Program NAGLAS: Ženski glasovi savremene slovačke proze – tri generacije
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ, u četvrtak, 9. oktobra u
18.00 sati, u prostorijama Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ (Vojvode Putnika 2)
biće održano prvo predavanje u okviru serijala predavanja na temu „Ženski glasovi savremene
slovačke proze – tri generacijeˮ. Predavanja će održati dr Zdenka Valent Belić. U ovom serijalu
predavanja biće reči o slovačkim književnicama čija su dela već prevođena kod nas, a koja su
deo svojevrsne renesanse i uspona slovačke književnosti krajem dvadesetog i početkom dvadeset
prvog veka. Prvo predavanje biće posvećeno dvema predstavnicama najstarije generacije
savremene slovačke proze – Eteli Farkašovoj i Jani Juranjovoj. U programu učestvuje i glumica
Sonja Damjanović, prvakinja Drame Srpskog narodnog pozorišta, koja će čitati izabrane
odlomke proznih dela slovačkih autorki.
Etela Farkašova (1943) pesnikinja, prozaistkinja, esejistkinja, književna kritičarka i
filozofkinja. Spada u red najznačajnijih savremenih slovačkih autora. Objavila je petnaestak
proznih knjiga, više zbirki eseja i pesama. Među najznačajnije naslove spadaju višestruko
nagrađivani romani „Scenarioˮ, „Dogodilo seˮ, „Časovi letenjaˮ, „Spasavanje sveta po G.ˮ,
zbirke eseja „Etide o bolu i drugi esejiˮ, „Videti muziku i drugi esejiˮ, „Vreme je tišinaˮ,
„Reprodukcija vremenaˮ, „Dan za danomˮ, „Fragmenti sa povremenom željom za
celovitošćuˮ…, kao i stručne monografije „Na putu u sopstvenu sobuˮ, „Teorija spoznajeˮ,
„Četiri pogleda u feminističku filozofijuˮ i brojne druge. Članica je Društva slovačkih
književnika, Slovačkog centra PEN, Austrijskog društva književnika (OeSV) i udruženja autora
Hajnburger Autorenrunde. Jedna je od osnivača Centra za rodne studije Univerziteta Komenskog
kao i Kluba slovačkih proznih autorki Femina u Bratislavi. Farkašova je poznata po delima u
kojima istražuje egzistencijalne teme, prolaznost života, odnose između sećanja, identiteta,
umetnost i preispitivanja svakodnevnih iskustava. Njeno stvaralaštvo nagrađeno je brojnim
priznanjima, među kojima su nagrade: „Ivan Kraskoˮ, Udruženja slovačkih pisaca, Slovačkog
književnog fonda, Zlatna medalja Univerziteta „Komenski”, Zlatni počasni orden Republike
Austrije, nagrada Anasoft Litera, Kristalno pero, nagradu Slovačkog PEN centra, sajma knjiga
„Bibliotekaˮ i brojne druge.
Jana Juranjova (1957) prozni i dramski pisac, prevodilac, suosnivač feminističkog kulturno-
obrazovnog projekta „Aspektˮ i urednica u Pozorišnom institutu u Bratislavi. Spada u red
istaknutih savremenih slovačkih književnika. Objavila je prozna dela: „Zverinjakˮ, „Mrežeˮ,
„Jadi matorog mačoraˮ, „Pokroviteljiceˮ, „Živela sam sa Hvijezdoslavomˮ, „Ljubavi nebeskeˮ,
„Neobavljena stvarˮ, drame: „Činije srebrne, posude odličneˮ, „Realiti snovaˮ, knjigu „Drameˮ,
knjigu razgovora: „Mojih 7 života. Agneša Kalinova u razgovoru sa Janom Juranjovomˮ i serijal
knjiga za decu i adolescente „Samo devojkaˮ, „Mehurićiˮ, „Babeta ide u svetˮ, „Veštice iz Nove
Babeˮ i druge. Odlikovana je Ordenom Ljudovita Štura I reda i nagrađena nagradama
Književnog fonda, „Matej Belˮ „Egon Ervin Kišˮ i priznanjem sajma knjiga „Bibliotekaˮ. Jana
Juranjova u svom proznom i dramskom delu planski ruši tradicionalne rodne i nacionalne
stereotipe sa dozom zdrave ironije skida maske sa značajnih slovačkih ličnosti 19. veka,
savremenih pseudo-intelektualaca i nekadašnjih disidenata. Otvoreno se izjašnjava o najvažnijim
pitanjima savremenog društva krećući se po tankom ledu konzervativnog srednjoevropskog
društva preispitujući pozicije različitih kodifikovanih pristupa i ulazeći u polemiku sa društvom i
njegovim vekovnim moćnim, istorijskim, moralnim strukturama i autoritetima. Juranjova danas
nesumnjivo spada među najznačajnije predstavnice književnog diskursa u Slovačkoj.
Zdenka Valent Belić (1975) doktorirala je na Katedri estetike na Filozofskom fakultetu
Univerziteta Komenski u Bratislavi na temi srpsko-slovačkih književnih veza. Prevela je više od
60 značajnih dela slovačkih proznih klasika na srpski jezik i veliki broj istaknutih srpskih pisaca
na slovački. Poeziju, prozu, eseje, kritiku i naučne studije objavljivala je u brojnim časopisima u
Srbiji i Slovačkoj. Njene zbirke poezije „Eterizacija van kontextaˮ, „Apokrifi po Lilitˮ i
„Hodanje po vodiˮ objavljene su na slovačkom, engleskom i srpskom jeziku. Objavila je i knjigu
za decu, zbirke eseja, knjigu razgovora o identitetu „Imigranti u Vavilonskoj kuliˮ, kao i
monografsku studiju „Slika Srba u slovačkoj književnostiˮ. Priredila je za štampu panoramu
savremene slovačke vojvođanske knjiženosti Opipavanje pulsa 1 i 2, kao i publikacije „Novi
duhovni most, Novi Sad – Bratislavaˮ, „Almanah eseja DNKˮ, „Svetle staze dinastije
Obrenovićˮ Josifa Podgradskog, „Zlatnu knjigu slovačkih bajkiˮ i „Čarobni mlinčićˮ. Bila je
predsednica Odbora za kulturu Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. Deset godina je
bila glavna i odgovorna urednica časopisa „Nový životˮ (2015-2025), trenutno je članica
redakcije Zbornika za slavistiku Matice srpske.
Konkurs za dodelu Godišnjih nagrada Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”
za 2025. godinu
Na osnovu Pravilnika o Godišnjim nagradama Kulturnog centra Vojvodine „Miloš
Crnjanski”, Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” raspisuje konkurs za dodelu
četiri godišnje nagrade za stvaralačke rezultate u kulturi i umetnosti i unapređivanju
kulturnog života, uvažavajući sve posebnosti Autonomne pokrajine Vojvodine.
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” dodeljuje sledeće nagrade:
1. Iskre kulture – dodeljuje se za savremeno stvaralaštvo mladom autoru do 35
godina
Delatnosti (kulturnog stvaralaštva)
– književnost (stvaralaštvo, prevodilaštvo)
– muzika (stvaralaštvo, inerpretacije)
– likovne i primenjene umetnosti, vizuelne umetnosi i arhitektura
– scensko stvaralaštvo i interpretacija (drama, opera, balet i ples)
– kinematografija i audio-vizuelno stvaralaštvo
– umetnička fotografija
– digitalno stvaralaštvo i multimedija
2. Medalja kulture za multikulturalnost i interkulturalnost, dodeljuje se pojedincu
u oblasti očuvanja i razvijanja višejezičnosti i kulturne baštine nacionalnih
zajednica koje tradicionalno žive u AP Vojvodini i doprinose međusobnom
uvažavanju i upoznavanju različitih jezika, kultura u Vojvodini.
3. Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa, dodaljuje se za doprinos pojedincu u
istraživanju, zaštiti i korišćenju duhovne i materijalne kulturne baštine u AP
Vojvodini.
4. Medalja kulture za životno delo, tj. za ukupno stvaralaštvo/rad, dodeljuje se
pojedincu za dugogodišnje kontinuirano umetničko stvaralaštvo, koje je obeležilo
vreme u kom je nastajalo, predstavljajući trajno kulturno dobro AP Vojvodine.
Nagrada se sastoji od umetničkog predmeta, diplome i novčanog iznosa.
Konkurs je otvoren do 3. novembra 2025. godine.
Molimo predlagače da, obrazložene i dokumentovane predloge za neku od pomenutih nagrada
i uredno popunjen Prijavni list, dostave u tri primerka na adresu:
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”
Vojvode Putnika 2, 21101 Novi Sad
s naznakom: „Za Godišnje nagrade Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”
Navesti i za koju od pomenutih nagrade se predlaže kandidat.
Na poleđini koverte je potrebno navesti ime i prezime/naziv predlagača i adresu.
Neblagovremeni predlozi biće vraćeni predlagaču/pošiljaocu.
Prijavni list za konkurs za dodelu Godišnjih nagrada Kulturnog centra Vojvodine „Miloš
Crnjanski” za 2025. godinu možete preuzeti na sajtu www.zkv.rs.
Za sve informacije možete nas kontaktirati putem telefona 021/4754-128, 021/4754-148 i
imejl adrese: jovana@zkv.rs
