Zbirka eseja „Darovi neizrecivog” Tanje Kragujević objavljena je u ediciji
„(p)OGLEDI” u okviru izdavačke delatnosti Kulturnog centra Vojvodine „Miloš
Crnjanski”.
Zbirka eseja je nazvana po eseju o poeziji „Darovi neizrecivog” Čarlsa Simića, pesnika
i esejiste o kojem je Tanja Kragujević i ranije pisala, da bi ovaj esej koji je nastao 2023.
godine, dakle u godini kada je Simić preminuo, predstavljao i svojevrsni omaž njemu,
pravi „Medaljon za Čarlsa Simića”. I credo cele zbirke su stihovi iz Simićeve pesme
„Svet se ne završava”:
„Život mi je bio predivna tajna na ivici
Razumljivog, uvek na ivici.”
Sveobuhvatni, pisani istančanim stilom, eseji Tanje Kragujević iz ove zbirke posvećeni
su stvaralaštvu i litvanskog pesnika Tomasa Venclova, Genadija Ajgija, Tadeuša
Ruževiča, Česlava Miloša, Eve Lipske, Ježija Jarnjeviča, kao i stvaralaštvu pesnika iz
Srbije Nikoli Vujčiću, Nenadu Šaponji, Živoradu Nedeljkoviću. U zbirci je objavljen i
esej – sećanje na pesnika, prevodioca i arhitektu Zorana Bundala, a jedan esej „Mali
Princ uvek će došapnuti još” posvećen je prevodu ove čuvene knjige Antoana de Sent
Egziperija koji je uradila Mirjana Vukmirović.
O autorki
Tanja Kragujević magistrirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila je
dvadeset šest pesničkih knjiga i nekoliko knjiga eseja. Dobitnica je nagrade „Isidora
Sekulić” za esejistiku, i Nagrade „Milan Bogdanović”, kao i više značajnih nagrada za
poeziju. Za prvu zbirku „Vratio se Volođa” (1966) nagrađena je Brankovom nagradom, prva
je pesnikinja koja je dobila „Lenkin prsten”, za najlepšu ljubavnu pesmu na srpskom
jeziku (2015). Za ukupni pesnički rad i doprinos srpskoj poeziji nagrađena je Nagradom
„Desanka Maksimović” (2015). Zastupljena je u više svetskih antologija poezije, a
objavljene su i tri knjige njenih izabranih pesama: „Staklena trava” (Agora, 2009),
„Ruža, odista” (Zavod za kulturu Vojvodine, 2010) i „Trn o svili” (Zadužbina Desanke
Maksimović, 2016). Nosilac je zvanja vrhunskog umetnika u oblasti književnosti od
2009. godine. Iste godine kada je bila i prva laureatkinja književne nagrade „Milica
Stojadinović Srpkinja” koju je tadašnji Zavod za kulturu Vojvodine ustanovio za najbolju
zbirku poezije napisanu na srpskom jeziku, a za koju mogu da konkurišu samo pesnikinje.
