1. PESNIČKOM VEČERI I DRAMOM „OD RAJA DO BEZNjENICE” U BIJELjINI, OTPOČELA JE OVOGODIŠNjA MANIFESTACIJA DANI MILOŠA CRNjANSKOG U REPUBLICI SRPSKOJ
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, Gradskog pozorišta Semberija u Bijeljini, Matice srpske i Udruženja „Sumatra”, u sredu, 23. aprila 2025. godine od 18 časova, u Galeriji centra za kulturu u Bijeljini, održana je manifestacija „Dani Miloša Crnjanskog u Republici Srpskoj”.
U okviru manifestacije održano je pesničko veče na kom su učestvovali: Selimir Radulović, Nenad Šaponja, Ivan Negrišorac, Igor Mirović, Perica Milutin, Nataša Bundalo Mikić i Valentina Čizmar. Nakon pesničke večeri, Ervin Hadžimurtezić je izveo deo drame „Od raja do beznjenice” autora Zorana Subotičkog.
2. Dr Mila Mihajlović održala treće predavanje „Tršćanski dani Dositeja i Solarića: srpski nacionalni identitet u formiranjuˮ iz ciklusa predavanja „Kulturno-istorijske veze Srbije i Italijeˮ
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ, juče je u Digitalnom omladinskom centru dr Mila Mihajlović održala treće predavanje „Tršćanski dani Dositeja i Solarića: srpski nacionalni identitet u formiranjuˮ iz ciklusa predavanja „Kulturno-istorijske veze Srbije i Italijeˮ.
Posebna pažnja bila je posvećena Dositeju Obradoviću i Pavlu Solariću, koji su boravili i radili u Trstu.
Dositej je dva puta kratko boravio u Trstu, 1771. i 1779. godine, ali se nije duže zadržavao, da bi se 1802. godine nastanio u Trstu s nakanom da tu osnuje štampariju. To je treći i najduži Dositejev boravak u Trstu, u kom će ostati sve do 1806. godine. Za Trst su vezana njegova najznačajnija dela, ali i saradnja sa drugim velikanom srpskog prosvetiteljstva, Pavlom Solarićem, koji će ubrzo postati Dositejev najverniji sledbenik i najbliži saradnik. Njihov je bio odnos iskrenog prijateljstva i obostranog visokog uvažavanja. Dokaz je ravnopravna saradnja na knjizi „Mezimac” – delu koje je trebalo da bude kruna Dositejevog rada i njegova „labudova pesma” kao odraz duhovne i intelektualne zrelosti. Ugledaće svet tek sedam godina posle Dositejeve smrti (1818) u redakciji Pavla Solarića, koji će napisati predgovor i dati knjizi naslov.
Oko Dositeja se u Trstu stvorio pesnički krug, toliki da Milorad Pavić uvodi pojam „tršćanska pesnička škola” i piše o njenom stihu i o njenim pesničkim formama.
Šest meseci od poslednjeg dolaska Dositeja u Trst, izbiće Prvi srpski ustanak i Dositej će se od početka staviti u službu srpskih ustanika. Uz njega su bili tršćanski Srbi koji su u Karađorđu i ustanicima, videli konačnu realizaciju viševekovnog sna o slobodnoj Srbiji. Trst je bio jezgro srpskih rodoljubivih snaga izvan matice, stecištge i uporište srpske inteligencije. I samo u njemu, u takvoj atmosferi, Dositej je mogao da speva svoju najčuveniju i najlepšu pesmu „Vostani Serbije”, sintezu, onda i danas, stremljenja svesrpske borbe za slobodu.
Pomoć srpskom ustanku i Karađorđu, osim verskog i kulturnog, prikazuje još jedan aspekt srpske zajednice u Trstu. Reč je o etničkoj dubokoj identifikaciji i povezanosti tršćanskih Srba sa maticom, oličenoj u vojnim i političkim događajima bez presedana. A pri tome, niko od tršćanskih Srba nije bio rodom iz Srbije.
Naredna tri predavanja biće održana u novembru 2025. godine.
