Međunarodna konferencija „Kulture, identiteti, književnosti”: „Kulture u 21. veku –
izazovi identitetskih obrazaca”
Višegodišnji i strateški projekat Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”,
međunarodna konferencija „Kulture, identiteti, književnosti”, održaće se u petak, 28.
novembra 2025. godine sa početkom u 11 časova u Digitalnom omladinskom centru
(Vojvode Putnika 1, Novi Sad).
Tema konferencije, koja će ove godine biti organizovana hibridno, je „Kulture u 21.
veku – izazovi identitetskih obrazaca”.
Učesnici su eksperti iz Srbije, Slovačke, Rumunije i Mađarske.
Jezik konferencije je srpski, sa konsekutivnim prevodima sa slovačkog, rumunskog i
mađarskog.
Na ovom skupu biće promovisan i zbornik radova „Kulture, identiteti, književnosti –
Iznad stranosti” kao svojevrsni rezime dosadašnjeg rada.
Učesnici i teme:
Mihal Babjak, Univerzitet Komenski, Filozofski fakultet, Bratislava:
„Identitet: kontinuitet ili diskontinuitet?”
Peter Mihalovič, Univerzitet Komenski, Filozofski fakultet, Bratislava:
„Problemi sa kulturnim identitetom”
Marija Nenadić Žurka, Institut za istoriju i teoriju književnosti „Đ. Kalinesku”,
Akademija Rumunije, Bukurešt: „Postmoderne igre identiteta: od dekonstrukcije
ka rekonstrukciji”
Andreea Apostu, Institut za istoriju religija, Akademija Rumunije, Bukurešt:
„From the Margins to the Page: Rewriting Identity in Contemporary Migrant
Literature: The Case of Shumona Sinha”
Danica Veselinov, Visoka strukovna vaspitačka i medicinska škola, Vršac:
„Heuristički centar u Visoke strukovne vaspitačke i medicinske škole u Vršcu”
Nikola Grdinić, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu:
„Prosvetiteljske ideje Dositeja Obradovića i kultura 21. veka”
Đerđ Serbhorvat, Institut za istraživanje manjina, Budimpešta:
„De/mitologizacija sela u prozi dva vojvođanskih pisaca – Ilija Tucić i Ivan
Međeši”
Melina Panaotović, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu:
„Preosmišljavanje identitetskih obrazaca u najnovijoj ruskoj prozi: „O.deljenje“
J. Židčenko”
Dragana Todoreskov, Matica srpska, Novi Sad:
„Analiza ‘ženskog pesništva’ u Srbiji (2009-2025) kroz prizmu nagrade
„Milica Stojadinović Srpkinja“: konteksti, poetike, otpori”
Zdenka Valent Belić, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i
nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Novi Sad: „Slovačka ženska proza u 21.
veku: Izazovi i transformacije identitetskih obrazaca”
Koordinatorka programa i voditeljka konferencije je dr Aleksandra Đurić
Bosnić.
Koncert: NIKOLA BOGDANOVIĆ – DRAGUTIN VUČIĆ
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, u subotu, 29. novembra 2025. u
19 časova, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Vojvode Putnika 2), biće održan
koncert Nikola Bogdanović – Dragutin Vučić. Gošća koncerta je Nika Popović.
Ulaz je slobodan.
NIKOLA BOGDANOVIĆ – DRAGUTIN VUČIĆ
Nikola Bogdanović – violina
Dragutin Vučić – klavir
Nika Popović – klavir (gost koncerta)
Program:
W. A. Mozart: Sonata za klavir i violinu KV.304 u e-molu
– Allegro
– Tempo di Menuetto
C. Debussy: La puerta del vino (klavir) – Nika Popović
A. Dvorak: 4 romantična komada (violina/klavir)
Allegro moderato – Allegro maestoso – Allegro appassionato – Larghetto
C. Debussy: … Dragutin Vučić
H. Vieuxtemps: Koncert za violinu No. 2 u fis-molu
– Allegro
————————————-
Nikola Bogdanović (2005), student je 2. godine violine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu,
u klasi prof. Florijana Balaža. Rođen je u porodici u kojoj je umetnost uvek bila način života; od
malih nogu okružen je brojnim umetnicima, slikarima, vajarima, piscima, muzičarima. Izučava
koncertnu muziku i ples. Svoje muzičko obrazovanje započeo je u Muzičkoj školi „Isidor Bajić”,
u klasi svoje majke prof. Mirjane Bogdanović, ali istovremeno i kao učenik baleta u Baletskoj
školi. Tokom umetničkog razvoja usavršavao se kod poznatih violinista i pedagoga: Dejana
Bogdanovića, Florijana Balaža, Ivane Aćimoski Žikić, Imrea Lakatoša, Gorana Kentere, Saše
Jančića. Tokom svoga školovanja osvojio je brojne nagrade, kao solista, član kamernog sastava i
simfonijskog orkestra.
Dragutin Vučić (1996) je pijanista sa završenim master studijama klavira na Akademiji
umetnosti u Novom Sadu. Osnovno i srednje muzičko obrazovanje stekao je u Muzičkoj školi
„Isidor Bajić” u Novom Sadu. Tokom školovanja i umetničkog rada nastupao je kao solista i
kamerni muzičar na brojnim koncertima i manifestacijama. Dobitnik je najviših nagrada na
republičkim i međunarodnim takmičenjima, gde je prepoznat po muzikalnosti i izražajnosti.
Repertoarski obuhvata širok dijapazon stilova, od baroka do savremenih dela, a u sviranju teži
jasnoći, prirodnosti i toplini tona. Pored solističkog rada, redovno sarađuje sa različitim
instrumentalistima i pevačima, istražujući kamerni dijalog i zajednički muzikalni izraz. U svom
izvođaštvu teži iskrenosti izraza i spoju klasične tradicije i savremenog senzibiliteta.
Nika Popović (2005) je pijanistkinja iz Banje Luke i studentkinja druge godine Akademije
umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Doriana Leljaka. Muzičko obrazovanje započela je i
završila u školi „Vlado Milošević”, u klasi prof. Maje Grumić. Tokom školovanja osvojila je
brojne nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima, uključujući više prvih mesta na
prestižnim takmičenjima „Banjalučki Bijenale”, „Memorijal Matusja Blum”, „Trebinje Classic”,
kao i više zlatnih priznanja na ostalim takmičenjima. Najveći uspeh je titula pobednika kategorije
na Republičkom takmičenju Republike Srpske, čime se potvrdila kao Perspektivna mlada
pijanstkinja. Usavršavala se na masterklasima uglednih pedagoga, među kojima su Marek Šlezer
i Ljiljana Vukelja, kontinuirano razvijajući svoj tehnički izraz I umetničku zrelost. Nastupa kao
solistkinja i kamerni muzičar u različitim sastavima.
Učestvovala je u prestižnom Youth Leadership programu Američke ambasade, gde je razvila
dodatne vještine interkulturalne komunikacije i javnog delovanja.
Serijal predavanja prof. dr Vladislave Gordić Petković na temu „Uporedna istorija
anglofone ženske književnosti”
VIRDŽINIJA VULF I ŠEKSPIROVA SESTRA
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, prof. dr Vladislava
Gordić Petković održaće prvo predavanje u okviru serijala predavanja na temu
„Uporedna istorija anglofone ženske književnosti”, u ponedeljak, 1. decembra u 19.30
sati, u prostorijama Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Vojvode Putnika 2). U
prvom predavanju biće reči o Virdžiniji Vulf i studiji „Šekspirove sestre” književne
istoričarke Rejmi Targof (Ramie Targoff), odnosno o tome kako se istorija ženskog
stvaralaštva stalno iznova dopunjava i preispituje, te je, po rečima prof. dr Vladislave Gordić
Petković, i predmet sporenja difuznih perspektiva učesnica u građenju ženske književne
istorije. U programu učestvuje i glumica Sonja Damjanović, prvakinja Drame u
Srpskom narodnom pozorištu, koja će čitati izabrane odlomke proznih dela autorki.
„Fluidna priroda ženskog delovanja podrazumeva da se svaka premisa podvrgava
naknadnim propitivanjima. Bezmalo čitav vek nakon esejističkih istraživanja Virdžinije Vulf,
Rejmi Targof će studijom koja nosi naslov „Šekspirove sestre: kako su žene pisale renesansu“
(2024) ukazati na to da u renesansnom periodu engleske književnosti ženska tradicija postoji,
makar u liku četiri znamenite žene (Meri Herbert, Emilije Lanijer, Elizabet Keri i En
Kliford): no vrednost njihovog dela nije samo u činjenici da su stvarale književnost pišući,
prevodeći, vodeći dnevnike ili brinući o rukopisima drugih – već i u tome, ukazuje Targof,
što su se identifikovale kao književnice. Virdžinija Vulf, tvrdi profesorka Targof u uvodnom
poglavlju, u vreme kada je pisala „Sopstvenu sobu“ nije znala gotovo ništa o upečatljivim
književnim delima koja je mala grupa žena pisala, i u mnogim slučajevima i objavljivala,
negde u Šekspirovo vreme. Ove su sjajne pesme i drame, prevodi i istorijski spisi vekovima
bili izgubljeni ili zaboravljeni. Ali Vulf je kasnije naišla na pisanje jedne od ovih žena i
odlučno ga odbacila kao trivijalno”, ističe prof. dr Vladislava Gordić Petković.
VLADISLAVA GORDIĆ PETKOVIĆ (1967) je redovna profesorka na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu. Oblasti njenog naučnog istraživanja su savremena engleska i
američka književnost, Šekspirovo stvaralaštvo i digitalne tehnologije. Bavi se komparativnim
izučavanjem srpske i stranih književnosti, piše književnu kritiku i prevodi sa engleskog.
Objavila je monografije „Sintaksa tišine: poetika Rejmonda Karvera” (1995) i „Hemingvej:
poetika kratke priče” (2000), zbirke naučnih studija „Korespondencija: tokovi i likovi
postmoderne proze” (2000), „Na ženskom kontinentu” (2007), „Mistika i mehanika” (2010) i
„Put ka slici sveta” (2024). Eseji, književne kritike i kolumne sabrani su u knjigama
„Virtuelna književnost” (2004), „Virtuelna književnost 2” (2007), „Književnost i
svakodnevica” (2007) i „Formatiranje” (2009). Zbirku članaka „Književnost s praga veka”
objavila je u koautorstvu s Ivanom Đurić Paunović (2019), a sa Mladenom Jakovljevićem
studiju „Književni um i područja fantastike” (2023). Priredila je antologije „Novosadska
ženska proza: od ispovesti do putopisa” (2020) i „Regiona: antologija regionalne ženske
književnosti” (2022).
