U izdanju Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavljen je 69. broj časopisa za savremenu kulturu Vojvodine „Nova misao”.
Čak je i u Alefu vladala pustoš
U osnovi motiva postapokalipse počiva ideja – filozofija – koja se više zasniva na veri u drugi život nego u propast ljudske rase, što je pomalo kontradiktorno. Svako od nas svoju veru neguje na nadi da će, posle kraja sveta, baš on biti taj koji je preživeo apokalipsu. Ciklusi svršetka i mogućeg obnavljanja sveta obećani su oduvek već samom verom u drugi život. Šta je drugo obećani Raj, bez obzira kojoj religiji pripadao, i ma kako izgledao – anđeli i heruvimi, ratnici Valhale koji svakog dana ginu u veličanstvenoj bitki, a noću se goste za bogatom trpezom, vrt sa prelepim devicama… – nego spoznaja obnovljenog večnog života, obećanje koje raduje, kako u Eliotovoj „Pustoj zemlji” i Balardovom „Potopljenom svetu” tako i u filmskom ostvarenju poput franšize „Pobesneli Maks” sa Melom Gibsonom ili u filmu „Apokalipsa danas” Frensisa Forda Kopole.
Vrlo osobeni i tematsko i žanrovski različit pristup ovoj temi odabrali su autori „Nove misli” koje je odabrala Nastasja Pisarev. Od konstatacije da nikada više „veselnik, radoznali i zalutali putnik neće nigde stići i neće zapisati: Kilroj je bio ovde u Šepardovom tekstu „Čak je i u Alefu vladala pustoš”, preko studije Nebojše Kartalije „Kuga: vesnik apokalpse koji je menjao istoriju” i pitanja koje postavlja Nenad Jovanović koji povodom apokalipse i globalno indukovane anksioznosti postavlja pitanje da li je vreme za neke nove utopije, a priređivačica temata bavi se postapokalipsom u kultnoj video-igri „Fallout New Vegas” i predstavom i viđenjem Novih gradova. Kraju sveta u video-igricama na unekoliko drugačiji način pristupio je i Vladimir Sumina, a godinama posle „kraja istorije” pozabavio se Ilija Bakić analizirajući svetski bestseler, roman „2034”, Eliota Akermana i Džejmsa Stavridisa, koji se bavi danas vrlo aktivnom temom o trećem svetskom ratu.
Zanimljiv tekst napisao je Andrej Radulović, a „Nova misao” sa zadovoljstvom prihvatila i objavljuje, sa radno-intrigantnim naslovom „Anime: od grafičke novele, preko pozorišta do filma”, a i ovaj broj, naravno, obiluje prikazima novih knjiga, pozorišnih i filmskih kritika, eseja radoznalih i uglednih stvaralaca iz većine oblasti savremene umetnosti, što ubedljivo dokazuje da redakcija „Nove misli” odbija ideju o mogućoj apokalipsi, a ako je do nje i došlo, bilo je to tako neprimetno da i nismo svesni.
„Nova misao” novim idejama i novim temama daje svoj doprinos da ma koliko morali da budemo oprezni kada su ovakve konačne „posle kraja istorije” ideje u pitanju, aktivizam, bodra energija i „nova kreativnost” jesu naš konačni izbor.
