Dr Mila Mihajlović – Ciklus predavanja „Kulturno-istorijske veze
Srbije i Italijeˮ
Četvrto predavanje
„Povest Srba na Apeninskom poluostrvuˮ
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ, u sredu 5.
novembra 2025. godine u 18 časova, u Digitalnom omladinskom centru (Vojvode
Putnika 1), dr Mila Mihajlović održaće četvrto predavanje „Povest Srba na
Apeninskom poluostrvuˮ iz ciklusa predavanja „Kulturno-istorijske veze
Srbije i Italijeˮ.
„Povest Srba na Apeninskom poluostrvuˮ
Srbi su dijasporičan narod. Od vajkada su se selili, u različitim
vremenima i iz mnogih razloga, svojom voljom ili prinuđeni, a prostor
Apeninskog poluostrva bio je oduvek jedna od najprivlačnijih meta srpskih
iseljenika. Svedoče o tome kulturni spomenici širom Italije: toponimi,
darovi srpskih kraljica i kraljeva, srpske crkve i zdanja, arhivska građa i
sačuvana dokumenta o Srbima i za Srbe.
Najveća masovnost i koncentracija srpskog kulturnog nasleđa u Italiji
vezuje se za despota Stefana Brankovića Slepog. Zbačen sa prestola i nateran
na izgnanstvo posle pada Smedereva 1459. godine, on odgovara na poziv
Napuljskih kraljeva i prelazi u centralnu Italiju. Samo u drugoj polovini tog
15. veka, italijanska istoriografija je zabeležila čak sedam masovnih talasa
srpskih useljenika u srednju i južnu Italiju. Nakon što su preplavili
Napuljsku kraljevinu, širili su se i u sve druge delove današnje Italije.
Toliko ih je bilo da su pisani i posebni poreski zakoni za srpske doeljenike.
Mnogi od njih su postali bogati i ugledni, neki i plemići najvišeg
ranga poput Tiberija Dečanskog, oca italijanskog modernog krivičnog prava.
Gradili su palate i crkve koje su najčešće posvećivali Svetom Jeronimu i
„malojˮ Svetoj Petki, svetiteljima srpkog porekla. I danas jedna od
najznačajnijih građevina Udina nosi naziv Palata Beograd, po svom
nekadašnjem vlasniku, grofu Horaciju od Beograda na Varmu. U centralnoj
pokrajini Molize, u 14. veku postojalo je 9 čisto srpskih sela. Sve do kraja 19.
veka, njihovi potomci su uspeli da zadrže svest o svom srpskom poreklu, da
sačuvaju jezik i običaje i da, još uvek za Božić, „nalažuˮ Badnjak. Basnoslovni
su darovi srpskih kraljeva i kraljica u mnogim mestima Italije: ikone
neprocenjive vrednosti sa oslikanim likovima srpskih vladara, oltari u
teškom srebru i zlatu, originalni pergament cara Dušana sa njegovim zlatnim
pečatom.
Nažalost, o prisustvu Srba na Apeninskom poluostrvu naša javnost
slabo je upoznata. Ova tema sve do skoro ostala je izvan svakog ozbiljnijeg
naučnog istraživanja koje, definitivno, pomera zapadnu granicu srpskog
kulturnog kruga više stotina kilometara na zapad.
Dr Radmila (Mila) Mihajlović, istoričar, komunikolog, umetnik, novinar,
prevodilac. Gimnaziju je završila u Zrenjaninu, a fakultet u Rimu,
Konzervatorijum „Santa Ćećilijaˮ – odsek solo pevanja. Magistrirala je u
Beogradu na Fakultetu muzičkih umetnosti, pod mentorstvom Zvonimira
Krnetića. Doktorirala je sa najvišom ocenom na temu „Kulturno pamćenje
tršćanskih Srbaˮ na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu, pod
mentorstvom prof. dr Milivoja Pavlovića.
Odlukom Matičnog odbora Ministarstva prosvete Republike Srbije, stekla je
zvanje naučnog saradnika humanističkih nauka, naučna grana: istorija.
Članica je UKS, UNS, Istorijske sekcije Srpskog lekarskog društva.
Autorka je preko deset naučnih knjiga od kojih su neke prevedene na strane
jezike.
Svečanim predstavljanjem njene knjige „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena
pričaˮ u izdanju italijanskog Generalštaba oružanih snaga, država Italija je
zvanično otvorila obeležavanje 100–godišnjice od početka Prvog svetskog
rata.
Dobitnica je Nagrade Grada Zrenjanina (2012. i 2023), Specijalne nagrade
žirija italijanske književne nagrade „Čeruljoˮ za 2014, priznanja UKS
„Blagodarjeˮ za 2014, Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za
2017. za knjigu „Kulturno pamćenje tršćanskih Srbaˮ, dobitnica je povelje
„Rastko Petrovićˮ 2017. godine za najbolje prozno delo.
Pošta Srbije je 21. januara 2020. godine objavila specijalnu seriju
poštanskih marki i vrednosnica „Italijanski mornari za srpsku vojsku u
Velikom ratuˮ sa fotografijama preuzetim iz njene istoimene knjige.
Na Sretenje, 2022. godine, povodom Dana državnosti Republike Srbije,
predsednik Republike Srbije odlikovao ju je Sretenjskim ordenom za zasluge.
Istaknuta je ličnost Srba u svetu. Bila je počasni gost jubilarnog 50. Srpskog
dana na Nijagarinima vodopadima na poziv Srpske narodne odbrane u Kanadi.
Koncert u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski”: ANSAMBL „ARTISTI DELL’
ARCO”
U organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, u četvrtak, 6. novembra 2025. u
20 časova, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Vojvode Putnika 2), biće održan
koncert Ansambla „ARTISTI DELL’ ARCO”.
Ulaz je slobodan.
ANSAMBL „ARTISTI DELL’ ARCO”
Florijan Balaž – violina
Marina Cvetković – violina
Boško Stojadinović – klavir
Program:
B. Bartok: Dueti za dve violine
R. Glier: Dueti za dve violine, op.49
Z. Stojanović: „NOSTALGIJA”
D. Šostakovič: Pet komada za dve violine i klavir
————————————
Artisti dell’Arco je kamerni ansambl sastavljen od dve violine i klavira, okupljen oko ideje
suptilnog i izražajnog zajedničkog muziciranja. Njihovo ime – umetnici gudala – nosi
simboličnu poruku: posvećenost tonu, frazi i umetničkoj jasnoći.
Ansambl čine violinista Florijan Balaž (prva violina), violinistkinja Marina Cvetković (druga
violina) i pijanista Boško Stojadinović. Njihova saradnja temelji se na istančanom osećaju za
međusobno slušanje, dijalog i zajedničko disanje u izvođenju dela širokog vremenskog raspona –
od klasicizma i romantizma do dela savremenih autora.
Poseban akcenat stavljaju na retko izvođeni repertoar za ovu postavku, istražujući mogućnosti
boje, forme i kontrasta koje nudi susret dve gudačke linije i klavirske harmonije. Njihova
interpretacija kombinuje stilski informisan pristup sa poetskom muzičkom vizijom, u kojoj
muzika postaje prostor finih nijansi i izražajnih odnosa.
Bilo da nastupaju na koncertnim podijumima, festivalima ili u intimnijem kamernom ambijentu,
Artisti dell’Arco publici donose zvuk koji ne nameće – već poziva na slušanje.
Produžen konkurs za dodelu Godišnjih nagrada Kulturnog centra Vojvodine
„Miloš Crnjanski” za 2025. godinu
Na osnovu Pravilnika o Godišnjim nagradama Kulturnog centra Vojvodine
„Miloš Crnjanski”, Kulturni centar Vojvodine „Miloš
Crnjanski” raspisuje konkurs za dodelu četiri godišnje nagrade za stvaralačke
rezultate u kulturi i umetnosti i unapređivanju kulturnog života,
uvažavajući sve posebnosti Autonomne pokrajine Vojvodine.
Konkurs je produžen do 14. novembra 2025. godine.
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” dodeljuje sledeće nagrade:
1. Iskre kulture – dodeljuje se za savremeno stvaralaštvo mladom
autoru do 35 godina
Delatnosti (kulturnog stvaralaštva)
– književnost (stvaralaštvo, prevodilaštvo)
– muzika (stvaralaštvo, inerpretacije)
– likovne i primenjene umetnosti, vizuelne umetnosi i arhitektura
– scensko stvaralaštvo i interpretacija (drama, opera, balet i ples)
– kinematografija i audio-vizuelno stvaralaštvo
– umetnička fotografija
– digitalno stvaralaštvo i multimedija
2. Medalja kulture za multikulturalnost i interkulturalnost, dodeljuje se
pojedincu u oblasti očuvanja i razvijanja višejezičnosti i kulturne baštine
nacionalnih zajednica koje tradicionalno žive u AP Vojvodini i doprinose
međusobnom uvažavanju i upoznavanju različitih jezika, kultura u Vojvodini.
3. Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa, dodaljuje se za doprinos
pojedincu u istraživanju, zaštiti i korišćenju duhovne i materijalne
kulturne baštine u AP Vojvodini.
4. Medalja kulture za životno delo, tj. za ukupno stvaralaštvo/rad,
dodeljuje se pojedincu za dugogodišnje kontinuirano umetničko stvaralaštvo,
koje je obeležilo vreme u kom je nastajalo, predstavljajući trajno kulturno
dobro AP Vojvodine.
Nagrada se sastoji od umetničkog predmeta, diplome i novčanog iznosa.
Molimo predlagače da, obrazložene i dokumentovane predloge za neku od
pomenutih nagrada i uredno popunjen Prijavni list, dostave u tri primerka
na adresu:
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”
Vojvode Putnika 2, 21101 Novi Sad
s naznakom: „Za Godišnje nagrade Kulturnog centra Vojvodine „Miloš
Crnjanski&“
Navesti i za koju od pomenutih nagrade se predlaže kandidat.
Na poleđini koverte je potrebno navesti ime i prezime/naziv predlagača i
adresu. Neblagovremeni predlozi biće vraćeni predlagaču/pošiljaocu.
Prijavni list za konkurs za dodelu Godišnjih nagrada Kulturnog centra
Vojvodine „Miloš Crnjanski” za 2025. godinu možete preuzeti OVDE .
Za sve informacije možete nas kontaktirati putem telefona 021/4754-128,
021/4754-148 i imejl adrese: jovana@zkv.rs
