DODELA GODIŠNJIH NAGRADA ZA 2025. GODINU
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i ove godine dodeljuje
Godišnje nagrade iz kulture u četiri kategorije. Upravni odbor Kulturnog
centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ je na sednici održanoj 8. decembra
2025. godine verifikovao predloge odluka o ovogodišnjim laureatima po
predlogu Žirija za razmatranje pristiglih predloga.
Svečana dodela Godišnjih nagrada biće upriličena u sredu, 17. decembra,
u 18 časova, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ.
Ovogodišnji laureati su:
1. Iskre kulture – dodeljuje se za savremeno stvaralaštvo
mladom autoru do 35 godina:
Dragutin Rajković, vajar
Žiri u sastavu: Alen Bešić, predsednik i članovi Aleksandra Đurić
Bosnić i Miroslav Stajić, doneli su jednoglasnu odluku da vajar Dragutin
Rajković bude nagrađen Iskrom kulture.
Dragutin Rajković (1995, Podgorica), diplomirao vajarstvo na
Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde trenutno pohađa master studije i radi
kao saradnik u nastavi na Katedri za vajarstvo. Autor je više javnih
skulptura u Srbiji i regionu, među kojima su bista Nikole Tesle u
Studentskom domu „Nikola Tesla” u Novom Sadu, granitna skulptura u
Kuršumlijskoj Banji i rad u terakoti u Vinkovcima, Hrvatska. Izlagao je na
brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a takođe je učestvovao
na međunarodnim simpozijumima poput „Tvornica Zemlja” u Vinkovcima,
„Andezit” u Kuršumlijskoj Banji i na 43. Internacionalnom simpozijumu
skulpture TERRA u Kikindi, gde je bio volonter. Član je Udruženja likovnih
umetnika Vojvodine (SULUV). Njegov rad karakteriše kontinuirano
istraživanje forme, materijala i interakcije između prirode, čoveka i
tehnologije.
Njegov rad polazi iz skulpture, ali se ne zadržava na jednom mediju:
Rajković istražuje prostor, svetlost, materijal i pokret kao celinu kroz koju
oblikuje nova značenja. Ono što posebno izdvaja njegovu umetničku praksu
jeste sposobnost da skromnim sredstvima otvori širok spektar asocijacija i
da materijalima pristupi kao živim nosiocima iskustva, a ne samo kao
oblikovnoj građi. Njegova delikatna, ali promišljeno konstruisana dela
stvaraju tihe, sugestivne situacije koje gledaoce uvode u promišljanje odnosa
između čoveka, prirode i savremene tehnologije.
Rajkovićev umetnički razvoj karakterišu posvećenost, istraživački
temperament i stalna spremnost da preispituje sopstvene postupke, što
potvrđuju njegove izložbe, javni radovi i učešća na brojnim projektima. Kao
izrazito samosvojan umetnik svoje generacije, svojim delovanjem daje snažan
podsticaj vizuelnim umetnostima u Vojvodini. Zato je Dragutin Rajković
izabran za dobitnika nagrade „Iskra kulture“, kao autor čiji doprinos
nadilazi očekivanja od mladog stvaraoca i obećava dalji značajan razvoj.
Medalja kulture za multikulturalnost i interkulturalnost:
Miroslav Demak, književnik i prevodolac
Žiri Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ za dodelu
„Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost“ za 2025. godinu
radio je u sastavu: dr Valentina Čizmar, g. Martin Prebuđila, prof. dr
Dragan Stanić, predsednik, i doneo je jednoglasno odluku da dobitnik bude g.
Miroslav Demak, pesnik, književnik i prevodilac.
Kao pesnik, pripovedač, putopisac, esejista, pisac za decu, prevodilac
sa srpskog na slovački i sa slovačkog na srpski Demak je ostvario književno
delo za poštovanje. U središtu njegove životne pažnje jeste život u
Vojvodini kao multikulturalnom ambijentu, kao i ostvarenju
multikulturalnih odnosa na osnovu kojih efektno sagledavamo veliko
bogatstvo društvenog i kulturnog života naše sredine. Prevodilaštvo je u
tom smislu velika strast Miroslava Demaka. Preveo je više desetina knjiga
koje su usmerene kako ka slovačkom tako i ka srpskom čitaocu. Iz svih tih
razloga, kao i iz činjenice da su poslednje dve tri decenije književni i
kulturni odnosi Srbije i Slovačke bili u izrazitom porastu i jačanju, sa
velikim zadovoljstvom konstatujemo da je tim kulturalnim procesima upravo
novi dobitnik „Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost“
dao izuzetno značajan doprinos.
Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa:
Dragan Kojić, kulturni delatnik
Za nagradu Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa, ove godine je
odlučivao Žiri u sastavu: Milan Micić, predsednik i članovi Đorđe
Pisarev i Žaklina Duvnjak Radić. Oni su doneli jednoglasnu odluku da
ovogodišnji laureat bude kulturni delatnik Dragan Kojić.
Dragan Kojić rodio se u Bijeljini 1953. godine. U Novom Sadu završio
je gimnaziju i pravni fakultet. Od 1977. godine radi u oblasti kulture u
Novom Sadu i svojim višedecenijskim posvećenim delovanjem doprineo je
oblikovanju i kvalitetu kulturnog miljea grada, a na nacionalnom planu na
polju kulture ostavio je značajan pečat. Od 1992. godine Dragan Kojić je radio
kao direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu i do svog odlaska u penziju
menjao je i unapređivao ustanovu na čijem čelu je bio u skladu sa širom
funkcijom knjige i obrazovanja u našem društvu ali i kao čovek
prepoznatljiv na srpskom kulturnom prostoru. U vreme delovanja Dragana
Kojića Gradska biblioteka u Novom Sadu postala je značajna tačka na
kulturnoj mapi Srbije. U njoj su poboljšani uslovi rada kao i kadrovska
struktura zaposlenih, uvedena je savremena tehnologija, razvijena plodna
izdavačka delatnost a biblioteka je postala važno mesto razgovora o
književnosti, kao i mesto gde su mladi i neafirmisani autori mogli da
prikažu svoja prva dela što je bila činjenica koja je uticala na razvitak
književnog stvaralaštva.
Gradska biblioteka u Novom Sadu i Dragan Kojić na njenom čelu
realizovali su jedinstvene aktivnosti poput biblioteke na Dunavu, na
novosadskom Štrandu, Dane bibliotekara i biblioteka u okviru Novosadskog
sajma knjiga, otvaranje biblioteke na romskom jeziku, biblioteke strane
knjige i Digitalnog omladinskog centra. Dragan Kojić bio je osnivač i
dugogodišnji predsednik Novosadskog kluba sa brojnim aktivnostima
vezanim za istraživanje i prezentaciju istorije i kulture Novog Sada,
predsednik fondacije „Laza Kostić“, potpredsednik Srpskog društva „Dr
Jovan Rašković.“
Za svoju svestranu kulturnu delatnost Dragan Kojić, pored mnogih
drugih priznanja, dobio je Vukovu nagradu za izuzetan doprinos razvoju
kulture u Republici Srbiji i srpskom kulturnom prostoru, kao i Novembarsku
povelju Grada Novog Sada.
Medalja kulture za životno delo tj. za ukupno
stvaralaštvo/rad:
Blagoje Baković, književnik
O nagradi Medalja kulture za životno delo, tj. za ukupno
stvaralaštvo/rad, odlučivao je žiri u sastavu: Selimir Radulović,
predsednik i članovi Borivoj Popržan i Mirko Sebić. Oni su doneli
jednoglasno odluku da ovogodišnju nagradu dobije književnik Blagoje
Baković.
Blagoje Baković, jedan od vodećih savremenih srpskih pesnika, rođen
je 1957. godine u Bojištima, kod Bijelog Polja, u Crnoj Gori. Studije
književnosti na Nastavničkom fakultetu u Nikšiću i Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu.
Radio je kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš“ u
Vrbasu. Bio je jedan od osnivača i urednika izdavačke kuće „Slovo“, lista za
decu „Rastimo“ i književnog časopisa „Trag“ u Vrbasu gde je i sada član
redakcije.
Učesnik je velikog broja pesničkih manifestacija u Srbiji ali i u
Crnoj Gori, Ruskoj Federaciji, Rumuniji, Mađarskoj, Austriji, Slovačkoj,
Republici Srpskoj (BiH), Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Kanadi.
U više od 40 godina svog stvaralačkog rada, Blagoje Baković je objavio
na desetine knjiga, a poezija mu je prevođena na na više od trideset jezika.
Zastupljen je u više od pedeset antologija naše poezije na srpskom i stranim
jezicima. Njegova dela su, više od trideset godina, zastupljena u lektiri i
čitankama.
Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, između ostalih, i:
Zadužbine “Branko Ćopić”, Zmajeve nagrade Matice srpske, „Filip Višnjić”
za celokupno životno delo, „Blažo Šćepanović“, „Zaloga“, „Libertas“,
„Kočićevo pero“, „Risto Ratković“, „Iskre kulture“ KPZ Vojvodine, „Zlatna
struna“, Smederevske pesničke jeseni, „Čarnok“, KPZ Vrbas, Oktobarske
nagrade oslobođenja Vrbasa i drugih. Ravnopravno sa Matijom Bećkovićem
dobitnik je nagrade „Pečat varoši sremsko-karlovačke“ u 2008. godini. Za
ukupno delo na srpskom jeziku dodeljena mu je nagrada „Milica Stojadinović-
Srpkinja“ u 2005. godini. Dobitnik je međunarodnih nagrada za stvaralaštvo
za decu: „Bulka“ i „Dragomir Đorđević“. Dobitnik je i međunarodne nagrade
Saveza pisaca Rusije „Konstantin Simonov“ , za knjigu izabranih pesama
„Put”, objavljenoj u Moskvi na ruskom jeziku.
Za izuzetan doprinos ostvarenju međunarodnih kulturnih i duhovnih
veza dobio je nagradu Međunarodne asocijacije Vitezova sa zlatnom medaljom
i likom Nikolaja Fedoroviča Fedorova.
Za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji dodeljena mu
je „Vukova nagrada“ za 2010. godinu, a Vlada Republike Srbije 2013. godine
dodelila mu je priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.
