Svečano otvaranje izložbe
KALEIDOSKOP: Solarov / Kulić / Ugren / Marinkov
Petak, 17. april u 20.00 sati
Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, Novi Sad
U okviru obeležavanja velikog jubileja – dva veka od osnivanja Matice srpske –
Galerija Matice srpske realizovala je novu izložbu Kaleidoskop: Solarov / Kulić /
Ugren / Marinkov. Svečano otvaranje izložbe priređeno je u petak, 17. aprila u
20.00 sati, a prisutnima su se obratili dr Tijana Palkovljević Bugarski,
upravnica GMS, kao i deo autorskog tima dr Danilo Vuksanović, pomoćnik
upravnika i Luka Kulić, umetnički direktor.
Dr Tijana Palkovljević Bugarski pozdravila je prisutne: „Ideja je bila da
pokažemo da su umetnik koji stvara, istoričar umetnosti koji promišlja i
kolekcionar koji sakuplja dela tri tesno povezana činioca muzejske delatnosti koji
čine jedinstvenu celinu. Na isti način kako smo ukrstili ostvarenja četiri
umetnika, prepleli smo i pristupe četiri stvaraoca zaposlena u našoj Galeriji.“
Dr Danilo Vuksanović rekao je nešto više o izložbi: „Autori koji su pred vama
večeras zapravo su samo skica, naznaka za njihov veliki poklon. Mi izražavamo veliku
zahvalnost i ono što je posebno značajno za nas je da smo ih okupili na jednom mestu,
da smo ih združili i okupili na najbolji način.“
Luka Kulić otvorio je izložbu rečima: „Ova izložba je za nas vrlo, vrlo lična. Ovi
umetnici nisu samo naši poznanici, oni su i naše kolege, naši prijatelji i naši
mentori.“
Izložba Kaleidoskop nastala je iz potrebe da se kolekcija Galerije sagleda iz nove
perspektive – kroz metaforu kaleidoskopa. Ona prepliće radove četvorice umetnika
iste generacije, koji su delovali u istom kulturnom i vremenskom kontekstu, a ipak
razvili izrazito individualne umetničke poetike. Ovi umetnici – Milan Solarov
(1933–2019), Mladen Marinkov (1947–2023), Ratomir Kulić (1948) i Dragomir Ugren
(1951) – bili su povezani ne samo generacijski, već i profesionalno i prijateljski.
Delili su iskustva rada u muzejskim institucijama Novog Sada, a svako od njih je, kao
darodavac, ostavio značajan trag u fondu Galerije Matice srpske.
Radovi iz njihovih poklon-zbirki na izložbi se simbolički susreću u prostoru
Galerije „Zlatno oko“, koju je dugi niz godina vodio njihov zajednički prijatelj i
darodavac GMS Sava Stepanov. Na taj način, izložba ne samo da povezuje umetničke
opuse, već i rekonstruiše mrežu ličnih, profesionalnih i kulturnih odnosa koji su
oblikovali umetničku scenu.
Kaleidoskopski princip primenjen je i u samom autorskom pristupu izložbi: četvoro
stručnjaka Galerije – dr Danilo Vuksanović, msr Mirjana Brmbota, Luka Kulić i msr
Goran Vujkov – preuzeli su po jednog umetnika, oblikujući izbor dela i
interpretacije iz perspektive istoričara umetnosti, umetnika i filozofa. Tako je
kreirana složena izložbena celina koja istovremeno preispituje i povezuje
različite umetničke poetike.
Izložba Kaleidoskop predstavlja svojevrsnu reviziju četiri umetnička opusa, u
dijalogu sa aktuelnom stalnom postavkom Galerije, REvizija kolekcije GMS. U tom
procesu, pažnja je usmerena kako na ono što umetnike povezuje u životnom i
kulturnom kontekstu, tako i na ono što ih razdvaja u umetničkom izrazu – gradeći
jedinstvenu, višeslojnu sliku savremene umetničke scene.
Izložbu će obogatiti raznovrstan prateći program petkom u 19.00 sati u vidu
autorskih vođenja i razgovora sa umetnicima i stručnih tumačenja vikendom u 13.00 i
17.00 sati. Takođe, izložbu će pratiti i program za decu i tinejdžere u vidu
kreativnih i likovnih radionica subotom u dva termina.
Realizaciju izložbe omogućilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.
BIOGRAFIJE UMETNIKA
Milan Solarov (1933–2019) bio je istoričar i teoretičar umetnosti, slikar i
pedagog, kao i upravnik Galerije Matice srpske, gde je doprineo modernizaciji
muzejske prakse. Njegovi crteži, okupljeni u ciklusima Grifonaži i Linije
kontinuiteta međuratnih skulptorskih poetika, predstavljaju dve različite ali
povezane linije istraživanja – od spontanog gesta i procesa nastajanja forme do
promišljanja njenog istorijskog trajanja. Dok Grifonaži istražuju liniju kao
primarni trag pokreta i čulnog iskustva, drugi ciklus kroz arhitektonsko-
skulptorske kompozicije razmatra kontinuitet i transformaciju forme u vremenu.
Njegova brojna dela Galeriji Matice srpske darovala je porodica 2022. godine čime je
formirana poklon zbirka.
Mladen Marinkov (1947–2023) bio je vajar i profesor na Akademiji umetnosti u
Novom Sadu, kao i direktor Galerije likovne umetnosti poklon-zbirka Rajka
Mamuzića. Njegovo stvaralaštvo obeleženo je snažnim simboličkim i arhetipskim
izrazom, a skulpture, izvedene u bronzi, mesingu i terakoti, kreću se od
prepoznatljivih šajkolikih formi i mitoloških oblika do apstrahovanih struktura,
pri čemu podjednako snažno deluju u kamernim i monumentalnim formatima.
Poklonom svojih dela Galeriji Matice srpske 2022. godine, Marinkov je zaokružio
svoj stvaralački put, ostavljajući trajan trag u njenoj zbirci i savremenoj srpskoj
skulpturi.
Ratomir Kulić (1948) je istoričar umetnosti, konzervator i umetnik, koji je tokom
višedecenijske karijere bio i dugogodišnji kustos i konzervator u Galeriji Matice
srpske. Svoje delovanje usmerio je ka istraživanju jezika umetnosti, pri čemu je njegov
umetničko-teorijski rad obeležen razmatranjem odnosa forme, trajanja i istorijskog
kontinuiteta. U okviru projekta Verbumprogram, koji je od sredine sedamdesetih
razvijao sa Vladimirom Mationijem, Kulić je ispitivao jezik kao umetnički medij,
povezujući poeziju, teoriju i vizuelne strukture. Njegov rad obuhvata istraživanje
linije, gesta i pojma kontinuiteta, kao i promišljanje umetnosti u širem kulturno-
istorijskom okviru. Svoja dela Kulić je darovao ustanovi u kojoj je proveo celu
profesionalnu karijeru 2024. godine.
Dragomir Ugren (1951) je umetnik, dugogodišnji kustos i nekadašnji direktor
Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, čija se profesionalna karijera odvijala na
preseku umetničke prakse i muzejskog rada. Njegovo stvaralaštvo, iako utemeljeno u
slikarstvu, prevazilazi granice medija kroz interdisciplinarni i intermedijalni
pristup, oslanjajući se na minimalističke forme, geometriju, monohromiju i
istraživanje vizuelnih efekata bojenog polja. Ugrenova dela, često postavljena kao
prostorne celine ili zidne instalacije, nastaju u dijalogu sa savremenom umetnošću
i teže da kroz redukovanu formu i snažno optičko dejstvo podstaknu lično i
iskustveno čitanje umetničkog dela. Dragomir Ugren je Galeriji Matice srpske
darovao poklon zbirku 2025. godine.
