Najstarija književna, kulturna i naučna institucija srpskog naroda
_______________
ZAPISNIK SA SASTANKA ŽIRIJA
BESKRAJNI PLAVI KRUG
Sednica Žirija za dodelu Nagrade „Beskrajni plavi krug“ održana je 16. januara 2025.
godine. Žiri je radio u sastavu: prof. dr Mladen Šukalo (predsednik Žirija), prof. dr
Nebojša Lazić, doc. dr Jelena Marićević Balać, prof. dr Mina Đurić i doc. dr Goran
Radonjić.
Nagrada „Beskrajni plavi krug“ za 2025. godinu jednoglasno je dodeljena
Darku Tuševljakoviću
za
roman Karota
(Laguna, Beograd 2025).
Darko Tuševljaković objavio je 2025. godine roman Karota koji se izdvojio nizom
stvaralačkih elemenata u odnosu na druga dela koja su bila u konkurenciji za ovogodišnju
nagradu „Beskrajni plavi krug“. Žiri se opredelio da nagradu dodeli upravo ovom romanu,
budući da, pored nesumnjivih književnih kvaliteta, uspostavlja profinjen dijalog sa opusom
Miloša Crnjanskog. Pošto su, naime, tema seoba i njena specifična simbolika ključni
toposi Crnjanskovljevog opusa, kod Darka Tuševljakovića se ona na specifičan način
rekonstruiše u kontekstu zbivanja 90-ih godina na ovim prostorima. Jedna saobraćajna
nezgoda na beogradskim ulicama kod glavnog junaka izaziva uspomene iz detinjstva vezanih za
rodni Zadar. Povratak u mesto rane mladosti ne odvija se samo fizički već više s namerom da
ovo „otkopavanje prošlosti“ poveže niz fragmentarnih uspomena u celovitu sliku. Na
izuzetno zanimljiv način, autor pokušava da nađe odgovor na ono što ga je podsvesno
tištalo, a možda i opterećivalo, a sadržano je u iskazu: „Bio sam suviše mali da bih
shvatio zašto moramo da odemo iz nečega što sam smatrao svojim…“ Dečja perspektiva o
događajima ne podleže tumačenjima odraslog pripovedača: takvim postupkom se obezbedila
jedna vrsta neutralnosti novog iskaza koji nije lišen pomalo prikrivenih emocija, posebno u
povremenim slikama kojim se svedoči o vremenu raspada nekada zajedničke države. Takvim
opredeljenjem autor je sebi obezbedio mogućnost da se, na kraju, sve mozaički stvorene slike,
uvežu u konačnu sliku koja se metaforički može povezati sa skulpturalnom figurom grupe
dečaka, odnosno da roman ostavlja utisak zaokružene celine.
U užem izboru su bili i romani: Bekos Enesa Halilovića (Laguna, Beograd 2025),
Lusi Bojana Savića Ostojića (Laguna, Beograd 2025) i Dionizije 1941 Miomira Petrovića
(Laguna, Beograd 2025).
prof. dr Mladen Šukalo
prof. dr Nebojša Lazić
doc. dr Jelena Marićević Balać
prof. dr Mina Đurić
doc. dr Goran Radonjić
