Opera „Rigoleto” svojevrsni Epstinov dosije iz 19. veka
Gotovo dva veka pre nego što su 2024. objavljeni ranije zapečaćeni sudski dokumenti iz
slučaja Džefrija Epstina, Viktor Igo stvorio je svoj dosije o moći, razvratu i ponižavanju
žena, na osnovu kog je 1851. nastala čuvena opera „Rigoleto“. Igoov „Kralj se zabavlja“ iz
1832. godine opisuje život na dvoru francuskog kralja Fransoe I. Raspususne zabave se
razvratnim plemićima, raskalašnom dvorskom svitom, i ženama koje oni iskorišćavaju. U
sve je uključena dvorska luda, čovek koji zabavlja moćnike i pomaže njihovom svetu da
opstaje.
Pariska publika predstavu je videla samo jednom, jer je već sutradan zabranjena.
Devetnaest godina posle pariskog skandala tu masku preuzimaju Frančesko Marija Pijave i
Đuzepe Verdi. Pijave prema Igoovoj drami piše libreto, a Verdi mu daje muziku. Radnja se
iz Pariza seli u Mantovu. Fransoa I postaje Vojvoda od Mantove, Tribule postaje Rigoleto,
a Blanš – Đilda. Tako je 11. marta 1851. u venecijanskom teatru „La Feniče” rođen
„Rigoleto”.
Srpsko narodno pozorište donosi zanimljivo tumačenje ovog Verdijevog dela. Rigoleto je
priča o očevoj ljubavi i prokletstvu, ali i opera o licu i naličju moći. To je priča o
licemerju u kom poniženje postaje tragedija samo onda kad se doživi kao lična nesreća.
„Rigoleta” u režiji Aleksandra Nikolića i pod dirigentskom palicom Mikice Jevtića
Novosađani mogu da vide 1. i 3. oktobra od 19 sati.
Rigoleta tumači bariton Željko R. Andrić, vojvodu od Mantove 1. oktobra Saša Štulić, a 3.
oktobra Stevan Karanac. Đildu 1. oktobra tumači Marija Cvijić a 3. oktobra Darija Olajoš
Čizmić. Sparafučilea tumači Goran Krneta, a Jelena Končar Magdalenu. Ostale uloge
tumače Nataša Tasić Knežević, Nikola Basta, Strahinja Đokić, Branislav Stankov, Igor
Ksionžik, Andriana Petrovski i Vladimir Zorjan, Hor opere, Orkestar i Balet SNP-a.
Ulaznice za oba izvođenja dostupne su na biletarnici Srpskog narodnog pozorišta i putem
zvaničnog sajta https://prodaja.snp.org.rs/sr/site/eventDetail/index/4730
