Povodom Dana državnosti, 15. i 16. februara, ulaz u Galeriju Matice srpske će biti
besplatan, a publika će imati priliku da se na kustoskim vođenjima upozna sa
modulom Hronologija srpske umetnosti.
Srpska kultura XVIII veka neraskidivo je vezana za religioznu umetnost kao simbol
verskog identiteta, dok su na srpsku umetnost u XIX veku uticale okolnosti određene
životom srpskog naroda u okvirima Habzburške monarhije i Osmanskog carstva. To je
period obeležen oslobodilačkom borbom, težnjom ka ujedinjenju srpskog naroda i
formiranjem samostalne države. Tokom XIX veka novoformirano srpsko građanstvo,
evropeizirano i finansijski osnaženo, postalo je nosilac društvenih promena i
naručilac umetničkih dela.
Umetnici su usvajali nove ideje iz evropskog slikarstva
tokom školovanja na likovnim akademijama u Beču i Minhenu. Tokom XX veka srpska
umetnost razvijala se u snažnom dijalogu između evropske modernosti i lokalnih
osobenosti. Umetnost aktivno beleži sliku društva koje se menja, često ga oštro
kritikujući. Početkom XX veka Beč, Minhen, Budimpešta i Prag smenjuje Pariz kao
vodeći centar i uporište novih generacija srpskih umetnika koje prihvataju i
promišljaju ideje impresionizma, ekspresionizma, kubizma, različite avangarne
tendencije, te koncept povratka redu i težnje ka apstraktnom izrazu.
Kako je tekao razvoj srpske likovne umetnosti i koje su to umetničke pojave koje je
određuju? Krenite na umetničko putovanje kroz modul Hronologija srpske umetnosti i
upoznajte se zografskim ikonama, grafikama, slikama, crtežima i skulpturama iz
epoha baroka, klasicizma, romantizma, realizma i modernizma.
