Tršćanski dani Dositeja i Solarića:
srpski nacionalni identitet u formiranju
Trst je bio grad na raskršću svetova i luka u cvatu. Tuda su prolazili i na
kraće ili duže vreme se zadržavali mnogi srpski duhovnici, filozofi i
prosvetitelji, nailazeći na gostoprimstvo bogatih srpskih tršćanskih
porodica. U Trstu su boravili i radili i Dositej Obradović, Pavle Solarić,
Atanasije Stojković, Joakim Vujić, Vuk Stefanović Karadžić, Petar Petrović
Njegoš, Ljudevit Vuličević, Nikola Đurković, Vićentije Rakić, Vićentije
Ljuština, Sima Milutinović, Toma Milinović i mnogi drugi. Svi oni su u
Trst dolazili da predahnu, da sakupe sredstva, ali i nove ideje i nova znanja
koja su se tako, iz moderne Evrope, preko Trsta pretakale u Srbiju.
Dositej je dva puta kratko boravio u Trstu, 1771. i 1779. godine, ali se nije
duže zadržavao, da bi se 1802. godine nastanio u Trstu s nakanom da tu osnuje
štampariju. To je treći i najduži Dositejev boravak u Trstu, u kom će ostati
sve do 1806. godine. Za Trst su vezana njegova najznačajnija dela, ali i saradnja
sa drugim velikanom srpskog prosvetiteljstva, Pavlom Solarićem koji će
ubrzo postati Dositejev najverniji sledbenik i najbliži saradnik. Njihov je
bio odnos iskrenog prijateljstva i obostranog visokog uvažavanja. Dokaz je
ravnopravna saradnja na knjizi „Mezimac” delu koje je trebalo da bude kruna
Dositejevog rada i njegova „labudova pesma” kao odraz duhovne i intelektualne
zrelosti. Ugledaće svet tek sedam godina posle Dositejeve smrti (1818) u
redakciji Pavla Solarića, koji će napisati predgovor i dati knjizi naslov.
Oko Dositeja se u Trstu stvorio pesnički krug, toliki da Milorad Pavić
uvodi pojam „tršćanska pesnička škola” i piše o njenom stihu i o njenim
pesničkim formama.
Šest meseci od poslednjeg dolaska Dositeja u Trst, izbiće Prvi srpski
ustanak i Dositej će se od početka staviti u službu srpskih ustanika. Uz njega
su bili tršćanski Srbi koji su u Karađorđu i ustanicima, videli konačnu
realizaciju viševekovnog sna o slobodnoj Srbiji. Trst je bio jezgro srpskih
rodoljubivih snaga izvan matice, stecištge i uporište srpske inteligencije.
I samo u njemu, u takvoj atmosferi, Dositej je mogao da speva svoju najčuveniju
i najlepšu pesmu „Vostani Serbije”,sintezu, onda i danas, stremljenja
svesrpske borbe za slobodu.
Pomoć srpskom ustanku i Karađorđu, osim verskog i kulturnog, prikazuje još
jedan aspekt srpske zajednice u Trstu. Reč je o etničkoj dubokoj
identifikaciji i povezanosti tršćanskih Srba sa maticom, oličenoj u vojnim
i političkim događajima bez presedana. A pri tome, niko od tršćanskih Srba
nije bio rodom iz Srbije.
Iz kritike prof. dr Milivoja Pavlovića:
Istraživanje dr Mile Mihajlović o tršćanskim Srbima oslanja se na saznanja
i alate nekolikih srodnih ili manje srodnih disciplina – ne samo, dakle,
istorije već i kulturologije, psihologije i sociologije, a značajnim svojim
delom odnosi se i na budućnost – ne samo na prošlost i sadašnjost. Ona
pokazuje da su relacije između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zamršene
i uzajamne.
Na osnovu istraživanja koleginice Mihajlović, mogu se donositi i uverljivi
naučni zaključci o granicama srpskog duhovnog prostora i zapadnoj liniji
srpske kulture, duhovnosti za koju je odavno rečeno da ne živi samo u vremenu
već i u prostoru. Dokle se ona teritorijalno prostire – to je i za Srbiju
upravo u ovo vreme vrlo aktuelna tema. Ulažu se napori da se formuliše i
primeni deklaracija o zaštiti srpske kulture, srpskog jezika i srpskog pisma,
a ne možemo nešto štititi ako ne znamo tačno gde se sve nalazi i dokle se
rasprostire. Do sada je, kao što znate, bilo opšteprihvaćeno shvatanje da se
stvaralaštvo Srba razastire od Sent-Andreje do Hilandara, i od manastira
Poganovo do Krke. Ovo istraživanje pomera granice srpskog kulturnog kruga
više stotina kilometara na zapad, potvrđujući da je Trst najzapadnije srpsko
kulturno središte, a ne manastiri Krka i Krupa.
Iz recenzije prof. dr Momčila Pavlovića:
Istraživanje Mile Mihajlović o kulturnom nasleđu Srba koji su živeli i
stvarali u Trstu ili se tamo obrazovali, najbolje svedoči da istorija Srba
nije samo vezana za ratove i stradanja, već i za najveće domete u društvenoj
sferi, kompatibilne i priznate od velikih evropskih naroda i njihovih elita.
To što su Srbi stvorili u Trstu od 18. do 20. veka, i što je tada vredelo –
vredi i danas.
Doprinos Srba u Trstu, važnom kulturnom i privrednom središtu Austrije,
Austrougarske i Italije, u trgovini, pomorstvu, medicini, školstvu, nauci,
veri, književnosti i drugim segmentima društvenog života, važan je koliko
za Srbe i Srbiju, toliko i za Evropu. Još jedan je očigledan dokaz da su Srbi
bili i ostali deo Evrope.
Dani Miloša Crnjanskog u Bijeljini
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, Gradskog pozorišta
Semberija u Bijeljini, Matice srpske i Udruženja „Sumatra”, u sredu, 23. aprila 2025.
godine u 18 časova, u Galeriji centra za kulturu u Bijeljini, biće održana
manifestacija „Dani Miloša Crnjanskog u Republici Srpskoj”.
U okviru manifestacije biće održano pesničko veče na kom učestvuju Selimir Radulović,
Nenad Šaponja, Ivan Negrišorac, Igor Mirović, Perica Milutin, Nataša Bundalo Mikić
i Valentina Čizmar. Nakon pesničke večeri, Ervin Hadžimurtezić izvešće deo drame „Od
raja do beznjenice” autora Zorana Subotičkog.
Koncert 2K+ VÍZ
23/04/25, 21 č
Antifestival 2K+
CK13, Vojvode Bojovića 13
Slobodan ulaz
Réka Csiszér / Electronics, Vocals
HOROR U CRNOJ KUĆI
VÍZ je eksperimentalni solo projekat koji izvodi mađarsko–transilvanijska multidisciplinarna
umetnica Réka Csiszér. Elementi njenog rada jesu istraživanje identiteta, procesuiranje akustičnih
liminalnih zvukova, analogna sinteza, transilvanijski folklor, privatne arije, nojz.
VÍZ se prvi put pojavljuje kao saradnica na projektu dua Jerusalem in my Heart „Qalaq”, zajedno
sa saradnicima kao što su Moor Mother, Beirut, Lucrecia Dalt, Tim Hecker i Rabih Beaini.
Debi izdanje „Veils” koje je objavljeno je krajem 2021. godine za BlauBlau Records, konstruisano
je kao konceptualno audio-vizuelno delo i body horror soundtracks u sedam faza.
U saradnji sa italijanskom rediteljkom Radianom Bassom, Réka je pravila psihotronički video triptih
koji je pratio album „Veils”. Isti duo nedavno je objavio eksperimentalnu kratki film „Wake up where
the clouds are far behind me”, koji istražuje teme ženstvenosti, razdvajanje i razrešenje traume na
materijalnom nivou.
Performans VÍZ se opisuje kao nespokojan i očaravajući – oscilirajući između naučno-fantastične
avangardne opere i sablasne magije, stvarajući hipnotičke zvučne konstrukcije koje se rastvaraju u
katarzi. Kompozicije besprekorno spajaju elemente filmske muzike, musique concrete, opere,
neoklasičnih izliva, drona i nojza.
Réka Csiszér je rođena u Istočnoj Nemačkoj, a odrasla u Beču, živi je i radi u Austriji, Švajcarskoj i
Nemačkoj. Umetnica je aktivna u brojnim multidisciplinarnim projektima i kolaboracijama, njen
impresivni opus se sastoji konceptualnih, audio-vizuelnih dela natopljenih naučnom fantastikom,
hororom i avangardnim eksperimentisanjem.
Studirala je violončelo na Konzervatorijumu u Beču i magistrirala u Cirihu na Univerzitetu
umetnosti na džez vokalu i izvođačkoj umetnosti. Tokom godina, Réka je improvizovala zvučne
zapise nemih filmova u raznim formacijama i više puta obilazila Južnu Ameriku i Evropu puta sa
Institutom za nekoherentnu kinematografiju. Kao performerka, kompozitorka i muzičarka radi
takođe i pozorišne i filmske produkcije.
