Svečana tribina
MATICA SRPSKA – DVA VEKA TRAJANjA I SAVREMENI IZAZOVI
subota, 10. oktobar u 11.00 sati
Tekelijanum, Budimpešta
Veliki jubilej, dva veka od osnivanja Matice srpske, biće svečano obeležen u
subotu, 10. oktobra u 11.00 sati u Tekelijanumu u Budimpešti, tribinom pod
nazivom Matica srpska – dva veka trajanja i savremeni izazovi.
Na svečanoj tribini će, između ostalih, o značaju Matice srpske govoriti prof.
dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, dr Tijana Palkovljević
Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, Selimir Radulović, upravnik
Biblioteke Matice srpske i dr Kosta Vuković, direktor Srpskog crkvenog
muzeja u Sentandreji.
Tribina se organizuje povodom velikog jubileja – dva veka od osnivanja Matice
srpske, najstarije srpske književne, kulturne i naučne ustanove, osnovane upravo
u Pešti 1826. godine. Ovom prilikom biće svečano otvorena i manifestacija
„Srpski dani – mesec srpske kulture u Mađarskoj“.
Ovaj svečani susret biće prilika da se podsetimo dva veka trajanja, bogatog
nasleđa i istorijske uloge Matice srpske, ali i da se osvrnemo na njeno mesto i
misiju u savremenom vremenu i izazove koji predstoje.
Poseban značaj ovom događaju daje činjenica da je Matica srpska osnovana upravo
u Pešti 1826. godine, kao i Galerija Matice srpske 1847. godine. Dva veka
kasnije, najstarija srpska književna, kulturna i naučna ustanova svoj veliki
jubilej obeležava u gradu u kojem je započela svoju istorijsku misiju.
Nosioci obeležavanja ovog značajnog jubileja u Budimpešti su dve stožerne
institucije srpskog naroda, Eparhija budimska i Matica srpska. Njihova saradnja
potvrđuje trajnu povezanost duhovnog, kulturnog i prosvetnog nasleđa Srba u
Mađarskoj sa maticom.
Ulaz je slobodan.
NOVA SKULPTURA NA PLATOU ISPRED GALERIJE MATICE SRPSKE
Ispred Galerije Matice srpske u okviru Parka skulptura izneto je novo
umetničko delo – rad Miroslave Sandić, Mešoviti hor, iz 1974. godine,
nakon njenog premijernog predstavljanja u junu u vrtu GMS.
Miroslava Sandić pripada grupi najistaknutijih umetnika i umetnica druge
polovine 20. veka u domenu skulpture. Rođena je u Beogradu 1924. godine, gde je i
studirala vajarstvo (1951–1956), a magistrirala je kod vajara Ilije Kolarovića.
Sintaksu vajarskog jezika usmerila je u svom radu na teme koje su bile njena
likovna, estetska, ali i emotivna preokupacija. Razmatrajući teme deteta, dečije
igre, mladosti, maštanja i sanjarenja, Mira Sandić je problematizovala i
uspostavila novu perspektivu u prikazu dečijeg sveta kroz skulpturu, ali i
likovnu umetnost uopšte. Može se reći da je Miroslava Sandić jedna od retkih
umetnica, koja je nakon Predićeve zainteresovanosti za poetiku dečijeg
unutrašnjeg sveta, na brojnim skulpturama prenela dinamiku i smirenost
prikaza detinjstva i mladosti. Prikazima dečije igre umetnica je ilustrovala
pojedine bezbrižne trenutke dečijeg sveta, te su scene poput puštanja zmaja
(Dečak pušta zmaja, 1987), igre papirnim brodićima (Posle kiše, 1994), plesa
(Igra, 2001) i razonode samo neke od brojnih predstava date tematike. Na ovaj
način, Sandićeva je prikazala intimističku notu svog skulptorskog izraza.
Česti prikazi veselja i razonode na radnim akcijama u vizuelnoj kulturi
jugoslovenskog socjalizma, ispraćeni su muzikom i proslavama. Inspirisana
takvim društvenim fenomenom, Sandićeva stvara sličnu skulpturu manjih
dimenzija po imenu Veliki hor (1972). Može se pretpostaviti da je upravo manja
skulptura Veliki hor poslužila kao skica-studija velike skulpture Mešoviti
hor (1974) koja svojom monumentalnošću prevazilazi visinu prosečne osobe.
Pomenuta monumentalnost upravo ima za ideju isticanje veličanstvenosti dece
i mladih, a koja je bila lajt-motiv njenog stvaralaštva.
Ova skulptura je čekala pola veka da dobije svoj bronzani odlivak, zahvaljujući
donaciji Rotari kluba Alma Mons Novi Sad, i da ponosno stoji u Novom Sadu
ispred Galerije Matice srpske kao poklon Galeriji, Gradu, Novosađanima. Time
je Park skulptura dodatno obogaćen, čime se ukazuje da je Trg galerija mesto
umetnosti i kulture.
Prateći program izložbe
POKLON-ZBIRKA MARE OGNjANOVIĆ
Razgovor sa darodavcem
dr Danilo Vuksanović, pomoćnik upravnika GMS i Marina Mandić
petak, 9. oktobar u 19.00 sati
Šta sve jedna poklon-zbirka može da nam otkrije o životu jedne ličnosti, njenom
vremenu i gradu u kojem je živela?
U Galeriji Matice srpske biće održan razgovor sa darodavcem poklon-zbirke Mare
Ognjanović, Marinom Mandić, tokom kojeg će biti reči o nastanku i značaju ovog
dragocenog poklona, kao i o predmetima koji danas čuvaju uspomenu na život i ličnost
čuvene novosadske lekarke.
Kroz razgovor ćemo se osvrnuti na vrednost darivanja za muzejsku kolekciju, ali i na
značaj očuvanja ličnih predmeta, umetničkih dela, fotografija i drugih materijalnih
tragova koji nam omogućavaju da jedan život sagledamo u širem istorijskom i
društvenom kontekstu. Poklon-zbirka dr Mare Ognjanović tako postaje deo kolekcije
Galerije Matice srpske, ali i svedočanstvo o jednoj ženi, njenom vremenu, ljudima koji su
je okruživali i Novom Sadu koji je bio njen dom.
Kustoska vođenja kroz izložbu
msr Nikola Ivanović, kustos izložbe i dr Danilo Vuksanović, pomoćnik
upravnika GMS
subota i nedelja, 10. i 11. oktobar u 13.00 i 17.00 sati
Šta se sve može otkriti o jednom životu kroz predmete koji su ga obeležili? Na
kustoskim vođenjima kroz izložbu Poklon-zbirka Mare Ognjanović upoznaćemo priču o
čuvenoj novosadskoj lekarki iz jedne drugačije perspektive – kroz njen dom, porodične
uspomene, umetnička dela i predmete koji svedoče o njenom privatnom i profesionalnom
životu.
Posebno ćemo se osvrnuti na dela Đorđa Tabakovića, prijatelja porodice Ognjanović, kao
i na predmete koji otkrivaju Marin umetnički ukus i svakodnevicu. Kroz priču o njenom
životu, otkrićemo i deo istorije Novog Sada i građanske kulture jednog vremena.
