Predsednik Skupštine AP Vojvodine dr Balint
Juhas prisustvovao je danas predstavljanju preporuka kako kulturno nasleđe
bolje iskoristiti za razvoj turizma i privrede, u okviru interregionalnog
projekta „COMMHERITOUR“.
Poseban fokus bio je na unapređenju nedovoljno iskorišćenog kulturnog i
zanatskog nasleđa u ruralnim i perifernim područjima, a sa ciljem jačanja
njihove ulloge u lokalnom ekonomskom razvoju i unapređenju kvaliteta
života lokalnih zajednica.
Predsednik Juhas istakao je da često zanemarujemo važnu činjenicu, a to je
da nasleđe ne predstavlja teret prošlosti, već značajnu ekonomsku šansu.
On je naglasio da Vojvodina kao snažan i stabilan region koji učestvuje sa
oko trećinom u ukupnom BDP-u Srbije, potvrđuje svoju ulogu jednog od
ključnih ekonomskih oslonaca zemlje, te da pored poljoprivredne snage,
poseduje i bogato kulturno i zanatsko nasleđe, koje predstavlja važan, ali
još uvek nedovoljno iskorišćen razvojni resurs.
„Moramo biti iskreni, taj resurs još uvek ne koristimo dovoljno. Problem
nije u tome što nemamo vrednost, već u tome što je ne povezujemo, ne nudimo
tržištu i ne prenosimo novim generacijama. Drugim rečima, imamo
potencijal, ali ga još nismo pretvorili u razvoj. Upravo zato je projekat
„COMMHERITOUR“ važan, jer donosi model koji povezuje znanje i tržište,
pretvara zanat u proizvod, a nasleđe u ekonomsku vrednost“, rekao je
predsednik Juhas
On je naglasio da u Vojvodini danas posluje oko 500 zanatskih preduzeća sa
približno 2.000 zaposlenih, što ukazuje na postojeću osnovu za razvoj, ali
i na značajan prostor za dalji rast. Takođe je istakao da je cilj da se kroz
očuvanje znanja, razvoj turističkih proizvoda i jačanje saradnje ovi
potencijali pretvore u nova radna mesta, turističke rute i prilike za
mlade, čime zanatstvo postaje deo ekonomije budućnosti, a razvoj dobija
jasan identitet i dugoročnu održivost.
Glavni projektni partner iz Srbije u okviru programa COMMHERITOUR je
Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, dok projekat ukupno okuplja 12
partnera iz više zemalja Dunavskog regiona, uključujući Mađarsku,
Sloveniju, Češku, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Rumuniju i Crnu Goru.
Pored predsednika Juhasa, prisustvovali su i direktor Fonda „Evropski
poslovi“ Ognjen Dopuđ, kao i drugi predstavnici stručnog, civilnog i
javnog sektora.
