1. U FOKUSU: Predstavljanje knjige „Biti pisac / spisateljica”
Jasmine Ninkov i Isidore Injac , 19. decembar, 12 č
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, u petak, 19.
decembra 2025. godine, u 12 časova, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš
Crnjanski” (Vojvode Putnika 2, Novi Sad), biće predstavljena knjiga
„Biti pisac / spisateljica”, koju su priredile Jasmina Ninkov i Isidora
Injac. U programu učestvuju autorke. Moderatorka i urednica je Ljiljana
Nikić.
„U svetu književnosti, gde reči postaju mostovi između unutrašnjeg i
spoljašnjeg sveta, gde su misli i osećaji pretočeni u tekst, pisci su ti koji s
nama dele svoje najdublje misli. Knjiga ‘Biti pisac / spisateljica’, koju s
ponosom izdaje Biblioteka grada Beograda, pruža jedinstven uvid u umove i
srca savremenih srpskih pisaca i spisateljica, istražujući njihove skrivene
svetove i otkrivajući kako nastaju dela koja nas dodiruju, inspirišu i
izazivaju.”
1. U fokusu knjiga „Deset portreta i deset razgovora” prof. dr Milivoja
Pavlovića – 16. decembar, 18 č
Knjiga profesora dr Milivoja Pavlovića, knjiga koja se i čita i sluša, „Deset
portreta i deset razgovora”, koju je ove godine objavio „Službeni glasnik”,
biće predstavljena u utorak, 16. decembra 2025. godine u Kulturnom centru
Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Vojvode Putnika 2, Novi Sad), u 18 časova.
U programu će, pored autora prof. dr Milivoja Pavlovića, učestvovati
i književnik Nenad Šaponja, v. d. direktora Kulturnog centra
Vojvodine „Miloš Crnjanski” i Gordana Nonin, urednica i moderatorka
programa.
Ova knjiga je rezultat poluvekovnog angažmana Milivoja Pavlovića – nekad
istaknutog novinara kulturnih rubrika, potom prilježnog hroničara
književnog života, a danas iskusnog univerzitetskog nastavnika u najvišem
akademskom zvanju – profesor emeritus.
Reč je o izboru iz oko dve stotine intervjua koje je Pavlović objavio s
najuglednijim jugoslovenskim i srpskim stvaraocima, najviše iz oblasti
književnosti. Najstariji ovde zastupljen razgovor jeste onaj vođen sa Mešom
Selimovićem daleke 1969. godine, u vreme velike nacionalne i međunarodne
slave zbog uspeha romana „Derviš i smrt”. Sledi niz intervjua iz
sedamdesetih godina, a najmlađi je razgovor vođen s Dobricom Ćosićem iz
2014. godine, nekoliko meseci pred smrt ovog pisca i uticajnog javnog radnika.
Pavlovićevi intervjui uvršteni u ovu knjigu svedočanstvo su širokih
mogućnosti koje književni razgovor – kao povlašćeni podžanr – nudi
kulturnoj i literarnoj realnosti. Dobar intervju s piscem opstaje, kako se
vidi, kao poseban oblik dokumentarne književnosti. Nije to nikakva usputna,
spontana razmena mišljenja o svemu i svačemu, već složena „mreža odnosa“ sa
relativno čvrstom strukturom, dobro osmišljenim pitanjima, dinamikom koja
se pažljivo kontroliše i specifičnim ukrštanjem raznorodnih tematskih i
misaonih elemenata.
Dobrom intervjuu prethode duga priprema i jasan cilj. Tek tada se novinar
osvedočuje kao dragocen posrednik između književnika i čitalaca, sadašnjih i
budućih.
Ova knjiga sadrži i QR kodove na početku svakog poglavlja koji vode do
odgovarajućeg zvučnog zapisa. Dakle, knjiga je ozvučena fragmentima u kojima
njeni književni i stvarni junaci govore o sebi ili kazuju svoje odabrane
radove. Na primer, Meša Selimović govori o svom stvaralaštvu i čita
odlomak iz romana „Derviš i smrt”, Miloš Crnjanski kazuje svoju poemu
„Lament nad Beogradom”, Branko Ćopić se seća bosanskog detinjstva u zavičaju,
Danilo Kiš čita svoj autobiografski tekst „Izvod iz knjige rođenih” i drugo.
DODELA GODIŠNjIH NAGRADA ZA 2025. GODINU – 17. decembar, 18 č
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i ove godine dodeljuje
Godišnje nagrade iz kulture u četiri kategorije. Upravni odbor Kulturnog
centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ je na sednici održanoj 8. decembra 2025.
godine verifikovao predloge odluka o ovogodišnjim laureatima po predlogu
Žirija za razmatranje pristiglih predloga.
Svečana dodela Godišnjih nagrada biće upriličena u sredu, 17. decembra, u 18
časova, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ.
Ovogodišnji laureati su:
1. Iskre kulture – dodeljuje se za savremeno stvaralaštvo mladom
autoru do 35 godina:
Dragutin Rajković, vajar
Žiri u sastavu: Alen Bešić, predsednik i članovi Aleksandra Đurić Bosnić
i Miroslav Stajić, doneli su jednoglasnu odluku da vajar Dragutin Rajković
bude nagrađen Iskrom kulture.
Dragutin Rajković (1995, Podgorica), diplomirao vajarstvo na Akademiji
umetnosti u Novom Sadu, gde trenutno pohađa master studije i radi kao
saradnik u nastavi na Katedri za vajarstvo. Autor je više javnih skulptura u
Srbiji i regionu, među kojima su bista Nikole Tesle u Studentskom domu
„Nikola Tesla” u Novom Sadu, granitna skulptura u Kuršumlijskoj Banji i rad
u terakoti u Vinkovcima, Hrvatska. Izlagao je na brojnim grupnim izložbama u
zemlji i inostranstvu, a takođe je učestvovao na međunarodnim simpozijumima
poput „Tvornica Zemlja” u Vinkovcima, „Andezit” u Kuršumlijskoj Banji i na
43. Internacionalnom simpozijumu skulpture TERRA u Kikindi, gde je bio
volonter. Član je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV). Njegov rad
karakteriše kontinuirano istraživanje forme, materijala i interakcije
između prirode, čoveka i tehnologije.
Njegov rad polazi iz skulpture, ali se ne zadržava na jednom mediju: Rajković
istražuje prostor, svetlost, materijal i pokret kao celinu kroz koju oblikuje
nova značenja. Ono što posebno izdvaja njegovu umetničku praksu jeste
sposobnost da skromnim sredstvima otvori širok spektar asocijacija i da
materijalima pristupi kao živim nosiocima iskustva, a ne samo kao
oblikovnoj građi. Njegova delikatna, ali promišljeno konstruisana dela
stvaraju tihe, sugestivne situacije koje gledaoce uvode u promišljanje odnosa
između čoveka, prirode i savremene tehnologije.
Rajkovićev umetnički razvoj karakterišu posvećenost, istraživački
temperament i stalna spremnost da preispituje sopstvene postupke, što
potvrđuju njegove izložbe, javni radovi i učešća na brojnim projektima. Kao
izrazito samosvojan umetnik svoje generacije, svojim delovanjem daje snažan
podsticaj vizuelnim umetnostima u Vojvodini. Zato je Dragutin Rajković
izabran za dobitnika nagrade „Iskra kulture“, kao autor čiji doprinos
nadilazi očekivanja od mladog stvaraoca i obećava dalji značajan razvoj.
Medalja kulture za multikulturalnost i interkulturalnost:
Miroslav Demak, književnik i prevodolac
Žiri Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ za dodelu „Medalje
kulture za multikulturalnost i interkulturalnost“ za 2025. godinu radio je u
sastavu: dr Valentina Čizmar, g. Martin Prebuđila, prof. dr Dragan Stanić,
predsednik, i doneo je jednoglasno odluku da dobitnik bude g. Miroslav
Demak, pesnik, književnik i prevodilac.
Kao pesnik, pripovedač, putopisac, esejista, pisac za decu, prevodilac sa
srpskog na slovački i sa slovačkog na srpski Demak je ostvario književno delo
za poštovanje. U središtu njegove životne pažnje jeste život u Vojvodini kao
multikulturalnom ambijentu, kao i ostvarenju multikulturalnih odnosa na
osnovu kojih efektno sagledavamo veliko bogatstvo društvenog i kulturnog
života naše sredine. Prevodilaštvo je u tom smislu velika strast Miroslava
Demaka. Preveo je više desetina knjiga koje su usmerene kako ka slovačkom tako
i ka srpskom čitaocu. Iz svih tih razloga, kao i iz činjenice da su poslednje
dve tri decenije književni i kulturni odnosi Srbije i Slovačke bili u
izrazitom porastu i jačanju, sa velikim zadovoljstvom konstatujemo da je tim
kulturalnim procesima upravo novi dobitnik „Medalje kulture za
multikulturalnost i interkulturalnost“ dao izuzetno značajan doprinos.
Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa:
Dragan Kojić, kulturni delatnik
Za nagradu Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa, ove godine je
odlučivao Žiri u sastavu: Milan Micić, predsednik i članovi Đorđe
Pisarev i Žaklina Duvnjak Radić. Oni su doneli jednoglasnu odluku da
ovogodišnji laureat bude kulturni delatnik Dragan Kojić.
Dragan Kojić rodio se u Bijeljini 1953. godine. U Novom Sadu završio je
gimnaziju i pravni fakultet. Od 1977. godine radi u oblasti kulture u Novom
Sadu i svojim višedecenijskim posvećenim delovanjem doprineo je
oblikovanju i kvalitetu kulturnog miljea grada, a na nacionalnom planu na
polju kulture ostavio je značajan pečat. Od 1992. godine Dragan Kojić je radio
kao direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu i do svog odlaska u penziju
menjao je i unapređivao ustanovu na čijem čelu je bio u skladu sa širom
funkcijom knjige i obrazovanja u našem društvu ali i kao čovek prepoznatljiv
na srpskom kulturnom prostoru. U vreme delovanja Dragana Kojića Gradska
biblioteka u Novom Sadu postala je značajna tačka na kulturnoj mapi Srbije. U
njoj su poboljšani uslovi rada kao i kadrovska struktura zaposlenih, uvedena
je savremena tehnologija, razvijena plodna izdavačka delatnost a biblioteka je
postala važno mesto razgovora o književnosti, kao i mesto gde su mladi i
neafirmisani autori mogli da prikažu svoja prva dela što je bila činjenica
koja je uticala na razvitak književnog stvaralaštva.
Gradska biblioteka u Novom Sadu i Dragan Kojić na njenom čelu realizovali su
jedinstvene aktivnosti poput biblioteke na Dunavu, na novosadskom Štrandu,
Dane bibliotekara i biblioteka u okviru Novosadskog sajma knjiga, otvaranje
biblioteke na romskom jeziku, biblioteke strane knjige i Digitalnog
omladinskog centra. Dragan Kojić bio je osnivač i dugogodišnji predsednik
Novosadskog kluba sa brojnim aktivnostima vezanim za istraživanje i
prezentaciju istorije i kulture Novog Sada, predsednik fondacije „Laza
Kostić“, potpredsednik Srpskog društva „Dr Jovan Rašković.“
Za svoju svestranu kulturnu delatnost Dragan Kojić, pored mnogih drugih
priznanja, dobio je Vukovu nagradu za izuzetan doprinos razvoju kulture u
Republici Srbiji i srpskom kulturnom prostoru, kao i Novembarsku povelju
Grada Novog Sada.
Medalja kulture za životno delo tj. za ukupno stvaralaštvo/rad:
Blagoje Baković, književnik
O nagradi Medalja kulture za životno delo, tj. za ukupno stvaralaštvo/rad,
odlučivao je žiri u sastavu: Selimir Radulović, predsednik i članovi
Borivoj Popržan i Mirko Sebić. Oni su doneli jednoglasno odluku da
ovogodišnju nagradu dobije književnik Blagoje Baković.
Blagoje Baković, jedan od vodećih savremenih srpskih pesnika, rođen je 1957.
godine u Bojištima, kod Bijelog Polja, u Crnoj Gori. Studije književnosti na
Nastavničkom fakultetu u Nikšiću i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Radio je kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš“ u Vrbasu. Bio je
jedan od osnivača i urednika izdavačke kuće „Slovo“, lista za decu „Rastimo“ i
književnog časopisa „Trag“ u Vrbasu gde je i sada član redakcije.
Učesnik je velikog broja pesničkih manifestacija u Srbiji ali i u Crnoj
Gori, Ruskoj Federaciji, Rumuniji, Mađarskoj, Austriji, Slovačkoj, Republici
Srpskoj (BiH), Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Kanadi.
U više od 40 godina svog stvaralačkog rada, Blagoje Baković je objavio na
desetine knjiga, a poezija mu je prevođena na na više od trideset jezika.
Zastupljen je u više od pedeset antologija naše poezije na srpskom i stranim
jezicima. Njegova dela su, više od trideset godina, zastupljena u lektiri i
čitankama.
Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, između ostalih, i:
Zadužbine “Branko Ćopić”, Zmajeve nagrade Matice srpske, „Filip Višnjić”
za celokupno životno delo, „Blažo Šćepanović“, „Zaloga“, „Libertas“,
„Kočićevo pero“, „Risto Ratković“, „Iskre kulture“ KPZ Vojvodine, „Zlatna
struna“, Smederevske pesničke jeseni, „Čarnok“, KPZ Vrbas, Oktobarske
nagrade oslobođenja Vrbasa i drugih. Ravnopravno sa Matijom Bećkovićem
dobitnik je nagrade „Pečat varoši sremsko-karlovačke“ u 2008. godini. Za
ukupno delo na srpskom jeziku dodeljena mu je nagrada „Milica Stojadinović-
Srpkinja“ u 2005. godini. Dobitnik je međunarodnih nagrada za stvaralaštvo
za decu: „Bulka“ i „Dragomir Đorđević“. Dobitnik je i međunarodne nagrade
Saveza pisaca Rusije „Konstantin Simonov“ , za knjigu izabranih pesama
„Put”, objavljenoj u Moskvi na ruskom jeziku.
Za izuzetan doprinos ostvarenju međunarodnih kulturnih i duhovnih veza
dobio je nagradu Međunarodne asocijacije Vitezova sa zlatnom medaljom i
likom Nikolaja Fedoroviča Fedorova.
Za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji dodeljena mu je
„Vukova nagrada“ za 2010. godinu, a Vlada Republike Srbije 2013. godine
dodelila mu je priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.
KONCERT DUA UDHAR – 18. decembar, 19 č
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ biće
organizovan koncert Dua Udhar, u četvrtak, 18. decembra, sa početkom u 19
časova, u Muzičkoj školi „Isidor Bajić” – Sala Beklijevih.
Ulaz je slobodan.
DUO UDHAR
Ivan Burka – udaraljke
Dragan Mirković – harmonika
Program:
Jindržih Feld : Introdukcija i Alegro
Zoran Božanić: MOBILE op. 10
Patrik Bisej : IZA PROZORA
Torbjern Ivan Lundkvist : DUEL
DUO UDHAR, koji čine Ivan Burka (udaraljke) i Dragan Mirković
(harmonika), započeo je saradnju 2006. godine, kada su za potrebe ispita iz
kamerne muzike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu pripremili i izveli
kompoziciju DUEL (za harmoniku i udaraljke) švedskog kompozitora
Torbjerna Ivana Lundkvista. Ova kompozicija je jedna od najznačajnijih i
najsloženijih kompozicija za harmoniku i udaraljke. Isto delo su ponovo
izveli početkom 2007. godine, na koncertu studenata udaraljki Akademije
umetnosti u Novom Sadu, iz klase profesora Nebojše Jovana Živkovića. Ova
dva izvođenja su premijerna izvođenja ove kompozicije u Srbiji i regionu.
Saradnju su nastavili sve do danas, kao jedini stalni kamerni sastav ove vrste
u regionu. Poslednji značajan nastup duo je imao na koncertu kamerne muzike s
harmonikom, koji je održan 11. decembra 2024. godine u Sali Beklijevih
Muzičke škole „Isidor Bajić”, u organizaciji Umetničkog centra LART iz
Novog Sada. Na ovom koncertu duo je izveo još jednu od najznačajnijih
kompozicija za harmoniku i udaraljke – Introdukciju i alegro, češkog
kompozitora Jindržiha Felda. Ovo izvođenje takođe predstavlja premijerno
izvođenje ove kompozicije u Srbiji i regionu.
Koncert: 2K+ Vukašin Đelić: „Ogledala”
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, u okviru Antifestivala
2K+, u četvrtak, 18. decembra 2025. godine, u 21 č, u CK13 (Vojvode Bojovića 13),
biće održan koncert 2K+ Vukašin Đelić: „Ogledala”.
Ulaz je slobodan.
2K+ Vukašin Đelić: „Ogledala”
Album „Ogledala” je proizvod saradnje beogradskog muzičara Vukašina Đelića sa
kremom eksperimentalne, improvizacione i ambijent scene iz Novog Sada.
Album se sastoji od dve kompozicije predstavljene u devet delova. Sav materijal je
snimljen uživo tokom dva dana u Novom Sadu. Album je objavljen 8. septembra
2025.
Ansambl:
Vukašin Đelić: sempleri i sintisajzeri
Ivan Čkonjević: električna gitara
Gabi Fischer: električni klavir
Lordan Skenderović: truba
Ilia Belorukov: saksofon
Nemanja Tasić: bubnjevi
—————-
Kreativni proces Vukašina Đelića prolazio je kroz različite faze, počevši od ranih
2000-ih kada je pristupao gitari kao prijemniku. Koristeći predmete i uređaje poput
mobilnih telefona, diskmena, plejera, računarske opreme i drugih baterijski napajanih
pomagala, komponovao je muziku zasnovanu gotovo isključivo na interferencijama.
Rezultat te prakse su albumi koje je objavljivao pod imenom WoO. Godine 2020.
objavljuje „U Zavisnosti Od Dana”, prvi album pod svojim imenom, snimljen u
periodu izolacije u njegovoj kući nedaleko od Beograda. Istražujući nepredvidiv svet
sintisajzera, ritam mašina i semplera, 2024. godine objavljuje album „Od Sutra”,
kojeg čine kompozicije egzotičnih melodija, ritmova i atmosfera.
Ove godine je objavio album „Ogledala”, koji predstavlja rezultat saradnje sa
novosadskim muzičarima koji su čuvari scene savremenog zvuka u Novom Sadu, već
dugo aktivni na polju improvizovane, ambijentalne i džez muzike.
Album je premijerno izveden 11. oktobra u Bitef teatru na Changeover festivalu a
pretpremijerno 18. aprila na Fields festivalu u beogradskom klubu Karmakoma. U
CK13 ovaj supersastav zasviraće „Ogledala” treći put pred publikom.
Inženjer zvuka i snimatelj: Marko Stričević
Mastering: Pavel Eremeev
Miks i produkcija: Vukašin Đelić
Cover: Siniša Janjić
