magli žanrovske književnosti, intelektualnog stripa i starih veštica plastikom osveženih tela, neizbrojivih škola za magove i čarobnjake koje su prerasle i Legvinovu, a kamolio Roulingovu, spektakularnih gradova u koji ono malo preostalih ljudi svesnih stvarnosti koji pojedeni depresijom čame po stanovima u džinovskim kulama bez mogućnosti da iz svojih luksuznih izbi izađu u neki već eko–prirodni rezervat, jer vrata odbijaju da se otvore tražeći metalne novčiće, a plastične kartice više ne primaju ni banke u kojima jedino po uglancanim podovima klize zaludni roboti na nuklearni, ili već neki ’startrek’ pogon, i tu ljudima, a bogami ni mašinama neće pomoći nikakvo starinsko akademsko obrazovanje.
Zato magija, da nas podseti na sjaj koji ne bledi pod svetlima neona, na sjaj koji će biti – već jeste? – jedini način da čitamo Svet.”
I za kraj, na poslednjim stranicama „Nove misli”, već tradicionalno, Darko Veselinović deli sa čitaocima svoje raznovrsne arhitektonske utiske o značajnim građevinama iz celog sveta – a ovoga puta donosi impresije iz Bakua, glavnog grada Azerbejdžana, koji nosi laskav naziv „kavkaski Pariz”…
