Prof. dr Vladislava Gordić Petković održaće treće predavanje u okviru serijala predavanja „Uporedna istorija anglofone ženske književnosti“ 15. decembra u 19 sati, u prostorijama Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ (Vojvode Putnika 2, Novi Sad). U trećem predavanju na temu „Sali Runi i Otesa Mošfeg: dva lika ženske proze danas“ prof. dr Vladislava Gordić Petković analiziraće poetičke bliskosti ove dve savremene autorke koje obrađuju srodne teme i podudarne egzistencijalne situacije.
„Sali Runi je oduvek jasno naglašavala da je zanimaju društveni odnosi nakon ekonomske krize u Irskoj: ne usko vezano za ove društvene probleme, ali ne ni sasvim izvan njih, spisateljica pažljivo secira i mentalno zdravlje unutar jedne generacije omeđene beznađem i neizvesnošću. Iako su globalna i kolektivna iskušenja tek sa naporom razaznatljiva u pozadini, njihov uticaj se projektuje kroz nekog od protagonista i društvene odnose koje uspostavlja. Umesto da se potpuno prepusti temama globalne nestabilnosti, Sali Runi u prvi plan stavlja nestabilnost komunikacije i interakcije, kao i pitanja nesvodivosti emotivnih odnosa na uspostavljanje duhovne bliskosti u svetu koji je odavno instrumentalizovao i merkantilizovao otuđenost“, ističe prof. dr Vladislava Gordić Petković, povezujući ovu autorku sa američkom autorokom Otesom Mošfeg i njenim romanom „Moja godina odmora i opuštanja“ o kojem kaže sledeće: „Dnevnik oslobađanja iz bezdana samoće i straha opisuje odlučno zaranjanje u izolaciju kao jedini lek; potom se ta samonametnuta terapija pretvara u umetnički projekat. Ono što junakinja zove ‘subliminalna pobuna’ rađa se u sistemu digitalnih tehnologija i posthumanističkih načela koji je i samu komunikaciju na kojoj počiva obesmislio do apsurda, pa je njeno stanje katatonije istovremeno odraz duboko potisnutih ličnih trauma i neosvešćene socijalne frustracije.“
U programu učestvuje i glumica Sonja Damjanović, prvakinja Drame u Srpskom narodnom pozorištu, koja će čitati izabrane odlomke proznih dela autorki.
VLADISLAVA GORDIĆ PETKOVIĆ (1967) je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Oblasti njenog naučnog istraživanja su savremena engleska i američka književnost, Šekspirovo stvaralaštvo i digitalne tehnologije. Bavi se komparativnim izučavanjem srpske i stranih književnosti, piše književnu kritiku i prevodi sa engleskog. Objavila je monografije: „Sintaksa tišine: poetika Rejmonda Karvera“ (1995) i „Hemingvej: poetika kratke priče“ (2000); zbirke naučnih studija: „Korespondencija: tokovi i likovi postmoderne proze“ (2000), „Na ženskom kontinentu“ (2007), „Mistika i mehanika“ (2010) i „Put ka slici sveta“ (2024). Eseji, književne kritike i kolumne sabrani su u knjigama „Virtuelna književnost“ (2004), „Virtuelna književnost 2“ (2007), „Književnost i svakodnevica“ (2007) i „Formatiranje“ (2009). Zbirku članaka „Književnost s praga veka“ objavila je u koautorstvu s Ivanom Đurić Paunović (2019), a sa Mladenom Jakovljevićem studiju „Književni um i područja fantastike“ (2023). Priredila je antologije: „Novosadska ženska proza: od ispovesti do putopisa“ (2020) i „Regiona: antologija regionalne ženske književnosti“ (2022).
