Karcinom pankreasa: rana dijagnostika ostaje najveći izazov, ali savremeno lečenje donosi novu nadu
Karcinom pankreasa jedan je od najagresivnijih malignih tumora i predstavlja jedan od vodećih uzroka smrtnosti od malignih bolesti. Iako nije među najčešće dijagnostikovanim karcinomima, njegova specifična lokalizacija, agresivan biološki karakter i kasno otkrivanje čine ga jednim od najtežih za lečenje. O izazovima u dijagnostici i savremenim mogućnostima lečenja govorio je profesor dr Mlađan Protić, specijalista opšte hirurgije, subspecijalista onkologije i načelnik Klinike za operativnu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine, gostujući na Naksi Planeta radiju.
Profesor Protić istakao je da se pankreas nalazi duboko u trbušnoj duplji, zbog čega se promene teško otkrivaju u ranim fazama bolesti. Iako danas postoje savremene dijagnostičke metode koje omogućavaju precizno prikazivanje ovog organa, pregledi se najčešće rade tek kada se pojave simptomi, a tada je bolest često već uznapredovala. Dodatni problem predstavlja činjenica da je karcinom pankreasa biološki veoma agresivan i da se brzo širi putem limfnih i krvnih sudova.
Govoreći o simptomima, profesor Protić objasnio je da oni zavise od mesta na kojem se tumor nalazi. Kada je promena lokalizovana u glavi pankreasa, prvi znak može biti bezbolna žutica zbog pritiska na žučne puteve. Tumori u telu pankreasa najčešće izazivaju jake bolove u stomaku, dok se promene u repu pankreasa otkrivaju najkasnije, često tek kada dostignu velike dimenzije ili daju metastaze. Gubitak apetita, naglo mršavljenje i opšta iscrpljenost takođe su simptomi koji mogu ukazivati na uznapredovalu bolest.
Za razliku od pojedinih drugih maligniteta, za karcinom pankreasa još ne postoji efikasan skrining program za opštu populaciju. Preventivni pregledi trenutno se preporučuju osobama koje imaju povećan rizik zbog nasledne opterećenosti ili određenih genetskih mutacija. Profesor Protić naglašava da još nije pronađen dovoljno pouzdan tumorski marker koji bi mogao da se koristi za rano otkrivanje bolesti kod zdravih osoba. Ipak, zahvaljujući sve češćoj primeni kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance, danas se sve češće slučajno otkrivaju cistične promene pankreasa koje mogu predstavljati prekancerozne lezije i zahtevaju redovno praćenje.
Kada je reč o faktorima rizika, pušenje je jedini jasno dokazani spoljašnji faktor koji značajno povećava verovatnoću razvoja karcinoma pankreasa. Dodatni rizik predstavljaju hronični pankreatitis, dugotrajna konzumacija alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost i dijabetes, posebno kada se prvi put javi u starijem životnom dobu. Upravo zbog toga novonastali dijabetes kod starijih osoba može biti razlog za detaljnije ispitivanje pankreasa.
Profesor Protić naglašava da je hirurško uklanjanje tumora jedina metoda koja može ponuditi mogućnost izlečenja. Operacija je moguća kada nema udaljenih metastaza i kada tumor nije zahvatio velike krvne sudove. Poslednjih godina značajan napredak ostvaren je zahvaljujući savremenim citostatskim protokolima, koji kod pojedinih pacijenata mogu smanjiti tumor i omogućiti operaciju čak i u slučajevima koji su ranije smatrani neoperabilnim.
Iako statistika pokazuje da je petogodišnje preživljavanje kod svih obolelih i dalje relativno nisko, rezultati su značajno bolji kod pacijenata kod kojih je moguće hirurško lečenje. Kod operisanih bolesnika petogodišnje preživljavanje dostiže između 20 i 30 odsto, uz najbolji kvalitet života i najveće šanse za dugoročno preživljavanje.
Na kraju razgovora profesor Protić uputio je jednostavnu, ali važnu poruku – građani treba da vode računa o svom zdravlju, usvoje zdrave životne navike i redovno odlaze na preventivne preglede. Iako medicina još nema odgovor na sve izazove koje donosi karcinom pankreasa, napredak u dijagnostici i lečenju pruža sve više razloga za optimizam i nadu da će ishodi lečenja u budućnosti biti još bolji.
