U Naučno-tehnološkom parku Novi
Sad danas je održana otvarajuća konferencija strateškog
projekta „Razvoj graničnog prelaza Santovo – Bački Breg II“,
koji se realizuje u okviru programa Interreg VI-A IPA
Mađarska–Srbija 2021–2027, uz finansijsku podršku
Evropske unije. Vodeći partner na projektu je Ministarstvo
građevinarstva i saobraćaja Mađarske, dok su partneri sa
srpske strane JP „Putevi Srbije“ i JP „Zavod za urbanizam
Vojvodine“.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine dr Balint Juhas
istakao je da unapređenje graničnog prelaza predstavlja
važan korak u povezivanju Srbije i Mađarske, razvoju
teretnog saobraćaja i stvaranju boljih uslova za privredu i
stanovništvo sa obe strane granice.
„Vojvodina nije kraj evropske saobraćajne mreže. Vojvodina
je raskrsnica, a raskrsnica vredi onoliko koliko su joj
putevi otvoreni“, poručio je Juhas i podsetio da razvoj
saobraćajne veze Baje, Santova, Bačkog Brega i Sombora
traje više od dve decenije, kroz najmanje pet povezanih
prekograničnih projekata i uz više od deset miliona evra
uloženih u pripremu i razvoj ovog pravca.
Navodeći primer železničke veze Subotice i Segedina, na
čijoj je pripremi dokumentacije učestvovao tokom niza
godina, Juhas je istakao da rezultati prekogranične
saradnje postaju deo svakodnevnog života. Danas tom prugom
godišnje putuje oko 100.000 ljudi.
„To je suština prekogranične saradnje: dobra ideja postaje
projekat, projekat infrastruktura, a infrastruktura vreme
koje vraćamo ljudima i privredi“, rekao je Juhas.
Ukupna vrednost projekta „Hercegszántó – Bački Breg II“
iznosi 3.064.650 evra, od čega Evropska unija obezbeđuje 85
odsto, odnosno 2.604.952,50 evra. Realizacija je planirana
do 30. aprila 2028. godine. Na srpskoj strani predviđeni
su izrada tehničke dokumentacije, izgradnja prve faze dela
putničkog terminala i celog teretnog terminala, kao i
nadzor nad radovima. Na mađarskoj strani biće nabavljena
i ugrađena savremena oprema za kontrolu teretnih vozila,
uključujući 3D laserski skener, IT opremu, signalizaciju,
kontrolni sistem i video-nadzor.
Juhas je naglasio da je poseban značaj projekta u tome što je
teretni saobraćaj na ovom prelazu trenutno ograničen na
vozila do 3,5 tone, dok će unapređenje infrastrukture
omogućiti njegovu značajniju ulogu u međunarodnom prevozu
robe i rasterećenje drugih graničnih prelaza između
Srbije i Mađarske.
„Prošle godine robna razmena Srbije i Mađarske dostigla
je oko 3,4 milijarde evra. Iza te brojke stoje preduzeća,
proizvođači, radna mesta i roba koja mora da stigne do
tržišta. Svaki sat manje na granici znači veću
konkurentnost naše privrede“, istakao je Juhas i dodao da
se od Bačkog Brega razvija i budući putni pravac kroz
Vojvodinu, dug oko 185,5 kilometara, koji će preko
Sombora, Kule, Vrbasa i Srbobrana voditi do rumunske
granice.
„Ne govorimo samo o jednom graničnom prelazu, već o
povezivanju čitavog regiona. Razvoj infrastrukture znači
brže kretanje ljudi, lakši pristup tržištima i nove
mogućnosti za privredu i lokalne zajednice“, poručio je
Juhas, dodajući da se dobri odnosi Srbije i Mađarske
potvrđuju konkretnim projektima koji donose korist
građanima.
Otvarajućoj konferenciji prisustvovali su i Nemanja
Martinović, pomoćnik ministra za evropske integracije
Republike Srbije, Žolt Barna, državni sekretar nadležan
za drumski saobraćaj u Ministarstvu građevinarstva i
saobraćaja Mađarske, Jelena Prica, pomoćnica
pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj,
međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Antonio
Ratković, gradonačelnik Sombora, Miodrag Poledica,
pomoćnik direktora JP „Putevi Srbije“, i Predrag
Knežević, direktor JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“.
