U programu koncerta zastupljeni su kompozitori 20. i 21. veka koji su svoje kompozicije zasnivali na stihovima pesnika kao što su Bertolt Breht, Saša Čorni i Luis Aragon, čija dela tematizuju egzistencijalne teme koje su i danas vrlo prijemčive slušaocima. Ovim izborom predstavljaju se narativi savremene umetničke solo
pesme sa kojima se pripadnik modernog društva lako povezuje, a koji pri tom pripadaju klasičnoj muzici visokog umetničkog dometa. Koncert je osmišljen kao scenski povezana celina u kojoj
se numere nadovezuju. Promene kostima i scenskog rasporeda doprinose idejnoj niti programa, a tok koncerta je postepena kulminacija aktuelnih socijalnih tema. Program je podeljen u nekoliko blokova. Na početku svakog bloka publici će se obratiti narator.
Blok I
Čine ga tri pesme koje na humorističan način pozivaju na kritičko sagledavanje umetnosti, čime su autori želeli da suprotstave manirizam u autorstvu i snobizam u recepciji umetničkog dela nasuprot neophodnoj iskrenosti i budnom posmatranju.
1.Leonard Bernstein – I Hate Music! (Cycle of Five Kid Songs,
No. 3)
2. Dmitriй Šostakovič – Probuždenie vesnы, (op. 109,
no. 2)
3. 2. Dmitriй Šostakovič – Nedorazumenie, (op. 109, no. 4)
Blok II
Dramaturška linija polazi od lakših kabaretskih tonova i ljubavnih tema, a zatim se produbljuje kroz kompozicije koje otvaraju motive društveno marginalizovanih žena, kao i opšteg sloma morala. Ključni scenski momenat ogleda se u prelazu iz kabaretske u ratnu vizuelnu sliku, te se tako menja atmosfera. Ovaj preokret se ostvaruje u pesmi Modesta Musorgskog „Polkovodec“, koja predstavlja personifikovani monolog smrti kao simboličkog pobednika na bojnom polju.
Promena se performativno zaokružuje oblačenjem vojnog šinjela preko kabaretskog kostima, čime se ističe ratni kontekst i posredno otvara i pitanje pozicije žene u militarizovanom društvu.
4. Benjamin Britten: Calypso (Cabaret Songs, no. 4)
5. Benjamin Britten: Johnny (Cabaret Songs, no. 3)
6. Kurt Weill: Nanna`s Lied
7. Francis Poulenc: Fêtes galantes (Deux poèmes de Louis
Aragon, no. 2)
8. Modest Musorgskiй: Polkovodec (Pesni i plяski
smerti, no. 4)
Blok III
Izvođači se na scenu vraćaju u belim kostimima, preko kojih i dalje nose vojne šinjele, koje zatim skidaju. Na taj način se vizuelno akcentuje perspektiva smrti koja je prisutna u narednim numerama.
9. George Butterworth: Is My Team Ploughing? (Six Songs
from A Shropshire Lad, no. 6)
10. Ivana Govorčin: Iščekivanje
11. Dmitriй Šostakovič: Potomki (op.109, no.3)
