Izložba Snježane Vlatković i Petre Jovanovske GEOMETRIJSKA
POVEZANOST 2
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, u ponedeljak,
8. decembra 2025. u 19 časova, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš
Crnjanski” (Vojvode Putnika 2), biće otvorena izložba Snježane Vlatković i
Petre Jovanovske GEOMETRIJSKA POVEZANOST 2.
Snježana Vlatković je rođena u Sarajevu. Godine 1991. apsolvirala je na ALU
Sarajevo u klasi profesora Petra Waldegga. Na Fakultetu umetnosti u Prištini, smer
grafika, diplomirala je 1992. godine. Članica je profesionalnih umetničkih
udruženja ULUS-a, ULUPUDS-a i ULUBiH-a. Do sada je imala 25 samostalnih
izložbi u renomiranim galerijama i muzejima, preko 100 žiriranih kolektivnih
izložbi u zemlji i inostranstvu i učesnica mnogobrojnih likovnih kolonija i
internacionalnih festivala umetnosti.
Petra Jovanovska (1972, Češka) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u
Skoplju, na odseku grafike, kod profesora Dimča Nikolova.
Do sada je imala 82 samostalnih izložbi:
Češki centar (Pariz, Francuska, 2025), Galerija Milorada Bate Mihailovića
(Pančevo, Srbija, 2024) Galerija DLUM (Maribor, Slovenija, 2022), Galerija
apstraktnih projekata (Pariz, Francuska,2021), Galerija Bunsen Goetz (Nirnberg,
Nemačka, 2018), MC Galerija (Njujork, SAD, 2017), Nacionalna galerija Cifte Hamam
(Skoplje, Severna Makedonija, 2014), Državni zamok Švihov (Švihov, Češka, 2012) i
dr.
Imala je preko četiri stotine grupnih izložbi: „Art Kapital”, Grand Palais (Pariz,
Francuska, 2020), „Zimski salon”, Nacionalna galerija (Skoplje, Severna Makedonija,
2020), „Mješoviti mediji”, Galerija Menier (London, Velika Britanija, 2019),
„Makedonske refleksije”, Galerija Klatovi (Klenova, Češka Republika, 2016) i dr.
Dobitnica je više nagrada: „Nagrada za žene u umetnosti” (Orlando, SAD, 2020),
nagrada „Polučasna nagrada” (Art Olimpija, Tokio, Japan, 2019), Gran-pri „14. zimski
salon Društva likovnih umetnika Makedonije” (2012). Radi kao slobodni umetnik.
DOBITNICI NAGRADE MEDIJAKULT KULTURNOG CENTRA VOJVODINE
,,MILOŠ CRNjANSKI”
Film o fotografu Laslu Dormanu dobitnik glavne nagrade
Na ovogodišnjem konkursu za nagradu Medijakult, koju od 2013. godine dodeljuje Kulturni
centar Vojvodine ,,Miloš Crnjanski”, žiri u sastavu Jozef Klem (predsednik), Siniša
Bokan i Miroslav Stajić, doneo je jednoglasnu odluku da se nagrada za TV emisiju iz
oblasti kulture koja se tematski odnosi na kulturni prostor Vojvodine dodeli reditelju
Žoltu Hercegu za dokumentarni film ,,Fotografija: Laslo Dorman”, u produkciji
fondacije „Panonija” iz Subotice.
„Žolt Herceg, filmski autor iz Subotice je svojom kamerom pokušao da u velikim
crtama dočara životni put i umetnički opus poznatog fotografa Lasla Dormana.
Dorman, koji je od kraja šezdesetih godina prošlog veka bio novinski fotograf i foto
reporter u listovima na mađarskom jeziku: 'Kepeš Ifjušag' i 'Naplo', od samih početaka
svog stvaralaštva je pokušavao da kroz vizir svog objektiva dokumentuje ne samo dnevno-
političke događaje, već – prvenstveno – ljude u vrtlogu tih događaja, koji su im neretko
određivali životne sudbine.
Pored tih potresnih portreta, koji su nastajali naročito tokom tragičnih događaja
devedesetih godina, Dorman je na svojim najupečatljivijim fotografijama sačuvao
pejzaže Vojvodine i Baranje, gde se nebo vidi samo kao tanka traka iznad teške, blatnjave
ravnice. Napokon, kao strastveni ljubitelj džeza, uspeo je da fotografiše legende ovog
muzičkog žanra u trenucima njihove najdublje stavaralačke ekstaze. Pokušavajući da bar
delimično dočara bogat opus ovog fotografa, Žolt Herceg je snimio više od četrdeset
sati materijala razgovora sa Laslom Dormanom, dovodeći ga na mesta koja su bila
presudna za njegovu životni put, sudbinu i stvaralaštvo, kao i na lokacije gde je on
snimao svoje najbolje fotografije. Ugrađujući te fotografije u dokumentarni film,
Herceg je uspeo da prenese potresnu melanholiju koja zrači sa tih slika. Ujedno je
pokušao – i uspeo – i da pokretne slike filmske kamere budu emocionalno sinhrone sa
fotografijama Lasla Dormana i na taj način iscrtaju verodostojan i dirljiv portret
pomenutog umetnika”, navodi žiri.
2
Dobitnik specijalne nagrade Medijakult za TV emisiju iz sfere srpske kulture za
autore i produkciju iz regiona i dijaspore je rediteljka Milana Majar iz Banjaluke
za dokumentarni film „Jovani drumovi”, u produkciji Radio Televizije Republike
Srpske iz Banjaluke.
„U današnje stresno vreme, kada nas mediji i društvene mreže neprestano bombarduju
vestima o tenzijama, razmiricama, sukobima, predviđajući mogućnost skorog izbijanja
trećeg svetskog rata, pravo je osveženje kada se neki autor odluči da se pozabavi temom
koja afirmiše nešto sasvim drugo: ljudskost, posvećenost, pozitivno razmišljanje,
ljubav.
Autorka Milana Majar se u lirskom portretu sa naslovom 'Jovini drumovi' odlučila za
odabir baš ovakve teme. Film prati životni put slepog muzičara Jove Jerkovića iz
Gradiške koji je, još kao dečak, izgubio vid, ali uprkos tome je ostvario zavidnu
muzičku karijeru koja traje više od pola veka.
Kroz njegovu priču se polako iscrtava nesvakidašnji životni put od završetka muzičke
škole u Sarajevu, do karijere profesionalnog muzičara koji svira čak 25 instrumenata.
Njegova paleta muzičkih žanrova obuhvata sevdalinke, džez, kantri i narodnu muziku.
Ali, dirljiva priča ovog ostvarenja nije jedina vrlina koja ga izdvaja iz pristiglih
radova. Autorka Milana Majar je suptilnom kompozicijom filma, pronicljivom
selekcijom delova Jerkovićeve ispovesti, kao i osmišljenom implantacijom muzičkih
deonica, priču jednog čoveka koji je – uprkos svom hendikepu – naučio da živi punim
životom, uzdigla na univerzalan nivo”, navodi žiri Medijakult.
Svečana dodela nagrada biće priređena 8. decembra u 13 časova, u prostorijama
Kulutrnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, kada će publici biti prikazani
i inserti iz nagrađenih, dokumentarnih filmova.
Drugo predavanje u okviru serijala predavanja prof. dr Vladislave Gordić Petković
PREDSTAVLJANJE ŽENSKOG ISKUSTVA U ANGLOFONOJ KNJIŽEVNOSTI:
OD ALISON DO ALIS
Prof. dr Vladislava Gordić Petković održaće drugo predavanje u okviru serijala
predavanja na temu „Uporedna istorija anglofone ženske književnosti”, u ponedeljak,
8. decembra u 17.30 časova, u prostorijama Kulturnog centra Vojvodine „Miloš
Crnjanski” (Vojvode Putnika 2). U drugom predavanju na temu „Predstavljanje
ženskog iskustva u anglofonoj književnosti: od Alison do Alis” prof. dr Vladislava
Gordić Petković analiziraće ženske likove od Čoserove Alison do devojaka i žena
Alis Manro, koji su ukorenjeni u stvarnost omeđenu kodeksima vrednosti, običaja i
verovanja: ali iza tog ušančenog sveta pomalja se nov način života, alternativni sistem
vrednosti traži pravo da bude uvažen. U programu učestvuje i glumica Sonja
Damjanović, prvakinja Drame u Srpskom narodnom pozorištu, koja će čitati izabrane
odlomke proznih dela autorki.
„U 'Kenterberijskim pričama' Džefrija Čosera jedna od samo dve učesnice hodočašća
na grob Tomasa Beketa, Alison (predstavljena kao Žena iz Bata) ocrtana je kao živopisna,
putena, željna iskustva i avantura, ponajviše u svom Prologu kad govori o svojih pet brakova
i načinima da u braku ostvari premoć. Po shvatanjima Čoserovog doba, topos ženske
prevlasti bio je izvor podsmeha ili sumnji u svetogrđe: balansirajući u 'Kenterberijskim
pričama' na opasnom području blasfemije, pisac ipak rešava da žensku dominaciju predstavi
kao element humora. Alisonine taktike kojima pobeđuje muškarčevu volju pre braka i tokom
bračnog života, lukavost kojom muževe tera na potpunu poslušnost i borba da ostvari prevlast
predstavljaju je više kao komičnu nego kao revolucionarnu žensku figuru. Prva reč njenog
prologa u 'Kenterberijskim pričama' je 'iskustvo', i ona je dominantno određuje: za razliku od
druge Čoserove junakinje, igumanije Eglentine, ali i svake druge žene njenog vremena,
Alison sebe usmerava prema učenju iz iskustva i time se uspostavlja kao inherentno moderan
lik. Druga dominantna crta Alison je već pomenuta premoć odnosno '(pre)vlast' (engl.
mastery ili sovereignity): njeno bračno iskustvo i jeste zasnovano na ženskoj dominaciji, a
stav koji zastupa o ženskoj prevlasti suptilna je subverzija crkvenih zakona i svetovnih
običaja: ona tumači tekst Svetog pisma tako da dokaže da se u njemu dozvoljava iskustvo
kakvim ga ona vidi: više ljubavi, više brakova. Da ne poznaje Bibliju dobro, ne bi ni mogla
da tako vešto manipuliše njenim argumentima, i obrazovanje je takođe presudan faktor koji je
razlikuje od Eglentine, koja ne poseduje empirijsko znanje, već samo zaslepljenu veru”,
objašnjava prof. dr Vladislava Gordić Petković.
VLADISLAVA GORDIĆ PETKOVIĆ (1967) je redovna profesorka na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu. Oblasti njenog naučnog istraživanja su savremena engleska i
američka književnost, Šekspirovo stvaralaštvo i digitalne tehnologije. Bavi se komparativnim
izučavanjem srpske i stranih književnosti, piše književnu kritiku i prevodi sa engleskog.
Objavila je monografije „Sintaksa tišine: poetika Rejmonda Karvera” (1995) i „Hemingvej:
poetika kratke priče” (2000), zbirke naučnih studija „Korespondencija: tokovi i likovi
postmoderne proze” (2000), „Na ženskom kontinentu” (2007), „Mistika i mehanika” (2010) i
„Put ka slici sveta” (2024). Eseji, književne kritike i kolumne sabrani su u knjigama
„Virtuelna književnost” (2004), „Virtuelna književnost 2” (2007), „Književnost i
svakodnevica” (2007) i „Formatiranje” (2009). Zbirku članaka „Književnost s praga veka”
objavila je u koautorstvu s Ivanom Đurić Paunović (2019), a sa Mladenom Jakovljevićem
studiju „Književni um i područja fantastike” (2023). Priredila je antologije „Novosadska
ženska proza: od ispovesti do putopisa” (2020) i „Regiona: antologija regionalne ženske
književnosti” (2022).
