Osma Međunarodna konferencija „Kulture, identiteti, književnosti”: „Kulture u 21. veku – izazovi identitetskih obrazaca”, u organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ otvorena je u petak u Digitalnom omladinskom centru u Novom Sadu, a uvodonom rečju obratila se dr Aleksandra Đurić Bosnić, koordinatorka programa i domaćin skupa. Uz dobrodošlicu učesnicima, Đurić Bosnić je naglasila izraziti interdisciplinarni karakter konferencije na kojoj učestvuju teoretičari kulture, sociolozi, teoretičari umetnosti.
Dr Aleksandra Đurić Bosnić je istakla da teme svih dosadašnjih konferencija „Kulture, identiteti, književnosti” prate ili anticipiraju sve ono što se događa u evropskim kulturama, i mnogo šire: „Ove konferencije nikada nisam videla kao ‘ravnodušno’ izlaganje odabranih naučnih tema. Imala sam osećaj da se svako od nas u svojoj sredini i u okvirima svojih nauka bori da osvoji jedan korak dalje i jedan komad više u jednoj takvoj kulturnoj razmeni, u pobeđivanju predrasudnog sistema mišljenja i u saniranju konflikata, međuetničkih, međunacionalnih i međuverskih.“ Potom se osvrnula na novoobjavljeni zbornik odabranih radova učesnika konferencija od 2018. do 2025. godine pod simboličnim nazivom „Iznad stranosti“ i u vezi sa naslovnom sintagmom istakla: „Govorićemo o tome da li je uopšte uputno koristiti reč ‘tolerancija’ kada je reč o različitostima, različitim kulturama, čak i ideološkim konceptima, ili bilo kojim drugim identitetskim obrascima, ili bismo radije koristili jednu mnogo lepšu reč, drugačijeg značenja, a to je ‘bliskost’? Da li ćemo govoriti o neznanju, pa toleranciji iz neznanja, ili u punom znanju o značenju jedne kulture, ili različitih kultura i ostati onda u tom osećanju bliskosti koju imamo onda kad prepoznamo te različitosti, kada možemo na pravi način da ih valorizujemo. Govorićemo, takođe, i o tome da li bi nacionalne kulture i kultura u najširem smislu te reči, što se odnosi samo na umetnost, trebala da ostane samo reaktivna ili aktivna; da li od zadavanja tih mentalnih programa, odnosno kulturnih navika zavisi da li će neka kultura biti prožeta konfliktima, da li će ti identitetski obrasci, koji se, ne tako dobrim kulturnim strategijama, stalno postavljaju u fokus kao suprotstavljeni, biti prepoznati od strane onih kojima to jeste i dužnost, i posao, a trebalo bi da im bude i zadovoljstvo, dakle od strane naučne i kulturne elite koja bi sve ove procese, koji neposredno prethode konfliktima, mogla i morala najpre da prepozna, potom i da učini sve da da svoj teorijski doprinos da ti konflikti ne budu ni razvijeni.“
Ova međunarodna konferencija je višegodišnji i strateški projekat Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, a ove godine učešće su uzeli eksperti iz Srbije, Slovačke, Rumunije i Mađarske, stoga je i program bio prevođen na rumunski i slovački jezik.
Takođe, ovom prilikom promovisan je i zbornik odabranih radova „Kulture, identiteti, književnosti – Iznad stranosti” kao svojevrsni rezime dosadašnjih konferencija, a koji je nedavno objavljen u okviru izdavačke delatnosti Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“.
