Interkulturalnost, br. 28
U ovom broju čitaćete:
UVODNIK
Aleksandra Đurić Bosnić INTERKULTURALNOST I XXI VEK
INTERKULTURALNA ISTRAŽIVANJA
Borislav Hložan TRI VEKA GITARE U SRBIJI – NOVI PUTEVI I PROSTORI
GITARISTIČKE UMETNOSTI
Dubravka J. Jovičić JOVAN JOVIČIĆ I NASTAVA GITARE U SRBIJI
Рашко Радовић ИСТОРИЈАТ ГИТАРЕ У НОВОМ САДУ
Milan Milojković IZVORI ZA PROUČAVANJE ISTORIJE GITARE U PERIODU
KNEŽEVINE SRBIJE (1815–1882)
Ira Prodanov, Borislav Hložan GITARA JE ŽENSKOG RODA: ŽENE U SVETU
KLASIČNE GITARE NAŠEG REGIONA
Stevan Jović NASTANAK I RAZVOJ MUZIKE ZA GITARU U SRBIJI
Борислав Хложан ДИСКОГРАФИЈА МУЗИКЕ ЗА ГИТАРУ СРПСКИХ
ИЗВОЂАЧА И КОМПОЗИТОРА
Vesna Berić Đukić, Andrijana Berić POZAJMLJENICE U NOVINSKIM ČLANCIMA
ILIJE OGNJANOVIĆA ABUKAZEMA
Dragana Todoreskov KONFLIKTI I NJIHOVE POSLEDICE U IGRANIM
FILMOVIMA ŽIVKA NIKOLIĆA
VIĐENJA
Vera Ogrizović PROFESORKA NADEŽDA KONDIĆ I STVARANJE BEOGRADSKE
GITARISTIČKE ŠKOLE
Дарко Карајић ЛАУТА И РАНА МУЗИКА У СРБИЈИ
Zoran Krajišnik GITARA U BOSNI I HERCEGOVINI POSLE 1950. GODINE:
SARAJEVSKA ŠKOLA I NJEN DOPRINOS RAZVOJU GITARISTIKE NA
JUGOSLOVENSKOM PROSTORU
Борислав Хложан МИРКО МАРКОВИЋ – СРПСКИ СЕГОВИЈА
Pavle Taboroši, Srdana Táborosi FAŠIZAM KROZ UMETNOST I FOTOGRAFIJU,
ESTETIKA I POJAVNOST
DIJALOZI
PRIČA O JEDNOM KULTURNOM BLAGU: SLOVAČKO NAIVNO SLIKARSTVO U
SRBIJI, Sa Pavelom Babkom razgovarala Aleksandra Đurić Bosnić
A STORY OF A CULTURAL TREASURE: SLOVAK NAIVE ART IN
SERBIA, Aleksandra Đurić Bosnić spoke with Pavel Babka
KOORDINATE
Svenka Savić ŽENE U PROLAZU
Aleksandra Đurić Bosnić SLOVAČKO NAIVNO SLIKARSTVO U SRBIJI – OD
AFIRMACIJE DO PREVENCIJE I ZAŠTITE
Reč urednice: Interkulturalnost i XXI vek
Poslednjih nekoliko decenija prostor savremenih društava neprekidno je opsednut
identitetskim diskusijama. Pritom, identitetski diskurs je krajnje disperzivan, budući da se
primenjuje u širokom rasponu – od umetničkog stvaralaštva i literature, preko ponovljenog
prihvatanja ideologija pripadništva nacionalnim zajednicama, do isključivanja onih koji nisu
njihovi članovi. Ekspanzija identitetskih procesa je globalna, a njihov krajnji rezultat je,
paradoksalno, „lokalan” – formiranje „plemenskog identiteta”. S učenjem ovakvog identiteta
počinje se veoma rano: indoktrinacijama, manipulacijom političkim verovanjima, obredima,
stavovima, običajima i predrasudama, s uvek izrazito tenzičnim i konfliktnim osećanjima
pripadnosti i nepripadnosti, koji istovremeno opredeljuju prihvatanje ili odbacivanje – oni
koji pripadaju istoj zajednici su naši i hoćemo da budemo solidarni s njihovom sudbinom, no
„ako ih ocenimo mlakima, onda ih osuđujemo, terorišemo, kažnjavamo ih kao izdajnike i
otpadnike”.
U tom smislu, evidentno je skliznuće u organske slike sveta koje rezultiraju binarnim
šematizmom, „mi/oni” perspektivom, odnosno, podelom na „nas” i „njih”. Ovi zakasneli
oblici identitetske legitimizacije pred pojedince stavljaju unapred pretpostavljenu saglasnost
šta je njihov identitet i kom kolektivitetu pripadaju. Ovakvo razumevanje identiteta svoje
utemeljenje nalazi u odsustvu otvorene komunikacije društvenih aktera, čime takva društva
gube kompleksnost i fleksibilnost. S druge strane, na globalnom nivou svedočimo i procesima
koji jačaju individualnost i mogućnost za punu identitetsku samotematizaciju pojedinaca.
Svojevrsno oslobađanje brojnih aktera i isto tako brojnih „slika sveta”, odnosno, kultura,
upućuje na očiglednu potrebu za interkulturalnim pristupom.
I ovo nije pitanje bilo kakve socijalne „estetike” ili lične etike. Ovo je pitanje koje se nameće
kao neizbežna potreba, kao imperativ funkcionisanja humanosti u XXI veku.
