U izdanju Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, objavljen je 67. broj časopisa za savremenu kulturu Vojvodine „Nova misao”.
U potrazi za smislom
Starozavetna mudrost nam govori da se niko nije sagnuo toliko nisko da bi video Boga, dok Novi zavet promoviše božansku vertikalu, kazuje savremenik, sjajni pripovedač, kritičar i antologičar Mihajlo Pantić u intervjuu koji donosi „Nova misao”: „Nisam egzegeta, ali se kao i svaki drugi čovek neprestano pitam kako dosegnuti onu višu duhovnu ispunjenost bez koje bi život bio besmislen, pa je tako i moje pripovedanje opsesivno, neprestano traganje za smislom”.
Tako i mi iz i dalje i uvek strastvene redakcije „Nove misli”, s verom u vrednosti koje proizilaze iz bavljenja umetnošću, opsesivno jurimo i hitamo u neprestanoj potrazi za smislom: nove pojave, nove ideje, novi pisci i vrednosti koje ostaju.
Pantićevi stavovi i znanja izgrađivani su decenijama, a tako i ugledni poeta Boško Suvajdžić ne iznenađuje nego donosi radost otkrivanja u pesmi „U susret nenajavljenom, ali očekivanom, pa i izvesnom kraju sveta”: Auto-put će se protegnuti kao Arijadnina nit po kojoj surfuju duše motora.
„Poetika sinteze figure i teksta u slikarstvu Žan-Mišela Baskijaa” naziv je eseja vrednog Gorana Jureše, koji u jednom lucidnom trenu kazuje da je enciklopedijska mašta ovog kultnog i harizmatičnog slikara uključivala hiljade senzornih utisaka koje je doživljavao svaki dan, dok o delu (i delovanju) Milice Mrđe Kuzmanov nadahnuto piše Lidija Mustedanagić konstatujući da je ova umetnica, rođena u znaku Vodolije, koračala ispred svog vremena, zalažući se za slobodu izražavanja i darujući drugima umetničke vizije izvan mejnstrim kategorija.
Nataša Anđelković se, u komparativnom eseju „Iskustvo rata u romanu”, na primerima romana savremenika koji su svoja dela objavili prošle godine – Tanje Stupar Trifunović, Muharema Bazdulja, Sanje Savić Milosavljević, Nede Bjelanović i Marinka Arsića Ivkova – bavi navalom katarzičnih iskustava o poslednjem ratu na ovim terenima koji je, neminovno, doneo mnogima gubljenje zavičaja, doma, identiteta. Izuzetak je NIN-ov laureat Marinko Arsić Ivkov, koji je temi u romanu NGDL pristupio unekoliko drugačije, pojačavajući artificijelnost i izrazitu žanrovsku formu, što se dalo i očekivati od jedinog pisca iz ove male grupe koji, zbog godina starosti, rat nije doživljavao u mimohodu detinjstva. Ali, opet, izuzetak potvrđuje pravilo, zar ne?
Dok jedva čekamo da vas opet iznenadimo malim čudima u sledećem broju koji se već „kuva” u kompjuterima naših saradnika, redakcija „Nove misli” s pravom može da konstatuje da je pred vama još jedan broj časopisa koji će vam pomoći da, bar u kontekstu umetnosti, ne budete izgubljeni i da ne ostanete bez doma, zavičaja i identiteta.
