Obrazloženje žirija 52. INFANT festivala
Na 52. Internacionalnom festivalu alternativnog i novog teatra INFANT, žiri u sastavu;
Vesna Radovanović, dramaturškinja, Vanja Magić, scenograf i Nikolina Đukanović,
dramaturškinja od 15. do 19. juna u Novom Sadu imao je priliku da pogleda šest predstava po
izboru selektora Festivala reditelja Aleksandra Popovskog.
Nakon odgledanih predstava žiri je jednoglasno odlučio da dodeli sledeće nagrade:
1. Nagrada za najbolju predstavu u celini Baletskoj predstavi Pričaj mi o ljubavi,
“Elegija”– koreograf Enriko Moreli “Balkon ljubavi” – koreograf Icik Galili, Srpsko
narodno pozorište, Novi Sad
Baletska predstava „Pričaj mi o ljubavi” jedinstven je pozorišni spektakl, ne tako često viđen na
našim scenama. Saradnja inostranih koreografa i baletskih igrača Srpskog narodnog pozorišta
iznedrila je vrhunsku predstavu. Izvođači, uigrani i skladni u pokretu i izrazu, nastupaju kao
jedno scensko biće, emotivno i snažno, demonstrirajući virtuoznu veštinu i preciznost, kao i
iskonsko zadovoljstvo istinskog prepuštanja umetnosti. Galili, koreograf, to je definisao kao
dubok osećaj jednostavne radosti. Odsustvo scenografije i minimum rekvizite, uz izuzetan dizajn
svetla i efektne kostime, daju predstavi sugestivan i raskošan vizuelni identitet koji, u saglasju sa
podjednako upečatljivom zvučnom dimenzijom gradi sklad između pokreta i zvuka, ostvarujući
efekat poetičnog iskustva i nezaboravne atmosfere.
2. Nagrada za najbolji koncept Predstavi Kako sam naučila da vozim, u režiji Tare Manić
Hartefakt, Beograd
Predstava „Kako sam naučila da vozim” donosi snažno, emocionalno potresno pozorišno
iskustvo koje, sužavanjem scenskog prostora i uz pomoć minimalističkog scenskog jezika
istražuje složene porodične dinamike i traume.
Premestivši zaplet drame Pole Vogel iz Amerike šezdesetih godina prošloga veka u savremeni
prostorno-vremenski kontekst, rediteljka ističe njenu univerzalnost, dok gotovo izbrisano fizičko
rastojanje između glumaca i publike pojačava intenzitet interakcije, te praktično "uvlači"
gledaoce u prostor igre i doprinosi osećaju nelagode ali i saučesništva onih koji svedoče nečemu
mučnom i bolnom ali ne preduzimaju ništa.
Vešto vođen sigurnom rediteljskom vizijom, glumački tandem ostvaruje skladnu povezanost
kako međusobno tako i sa publikom. Svetozar Cvetković majstorski gradi slojevit lik
manipulativnog ali i šarmantnog Teče koji zavodi i samu publiku izazivajući kod nje ne samo
osudu već i empatiju, dok Marta Bogosavljević vanredno zrelo, suvereno i delikatno kormilari
kroz širok raspon uzrasta junakinje Malecke, podjednako vešto i uverljivo donoseći njen
unutarnji svet u studentskom uzrastu, kao i razigranost i naivnost ranjivog detinjstva. Uz svoj
primarni lik, mlada glumica tumači i niz drugih likova, demonstrirajući raskošan talenat.
Intiman rediteljski koncept, bravurozna gluma i tematski moderan pristup čine predstavu
kompleksnim i jedinstvenim pozorišnim delom.
3. Nagrada za izuzetnu ekspresivnost autorskog tima i glumačkog ansambla Predstavi
Malograđanska svadba, u režiji Mateje Koležnik Slovensko narodno gledališče,
Maribor (Slovenija)
Glumci mariborskog pozorišta su još jednom, kao više puta do sad, dokazali svoju veštinu,
talenat i uigranost. Zadovoljstvo je gledati ih kako disciplinovano, precizno i sa pravom merom
igraju Brehta koga je na prijemčljiv način postavila na scenu Mateja Koležnik. Inscenacija ovog
komada u njihovoj izvedbi nije pretenciozna, već visoko estetizovana, nije hermetična, već
višeslojna i značenjski bogata predstava, istovremeno velikih umetničkih dometa i
komunikativna prema publici. Dobro odmerena doza brehtovske artificijelnosti i stilizacije,
rušenje četvrtog zida, prožeto elementima fizičke komike, uz jasan rediteljski koncept predstavu
podiže na sasvim novi nivo, a minuciozno usklađena igra ansambla predstavi daje završni pečat.
Glumci su tim i dok izvode složene fizičke radnje i dok plešu i dok govore. Svako od njih je
ponaosob u svakom trenutku apsolutno prisutan, čak i kad igraju duge i razvijene scene leđima
okrenuti publici. Glumački ansambl ove predstave i kompaktnost njihove kolektivne igre
doprinose utisku kompaktnosti malograđanskog sloja iz Brehtovog komada, raskrinkavajući
njihovo licemerje i površnost.
