Okrugli sto posvećen Pavlu Ugrinovu
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ organizuje Okrugli sto posvećen
Pavlu Ugrinovu, književniku, dramaturgu i reditelju, jednom od naših najplodnijih
pisaca druge polovine 20. veka sa skoro 60 godina umetničkog stvaranja. Povod za
organizovanje skupa je 100-godišnjica od njegovog rođenja, a cilj skupa je da se otkrije
pravo mesto Pavla Ugrinova u sistemu srpske književnosti i kulture.
Učesnici skupa, književni istoričari, teoretičari i kritičari, teatrolozi i
novinari istražiće celokupno stvaralaštvo Pavla Ugrinova iz više istraživačkih
perspektiva i svojim izlaganjima obuhvatiti ključne poetske okvire njegovog
stvaralaštva: pozorište, radio i tv-drame, kratku prozu i novele, romane, memoarsku
prozu i dnevnike. U skupu će učestvovati: prof. dr Mihajlo Pantić, prof. dr Stojan
Đorđić, prof. dr Marijana Prpa Fink, dr Jelena Angelovski, dr Svetislav Jovanov,
dr Slađana Ilić, Vule Žurić, Zoran Slavić, dr Marko Avramović, Tatjana Nježić,
Đorđe Pisarev, doc. dr Vesna Perić, mast. Jelena Zelenović Stanić, Sanja Anđelić,
Gordana Nonin, dr Žaklina Duvnjak Radić i doc. dr Jelena Marićević Balać.
Pavle Ugrinov (pravo ime Vasilije Popović; Mol, 1926 – Beograd, 2007) bio je srpski
pisac, dramski pisac, pozorišni reditelj i akademik čiji je rad duboko oblikovao
posleratnu srpsku književnost, dramu i kulturne institucije. Ugrinov je diplomirao
na Akademiji za pozorište i film u Beogradu, odsek za režiju kod profesora Huga
Klajna. Učestvovao je u osnivanju Ateljea 212 u Beogradu i režirao „Čekajući Godoa“
Semjuela Beketa na njegovom svečanom otvaranju 1961. godine, što je označilo
prekretnicu u modernom srpskom pozorištu. Kasnije je radio kao urednik dramskog i
serijskog programa na Televiziji Beograd, gde je uticao na razvoj televizijske drame i
adaptacija.
Na književnu scenu stupio je 1955. godine poemom „Bačka zapevka“, za koju je dobio
Brankovu nagradu, ali se ubrzo fokusirao na prozu, eseje i dramaturgiju. Objavio je 21
knjigu, među kojima su romani: Odlazak u
zoru (1957), Vrt (1967), Elementi (1968), Domaja (1971), Fascinacije (1976), Zadat
život (1979), Carstvo zemaljsko (1982), Otac i sin, Bez ljubavi (1986), Tople
pedesete (1990); novela Ishodište (1963), zbirke priča Ljubav i dobrota (1996) i
Van sveta (2000), knjige Senzacije (1970), Rečnik elemenata (1972), memoarska proza
.Egzistencija (1996) i Antiegzistencija (1998), kao i Pogled preko svega (2004).
Napisao je više scenskih adaptacija, televizijskih i radio drama, eseja, studija i
kritika.
Kao ugledna ličnost u srpskom kulturnom životu, Ugrinov je bio član Vojvođanske
akademije nauka i umetnosti, izabran za dopisnog člana Odeljenja likovnih umetnosti
i muzike Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) 1981. godine, za redovnog člana
1987. godine i za redovnog člana Odeljenja za jezik i književnost 1991. godine. Bio je
predsednik savetodavnog odbora Letopisa Matice srpske, član glavnog odbora
Sterijinog pozorja, saveta Jugoslovenskog dramskog pozorišta, predsedništva
Udruženja srpskih književnika i savetodavnih odbora Muzeja savremene umetnosti i
festivala BITEF u Beogradu.
Skup o stvaralaštvu Pavla Ugrinova biće održan u Digitalnom omladinskom centru
Gradske biblioteke u Novom Sadu (Vojvode Putnika 1) 26. juna 2026. godine.
Radovi sa skupa biće objavljeni u tematskom broju časopisa „Nova misao”.
