Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, gradonačelnik Novog Sada Žarko
Mićin prisustvovao je sa predsednikom novosadske Jevrejske opštine Ladislavom Trajerom
komemorativnom skupu na Jevrejskom groblju u Novom Sadu, gde je odata pošta pripadnicima
jevrejskog naroda stradalim u Drugom svetskom ratu. Tokom programa položeni su venci,
pročitana je molitva za žrtve fašističkog terora na hebrejskom jeziku, a hor Jevrejske opštine
Novi Sad „Hašira“ izveo je kompoziciju „Jošev Besejter“ Rafaila Blama. Obraćajući se
prisutnima, gradonačelnik Žarko Mićin istakao je da je negovanje kulture sećanja trajna obaveza
društva, kako se stradanja prouzrokovana mržnjom i netrpeljivošću nikada ne bi ponovila.
– Sećanje na nevine žrtve Holokausta predstavlja trajnu moralnu obavezu svakog odgovornog
društva. Za Novi Sad, Holokaust nije apstraktna istorijska činjenica, već duboko lično i
tragično iskustvo. Naš grad je ostao bez gotovo čitave svoje jevrejske zajednice, bez sugrađana
koji su tokom decenija i vekova svojim radom, znanjem i kulturom dali nemerljiv doprinos
njegovom razvoju i identitetu. Od prvih dana okupacije, preko eskalacije nasilja tokom Pogroma
u januaru 1942. godine, pa do Deportacije 1944. godine, novosadski Jevreji bili su izloženi
sistematskom progonu, poniženju i konačnom uništenju. Većina njih odvedena je u nacističke
logore smrti, iz kojih se nikada nije vratila. Taj gubitak ostao je trajna i bolna rana u istoriji
našeg grada. Novi Sad, kao multinacionalna i multikonfesionalna zajednica, danas svedoči da
su kultura sećanja, dijalog i poštovanje različitosti temelji stabilnog i pravednog društva.
Čuvajući uspomenu na stradanje, šaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da zločine ne
zaboravljamo, da žrtve poštujemo i da budućnost gradimo na odgovornosti, solidarnosti i
humanosti – naglasio je Mićin.
Predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Ladislav Trajer ukazao je da zaborav predstavlja
opasnost za budućnost.
– Danas, 27. januara, na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, zajedno podsećamo na
stradanje šest miliona Jevreja, kao i na stradanje Srba, Roma i drugih naroda koji su u Drugom
svetskom ratu bili žrtve genocida i nacističke politike bezumlja. Na ovaj dan sećamo se i
naših sugrađana deportovanih u Aušvic, kao i gotovo u potpunosti uništene jevrejske
zajednice Novog Sada. Kao narodi koji nose teško istorijsko iskustvo, imamo posebnu
odgovornost da negujemo kulturu sećanja i da se odlučno suprotstavimo svakoj relativizaciji,
inverziji i zloupotrebi Holokausta i genocida. Zabrinjava porast antisemitizma, istorijskog
revizionizma i diskriminacije u regionu i Evropi, kao i pokušaji da se takve pojave predstave
kao „antifašizam“. Sećanje nije prošlost – ono je opomena da se zločini ne ponove i obaveza da
zajednički branimo dostojanstvo, istinu i pravo svakog naroda na život, slobodu i državnost –
rekao je Trajer.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine
Ujedinjenih nacija 1. novembra 2005. godine, dok je za datum obeležavanja izabran 27. januar, dan
kada je 1945. godine Crvena armija oslobodila logor Aušvic–Birkenau, najveći logor smrti u
Drugom svetskom ratu.
