Malim promenama svakodnevnih navika u pripremi i čuvanju hrane svako od nas može
mnogo da učini, kako za lični budžet, tako i za ukupnu održivost, zaključak je radionice
„Razbijanje mitova o hrani“ koju su organizovali projekat EU4Green i Evropska kuća Novi
Sad u Francuskom insitututu.
Na radionici je bilo reči o najčešćim zabludama i greškama koje dovode do bacanja hrane, a
koje svakodnevno pravimo prekomernom kupovinom, često i konzumiranjem hrane, kao i
njenim neadekvatnim čuvanjem. Posetioci su iz prve ruke saznali koji su to mali koraci koje
svaki pojedinac može da napravi, kako da se oslobodimo loših navika i bacanja hrane, a da
uštedimo i zaštitimo životnu sredinu.
„Bacanje hrane je globalni problem sa dalekosežnim posledicama, to nije samo problem
Srbije, Balkana ili Evrope. U svetu se baci jedna trećina proizvedene hrane, a to doprinosi
gladi, ekonomskim gubicima i degradaciji životne sredine“, rekla je Karina Broneder,
stručnjakinja za cirkularnu ekonomiju Agencije za životnu sredinu Austrije, koja se na
radionicu uključila video pozivom. Ona smatra da je prevencija bacanje hrane ključni deo
cirkularne ekonomije i kaže da je bačena hrana odgovorna za oko 10 odsto ukupne emisije
gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Kroz podršku Srbiji i Zapadnom Balkanu u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji, projekat
EU4Green je podržao Ministarstvo zaštite životne sredine u ažuriranju Plana prevencije
stvaranja otpada, ključnog strateškog dokumenta koji je usvojila Vlada Republike Srbije. Plan
ima za cilj smanjenje nastanka otpada i podsticanje razvoja cirkularne ekonomije, kroz
uvođenje konkretnih mera na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Kroz interaktivni dijalog naučnice su posetiocima ponudile praktična rešenja za smanjenje
otpada od hrane koje svako može da primeni.
„U svetu ograničenih resursa i brzo rastuće populacije nedopustivo je bacati hranu.
Proizvodnja hrane je ogroman pritisak na životnu sredinu jer trošimo tlo, pitku vodu, energiju,
krčimo šume i otimamo površine prirodi za dobijanje proizvoda koje na kraju ne
konzumiramo, a koje smo platili. Dodatno, nastaje otpad koji emitira vrlo štetne gasove
staklene bašte koji zagađuju vazduh, vodu i tlo. Dobra vest je da se otpad od hrane može
značajno smanjiti planskim upravljanjem hranom, pre svega racionalnim kupovanjem i
pripremom, pravilnim čuvanjem i iskorištavanjem ostataka obroka za nova jela. Važno je
potrošiti sve namirnice koje već imamo u domaćinstvu, a kupiti samo one neophodne,“ kaže
Branka Ilakovac, stručnjakinja za prevenciju otpada od hrane i koordinatorka za
komunikacije na EU4Green projektu.
Projekat EU4Green pomogao je Ministarstvu u reviziji podataka, definisanju mera i
indikatora za efikasnu prevenciju otpada, kao i u izradi vremenskog okvira za sprovođenje
Plana. Ta inicijativa usko je povezana sa širim ciljevima održivosti, uključujući odgovornu
potrošnju, prevenciju otpada od hrane i podizanje svesti javnosti.
“Poverenje u hranu koju konzumiramo temelji se na znanju. Ovom radionicom želimo
edukovati građane naučno utemeljenim informacijama i kritičkim alatima kako bi mogli
samostalno prepoznati i odbaciti mitove o hrani koji mogu ugroziti njihovo zdravlje, a pri
tome i smanjiti vlastiti otpad od hrane,“ kaže Darja Sokolić, stručnjakinja za bezbednost
hrane, Evropska agencija za sigurnost hrane.
Prisutni su imali priliku da čuju kako otpad od hrane utiče na životnu sredinu, na koji način
svaki pojedinac može da promeni svoje navike i prestane da baca hranu, kako da se
namirnice bezbedno čuvaju i skladište i mogu li prinicipi cirkularne ekonomije da se primene
i u kuhinji.
Projekat EU4Green podržava region Zapadnog Balkana u sprovođenju Zelene agende, a
finansiraju ga Evropska unija i Austrijska agencija za razvoj (ADA), a sprovodi ga Agencija za
životnu sredinu Austrije.
