Ko se boji vampira još?
„Nova misao” i ovoga puta pušta u svet svoju poruku u boci, da je nađu i oni koji je
traže i oni do kojih će je doneti talasi slučajnosti. Usredsređeni na hvatanje ideja
značajnih dela i autora, napravili smo još jednu beležnicu u kojoj je data
minijaturna slika sveta. Ako bismo se izrazili jezikom likovne umetnosti, kroki
ovog broja koji držite u rukama bio bi robusne građe zbog tekstualne bremenitosti,
ali razbarušen u osnovnim linijama, onako kako je i samo kreativno građenje sveta
uvek razbarušeno.
Pesničku liniju otvaramo intimnim razgovorom Slađane Milenković sa Janom
Aleksić, dobitnicom književne nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja” (u
međuvremenu i dobitnicom Zmajeve nagrade) koja nas podseća da je poezija vrelo
inspiracije ali i kontemplacije i otkriva da se posle završene pesme, bez obzira na
njen estetski kvalitet, oseća potpunije, a „dani pisanja su joj prohodniji i
smisleniji”. Rekli bismo da slično važi i za osmišljavanje dana svakodnevice
čitanjem poezije te donosimo prevode nekoliko malo poznatih pesama Vladimira
Nabokova, sonetnog venca Valerija Brjusova, stihova Silvestara Klansjea, kao i pesme
Časlava Đorđevića.
Kraće pripovetke i prozne odlomke Seide Beganović, Dragane V. Todoreskov i
Blažeta Minevskog prate esejistički tekstovi sa širokim rasponom tema koje se
međusobno dotiču na razne očekivane i neočekivane načine – od ideje o propasti
zapadne civilizacije (Ali Maskan) i konstrukta „varvarstva” (Nebojša Kuzmanović)
do pitanja (i još značajnije – odgovora) Dragana Boškovića: „Duguju li pank rok i
hardkor nešto avangardi?” Zanimljive komparativne uvide pružaju tekstovi
Vladislave Gordić Petković o ženskom autorstvu i književnoj preradi ženskog
iskustva („Virdžinija Vulf i Šekspirova sestra”) i Pavla Zeljića o dijalektičkom
humanizmu, džojsovskoj paradigmi i Pesmi Oskara Daviča („Visak do dna čoveka”), dok
Vanja Kovačević prati mitski lik vampira u srpskoj ali i evropskoj književnosti i
usmenoj tradiciji, kao i kinematografiji, zaključujući da lik vampira u moderno
doba dobija nove dimenzije. A neke nove dimenzije dobija i esej Mile Mihajlović o
spomeniku Đordanu Brunu, najpoznatijem disidentu kasne renesansne crkve, i njegovoj
smrti na Cvetnom trgu u Rimu, jer nas podseća kolika je cena slobodnog mišljenja:
„spaljen na lomači inkvizicije, danas je simbol snage slobodne misli protiv svake
cenzure i svakog autoriteta”.
Cilj ovih uvodnih naznaka nije u tome da čitaoca zadrže više nego što je
potrebno da se otvori horizont i unutrašnji pogled na sadržaj časopisa koji držite
u rukama. Zato ovde stavljamo tačku, odnosno tri tačke, jer se nadamo da ćete na ovoj
prvoj stepenici osetiti pre svega čitalačku žudnju…
Žaklina Duvnjak Radić, urednica
