IZLOŽBA
BILO JEDNOM U BEOGRADU…
SVET VIDOSAVE KOVAČEVIĆ
Velika galerija Doma Vojske Srbije, Beograd
………………………………………………………..
17. decembar 2025 – 28. januar 2026.
………………………………………………………….
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u saradnji sa Medija centrom „Odbrana” i
naslednicima Vidosave Kovačević organizuje izložbu Bilo jednom u Beogradu…Svet
Vidosave Kovačević, koja će biti otvorena 17. decembra 2025. godine u 19 časova.
Na otvaranju izložbe publici će se obratiti pukovnik dr Miljan Milkić, direktor
Medija centra „Odbrana”, Siniša Vlajković, naslednik porodice Kovačević, i dr
Igor Borozan, autor teksta u pratećem katalogu, zaslužan za spajanje institucija i
naslednika u realizaciji.
Izložba Bilo jednom u Beogradu…Svet Vidosave Kovačević prva je
samostalna retrospektivna izložba radova slikarke Vidosave Kovačević (1889–1913)
u njenom rodnom Beogradu.
Kratkotrajni umetnički put ove autorke trajao je nepunu deceniju, ali svedoči o njenoj
unutrašnjoj zrelosti i intuiciji. Slikarka je za veoma kratko vreme ostavila snažan
pečat na likovnoj sceni Beograda i Srbije. Njeni radovi, nastali u doba postepenog
napuštanja akademskih pravila slikarstva i nastanka raznolikih avangardnih
pokreta, predstavljaju potvrdu takozvanog prelaznog perioda u umetnosti evropskog i
srpskog građanskog modernizma. U rasponu od ranih kopija i crteža, izvedenih po
školskim pravilima Umetničko-zanatske škole u Beogradu, do prihvatanja modernih
pravaca – simbolizma, akademskog impresionizma i, pre svega, ekspresionizma –
Vidosava Kovačević pokazala je prenošenje uticaja svojih učitelja Riste i Bete
Vukanović i Marka Murata, školovanih u Minhenu, koji su u srpsku sredinu unosili
savremena likovna stremljenja. Kako bi najpotpunije prikazala njen opus, izložba u
Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije obuhvata sva dostupna dela, koja čuvaju Spomen-
zbirka Pavla Beljanskog, Narodni muzej Srbije, Muzej grada Beograda, Galerija
Matice srpske, Narodni muzej Valjevo, Umetnička galerija „Nadežda Petrović”, njeni
naslednici i kolekcionari. Pored više od sto slikarkinih dela, izložba obuhvata i
raznovrsne predmete iz porodične zaostavštine i muzejskih zbirki, koji doprinose
boljem razumevanju njenog neposrednog okruženja, doma porodice akademika i
istoričara Ljubomira Kovačevića, sveta u kojem je stasavala i koji ju je inspirisao,
smeštajući je u društveni kontekst beogradske građanske sredine s kraja 19. i
početkom 20. veka.
Realizaciju izložbe omogućili su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno
informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvo odbrane Republike
Srbije. Kustoski angažman Jasmine Jakšić Subić, više kustoskinje Spomen-zbirke
Pavla Beljanskog, ostvaren je kroz neposrednu saradnju sa Sinišom Vlajkovićem,
naslednikom porodice Kovačević, Jelenom Knežević, muzejskom savetnicom i
načelnikom Galerije Doma Vojske Srbije, Jelenom Sekulović, muzejskom savetnicom, i
mnogobrojnim
saradnicima. Postavku
prati katalog sa autorskim tekstom prof. dr Igora Borozana, čiji dizajn potpisuje
Veljko Damjanović. Dizajn postavke poveren je Aleksandri Rešnjak Pešić.
Organizovanim predavanjima tokom trajanja izložbe dodatno će se rasvetljavati
stvaralaštvo i svet Vidosave Kovačević.
Vidosava Kovačević je umetničko školovanje započela kao učenica Riste
Vukanovića u Višoj ženskoj školi u Beogradu (1899–1905). Zahvaljujući podršci
Marka Murata i Đorđa Jovanovića, od 1903. pohađala je časove crtanja i Umetničko-
zanatsku školu (1905–1910). Do februara 1912, kada je otišla u Pariz na kratkotrajne
studije (privatna škola „Rosi”, Akademija „Žilijen”, Akademija lepih umetnosti),
leta je provodila u Prištini kod sestre Milice i zeta Milana Rakića, dok slobodno
vreme u Beogradu koristi slikajući u pleneru sa Anom Marinković. Studije je
prekinula u novembru 1912, kada se vratila u Beograd. Prerana smrt od tuberkuloze
zaustavila je njen slikarski razvoj, koji karakteriše put od akademizma, preko
secesijske stilizacije, rada u pleneru do ekspresivnog slikarstva intenzivnog
kolorita i snažnog poteza. Na izložbama Umetničko-zanatske škole izlagala je 1908,
1910, 1911, a posthumno 1940. na prvoj izložbi radova Udruženja slikara i vajara
ratnika 1912–1918. Uvrstivši je u svoju kolekciju i uključivši u Spomen-zbirku, Pavle
Beljanski ukazao je na značaj ove slikarke za srpsku istoriju umetnosti. Danas se
njena dela, pored Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, čuvaju u Narodnom muzeju Srbije,
Muzeju grada Beograda, Galeriji Matice srpske, Narodnom muzeju Valjevo, Umetničkoj
galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku, u porodičnoj zaostavštini i privatnim
kolekcijama. Retrospektivne izložbe posvećene slikarki održane su 1988. i 2000.
godine, a 2025. prvi put će u Beogradu biti prikazan njen opus u celini.
Program tokom trajanja izložbe
Predavanje
Svet Vidosave Kovačević
Prof. dr Igor Borozan
Subota, 20. decembar 2025, 13 časova
………………………………………………………
Predavanje
Etnološko u svetu Vidosave Kovačević
Jelena Sekulović, muzejska savetnica, Etnografski muzej u Beogradu
Mr Jovan Pejčić, istoričar književnosti
Subota, 10. januar 2026, 13 časova
…………………………………………………
Predavanje
Moda u svetu Vidosave Kovačević
Draginja Maskareli, muzejska savetnica, Muzej primenjene umetnosti, Beograd
Subota, 17. januar 2026, 13 časova
…………………………………………………
Predavanje
Vidosava Kovačević – četvrt veka kasnije
Dr Tijana Palkovljević Bugarski, muzejska savetnica, upravnica Galerije Matice
srpske, Novi Sad
Subota, 24. januar 2026, 13 časova
…………………………………………………
Program izložbe
BILO JEDNOM U BEOGRADU…
SVET VIDOSAVE KOVAČEVIĆ
Velika galerija Doma Vojske Srbije, Beograd
……………………………………………………………….
17. decembar 2025 – 28. januar 2026.
……………………………………………………………….
Predavanje
SVET VIDOSAVE KOVAČEVIĆ
Prof. dr Igor Borozan
Subota, 20. decembar 2025, 13 časova
…………………………………………………………
Rano preminula slikarka Vidosava Kovačević je iza sebe ostavila kompleksan
likovni opus, koji ukazuje na uspon srpskog modernog slikarstva u praskozorje Prvog
svetskog rata. Slikarkina likovnost podstaknuta strujanjima iz Minhena i Pariza
ostaje svedočanstvo kulturnog transfera iz Evrope u Srbiju, ali i osobenog talenta
mlade umetnice čije je nesumnjivo visoke domete prekinula iznenadna smrt. Od
posebno značaja za razumevanje njenog likovnog opusa, ali i poetike građanskog
modernizma, predstavlja i porodica iz koje je potekla. Ćerka uglednog intelektualca
i građanskog prvaka Ljube Kovačevića, Vidosava je stečeni kulturni kapital iz
porodičnog doma prenela u likovne, ali i životne svetove koji su odredili njenu
ličnost, pritom, ukazavši na simbolički sistem vrednosti liberalnog građanstva
Beograda s kraja 19. i početka 20. veka.
Muzejska predstava
„CUCA I BOGDAN. NEIZREČENO.“
Teatar mladih „Mišolovka“, Novi Sad
U subotu, 20. decembra, u 17 i 19 časova u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće
izvedena muzejska predstava „Cuca i Bogdan. Neizrečeno.“.
Muzejska predstava je inspirisana biografijama i prijateljstvom umetnika Ljubice
Sokić i Bogdana Šuputa, čija dela su zastupljena u umetničkom fondu Spomen-zbirke,
kao i istorijskim i društvenim okolnostima u kojima su živeli.
Kroz spoj dokumentarnog i poetskog, predstava otvara skrivene slojeve prijateljstva i
stvaralačke čežnje, vraćajući pred nas dve figure čiji je umetnički trag zauvek
zapisan. U intimnom prostoru Spomen zbirke, predstava oživljava priču o dvoje
umetnika čiji su se putevi ukrštali od Beograda, Pariza do Novog Sada. U okviru
predstave scene se slivaju u jednu koja se nije desila u realnom životu. Istražujući
najintimniju prepisku umetnika, glumci suptilno proniču u njihove karaktere i
emocije i kreiraju događaj koji se nije dogodio, scenu opraštanja smeštenu u 2025.
godinu.
Teatar mladih „Mišolovka“ i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog za ovu predstavu
dobili su Posebno priznanje NK ICOM-a Srbija (2025) za izrazito kvalitetnu upotrebu
interpretativnih alata u očuvanju fenomenološkog aspekta kulturne baštine.
*Broj mesta je ograničen, a prisustvo možete prijaviti pozivom na broj
telefona +381 21 472 99 66.
U predstavi igraju:
Vasilije Zečević, Emilija Vasović, Pero Blažić, Simona Čokić, Marko Trivić,
Gabrijel Bobak/Dane Novakov, Sergej Stojanović, Vasil Jović i Petra Protić.
Dramatizacija, dramsko-pedagoški rad i režija: msr Ibro Sakić, Teatar mladih
„Mišolovka“, Novi Sad
Kostimi: Sonja Maletin
Koordinator projekta: Milica Orlović Čobanov
